Da li je moglo biti sprečeno: Američka Tajna služba ima veći budžet nego ikad – kako troši taj novac?

U satima nakon što je mladić iz Pensilvanije ispalio nekoliko hitaca u bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, nekoliko članova Kongresa pozvalo je na istragu kako bi se otkrilo kako je moguće da je Tajna služba, čiji je posao da štiti predsednike, kandidate i njihove porodice, dopustila da se tako nešto dogodi.

Na konferenciji za medije u subotu, predstavnici FBI i policije Pensilvanije upitani su o zgradi s koje je napadač navodno pucao. “Na ta pitanja mora da odgovori Tajna služba”, rekao je Kevin Rojek, šef kancelarije FBI u Pitsburgu. Na konferenciji nije bilo predstavnika Tajne službe.

Predsednik nadzornog odbora u Kongresu Džejms Komer u subotu je poslao pismo u kojem traži da se direktorka Tajne službe, Kimberli Čitl, pojavi na svedočenju 22. jula.

“Zbog ovoga bi trebalo da padaju glave”, napisao je kongresmen Tim Burčet na X-u i podržao pozive za saslušanje već ove nedelje.

Budžet – tri milijarde dolara

Zvaničnici će između ostalog pod lupu sigurno staviti budžet Tajne službe. Agencija je u budžetu za 2024. godinu dobila više od tri milijarde dolara od poreskih obveznika – više u odnosu na prošlogodišnjih 2,78 milijardi dolara. To je definitivno najveća količina novca koju je Tajna služba ikada imala na raspolaganju. Čak i ako se u obzir uzme stopa inflacije, tih tri milijarde dolara još uvek je za 100 miliona dolara više od prošlogodišnjeg budžeta i najviši iznos barem od 2014, pokazuje analiza Forbes.

Agencija, koja funkcioniše u sklopu Ministarstva nacionalne bezbednosti, već je ove fiskalne godine do kraja maja potrošila 1,8 milijardi dolara (fiskalna godina američke vlade počinje 1. oktobra). Podaci Ministarstva finansija pokazuju kako je Tajna služba na “operacije zaštite” potrošila više od 800 miliona dolara, a još 500 miliona na terenske operacije i 300 miliona dolara na “podršku”.

Još 75 miliona potrošili su na obuku i profesionalni razvoj, 50 miliona dolara na “zaštitne protivmere” i 20 miliona na računarsku forenziku. Portparol agencije na X-u je u nedelju objavio kako je služba nedavno pojačala obezbeđenje bivšeg predsednika Trampa.

Noviji skandali

Čitl će možda morati da odgovara i na pitanja o skandalima koji su se u agenciji zaređali poslednjih godina. Pre dve godine, četiri agenta – uključujući jednog koji je štitio Bajdenovu suprugu Džil – navodno su prevarila dvojica muškaraca prerušena u savezne agente koji su im u periodu od nekoliko meseci davali poklone. Drugi neugodni incidenti uključuju skandal vezan za prostituciju u Kolumbiji 2012. godine, probijanje ograde Bele kuće 2014. godine i jednog agenta koji je 2021. javno optužio Bajdenove glasače za izdaju nakon predsedničkih izbora 2020.

Tajna služba predsednike štiti od 1901. godine, nakon atentata na Vilijema Mekinlija. Njihova uloga proširila se i na bivše predsednike i njihove supruge 1965. godine, nakon ubistva Džona Kenedija, a važne kandidate i njihove supružnike su počeli da štite 1968. godine, kada je Robert Kenedi ubijen tokom svoje predsedničke kampanje.

Zaposleno 3.000 agenata

Robert Kenedi Junior, sin Bobija Kenedija, koji je trenutno nezavisni predsednički kandidat, nekoliko je puta zatražio zaštitu Tajne službe, ali svaki put ga je Ministarstvo nacionalne bezbednosti odbilo uz argument da ne ispunjava definiciju važnog kandidata. Ni Kenedijev štab ni Ministarstvo nisu odgovorili na upite za komentar.

Danas Tajna služba ima više od 3.000 agenta, kao i dodatnih 1.300 uniformisanih službenika i 2.000 zaposlenih, stoji na službenim stranicama. Te brojke mogle bi uskoro rasti: u nedelju su članovi Zastupničkog doma najavili planove za predlog zakona koji će osmisliti obe stranke, a koji bi predvideo dodatnu zaštitu za Trampa, Badena i Roberta Kenedija Juniora.

Kajl Kan-Malins, novinar Forbes