Da je u EU, Srbija bi imala veću minimalnu platu samo od Bugarske, ali smanjujemo razliku

Srbija u odnosu na članice Evropske unije u ovom trenutku ima veću bruto minimalnu platu samo od Bugarske, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke kancelarije Evrostat. To je i nešto lošiji rezultat u odnosu na pre 10 godina, kada smo bili bolji i od Rumunije.

S pozitivne strane posmatrano, u proteklih 10 godina, bruto minimalna zarada u Srbiji je porasla više nego dvostruko (sa manje od 250 evra na 543,6 evra) i naša zemlja ima sedmu najvišu stopu godišnjeg rasta minimalca u odnosu na sve članice EU i zemlje kandidate.

Ipak, te stope i jesu najviše kod zemalja istočnog dela Evrope, zahvaljujući nižoj bazi u odnosu na razvijene i višim stopama inflacije koje su doprinosile nominalnom povećanju najnižih primanja.

U odnosu na zemlje u okruženju, Srbija značajno zaostaje za Slovenijom gde je bruto minimalna plata u januaru ove godine bila 1.253,9 evra i Hrvatske sa 840 evra. Mađarska isplaćuje bruto „minimalac“ od 696,9 evra, a Rumunija 663,2 evra.

S druge strane, nešto smo bolji od Crne Gore koja ima bruto „minimalac“ od 532,5 evra, Bugarske – 477 evra i Albanije – 385 evra dok za Severnu Makedoniju nema podataka, a BiH nema zagarantovano najniže primanje (kao ni Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska).

Kupovna moć donosi bolju poziciju

Upotreba pariteta kupovne moći odnosno prilagođavanje minimalnih plata razlikama u cenama među posmatranim državama, Srbiju gura naviše na evropskoj lestvici.

Kako ovaj pokazatelj smanjuje efekat cenovnih razlika, minimalna zarada koja se isplaćuje u našoj zemlji bolje se kotira ne samo u odnosu na Bugarsku već i na Letoniju i Estoniju i u rangu je Slovačke.

Takođe, i zaostatak u odnosu na zemlje sa najvišim minimalnim platama je značajno manji nego kada se posmatraju apsolutni iznosi.

Smanjivanje razlike

Podaci Evrostata pokazuju i da Srbija uspeva da smanji razliku u odnosu na druge zemlje.

Primera radi, pre pet godina, bruto minimalna zarada isplaćena u našoj zemlji činila je nešto više od 14% luksemburške, koja je najveća u Evropi. Ove godine, iznosi 21% minimalca u Velikom Vojvodstvu. U istom periodu, povećala se sa 18,7% na 26,4% bruto minimalne zarade u Nemačkoj.

Slično je i kada se uporedimo sa regionom – u 2018. srpski minimalac je bio 33,5% slovenačkog i 60,6% hrvatskog, a sada je taj odnos 43,3% u slučaju Slovenije i 64,7% u slučaju Hrvatske.

Najbolji među najboljima

Luksemburg je ubedljivo prvi kada je reč o bruto minimalnim zaradama. U januaru ove godine, iznosila je 2.570,9 evra. Sledi Irska sa 2.146,3 evra, Holandija sa 2.070 evra, Nemačka – 2.054 evra i Belgija – 1.994 evra.

Po godišnjim stopama rasta „minimalca“ između 2014. i 2024. najbolji su Rumunija – 13,3%, Litvanija – 12,3%, Bugarska – 10,6%, Češka – 9,4% i Poljska – 9,2%.

Litvanija i Rumunija praktično su utrostručile minimalnu zaradu za jednu deceniju.

Očekivano, najniže stope rasta imale su razvijenije države – Francuska – 2%, Malta – 2,6%, Belgija i Grčka – 2,9% i Luksemburg – 3%.

Evrostat pravi poređenje i sa SAD kao najvećom svetskom ekonomijom. Podaci pokazuju da je u januaru 2024. bruto minimalna zarada u SAD bila 1.137 dolara po čemu bi ova zemlja bila tek deveta u EU.

Promene u evropskoj regulativi

Prema pisanju Forbes Slovenija, Evropska unija je 2022. godine dala zeleno svetlo Direktivi o primerenim minimalnim platama. Njena svrha je da obezbedi primerenost zakonom propisanih minimalnih plata, a time i dostojne uslove rada i života za sve radnike u EU. Države članice moraju da je unesu u nacionalno zakonodavstvo do 15. novembra ove godine.

Direktivom se uspostavljaju postupci za obezbeđivanje odgovarajućih zakonom propisanih minimalnih plata, podstiče kolektivno pregovaranje o platama i povećava pristup zaštićenoj minimalnoj plati za one radnike koji imaju pravo na minimalnu platu prema nacionalnim zakonima.

Prema Direktivi, države članice će morati da uspostave okvir za definisanje minimalne plate prema jasnim kriterijumima. Zakonsko određivanje minimalne plate moraće da se ažurira najmanje svake dve godine ili u slučaju zemalja koje imaju automatsku indeksaciju, svake četiri godine. Međutim, Direktiva ne propisuje posebno najniži nivo minimalne plate za svaku zemlju.

Za ocenu primerenosti zakonom propisane minimalne plate članice će moći da koriste korpu roba i usluga po realnim cenama ili koriste referentnu vrednost od 60 odsto medijalne bruto plate i 50 odsto prosečne bruto plate.