Da li će pismo Univerexporta nešto promeniti: Cene hrane diktiraju najjači na obe strane jer sistem ne radi

Potrošači su na visoke cene hrane rekli – bojkot. I to najvećim trgovinskim lancima u zemlji. Ali ne samo u Srbiji. Prvo su leđa gospodarima rafova okrenuli građani Hrvatske, a sada, pored Srbije, i Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Trgovci, opet, neki glasno, neki tiho, odgovaraju da su oni samo deo niza. A samim tim i problema. Cene, uveravaju, zida pomalo svaka od karika u tom lancu.

Dokle stiže pismo Univerexporta

U tom duhu je i pismo Univerexporta dobavljačima. Uoči najavljenog bojkota ovaj trgovinski lanac poručio je partnerima da neće prihvatati poskupljenja u prvom kvartalu godine. Poručio im je da cene vrate na nivo pre poslednjeg poskupljenja. Od aprila odnosno drugog kvartala, prihvataju korekcije dobavljačkih cena za procenjeni nivo inflacije.

Pismo je pokrenulo nekoliko pitanja. Najpre, je li ovo u duhu dobre trgovačke prakse. Odgovor, reklo bi se, zavisi od mesta u lancu snadbevanja onoga ko odgovara. Kolegama je ovaj potez sasvim jasan.

„Univer je jedna pristojna porodična firma“, kaže Goran Kovačević, osnivač Gomexa. „Došli su u situaciju da su obeleženi. Stalno dobijaju nove cenovnike. Oni marže ne menjaju, iste su, ali cene rastu. I neprijatno im je. I meni bi bilo neprijatno. Tako je, jer cenu formira i proizvođač i trgovac i država“.

Što ne može sa velikima, može sa malima

A kada bi svoj sud donosila i država, pošla bi verovatno od tržišnog udela. U ovom slučaju naruku bi im išla činjenica da oni pokrivaju nepunih pet odsto tržišta. S obzirom na to da su daleko od dominantnog položaja, ne mogu potpasti ni pod njegovu zloupotrebu. Dobavljači, ukoliko nisu spremni da obuzdaju cene svojih proizvoda, mogu da se obrate drugim trgovcima.

I u toj situaciji kola se slome na malima. Njihova pregovaračka moć je najslabija.

„Mi trgovci smo najveći greh verovatno napravili prema malim proizvođačima“, pojašnjava Goran Kovačević. „Sa velikim monopolistima, ne možete tako da pregovarate. Onda pritisak prenesete na male, to znači domaće proizvođače. I onda ne čudi da imamo samo 10 odsto investicija domaće privrede“.

Tržište drži „osam veličanstvenih“

Sličan odnos moći i uticaja važi i prema velikim proizvođačima i prema velikim distributerima. Kada je reč o trgovinama, kako kaže ekonomista Dragovan Milićević, naše tržište drži „osam veličanstvenih“.

„Oni drže 60 odsto tržišta. Prvi je Delez, drugi Lidl, treći Merkator S. Prva dva drže polovinu od tih 60 odsto udela. Ali, imate i dominantnog distributera“, kaže Dragovan Milićević.

Glavna podela je na one koji imaju uticaja na cene i kretanja i one koji moraju da se prilagode.

„Promet u trgovni na malo, koji se odnosi na hranu i piće, iznosi 9,8 milijardi evra. Ako distributer drži tržište od 800 miliona do milijardu evra, sigurno ga ne uslovljavaju. Najmanju pregovaračku moć ima DIS i zato ima najmanje marže. Najveći udeo i uticaj ima Delez“, dodaje Milićević.

Kako su cene na kraju iste

Kupci ne mogu da izbegnu dilemu kako onda da su im cene skoro identične. A svako ko obilazi najdominatnije trgovinske lance lako može da stekne takav utisak. I pored različitih marži i pored različitih profita kompanija.

„Nedvosmisleno je da razlike u ceni kod trgovaca nema“, dodaje Milićević. „Imaju slične cene. Ali od njihove pregovaračke moći zavisi po kojoj ceni nabavljaju robu. Oni sa najvećim maržama obezbeđuju najveće popuste. Oni sa najmanjom pregovaračkom moći plaćaju najveće nabavne cene i imaju najmanje marže“.

Potrošači u Srbiji najosetljiviji su na kretanje cena hrane. Ne čudi, jer hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. I ovih inflatornih godina poskupljivala je više i češće od drugih stvaki.

Hrana više poskupela

Zvanična statistika tokom 2022. godine je izmerila inflaciju od 15,1 odsto. U istoj godini hrana i piće su poskupeli u proseku 18,8 odsto. Sledeće 2023. godine, inflacija je bila 7,9 odsto, dok je hrana „skočila“ 17,9 odsto.

U prilog tvrdnjama trgovaca mogli bi da se iskoriste statistički podaci o cenama poljoprivrednih i proizvoda ribarstva. U 2022. godini porasle su 20,8, a naredne godine 25,7 odsto. Treba imati na umu da ovi podaci govore o dinamici rasta cena primarnih proizvođača. Van domašaja su nam podaci koliko se puta ta cena na kraju lanca, na rafu, uvećala. Potrošači u Srbiji bune se što plaćaju više nego mnogi susedi.

„Ovo je sistemski problem. Treba sesti sa državom“, smatra Goran Kovačević. „Ne možemo da imamo neprilagođenu cenu goriva. Mora da se vidi i analizira poreska politika. Nas trgovce treba da kontrolišu. Treba da vide da li zloupotrebljavamo poziciju. Da li smo toliko jaki“.

Na bojkot trgovinskih lanaca pozvalo je jedno udruženje za zaštitu potrošača – Efektiva. Dobavljačima se obratio jedan lanac.

„Odluka Univera je više simboličan momenat i imaće uticaj na male dobavljače. Tokom bojkota će možda malo pasti promet, ali neće rešiti sistemski problem. Imaće trenutno dejstvo. To nije način za rešavanje, ali jeste za skretanje pažnje. I nemam ništa protiv, ali sada neka se svako brani“, poručuje Kovačević.