Domaći programeri bi da Srbiju zamene za Dubai: Može li se pobeći iz zagrljaja našeg poreskog sistema

Autor: Dr Minja Đokić, poreski advokat

Ujedinjeni Arapski Emirati imaju manje od 1% obradive zemlje. Država nema nijedno prirodno jezero ili reku, ali su veliki proizvođač fosilnih goriva. UAE poseduju 6% svetskih rezervi nafte i nalaze se na sedmom mestu liste dokazanih rezervi prirodnog gasa.

Sirova nafta čini 30% njihovog BDP. Iako je nafta donela UAE veliko bogatstvo, ona je ograničeni resurs. Zato Ujedinjeni Arapski Emirati posvećeno traže opcije za diverzifikacijom. Investiraju u različite grane privrede, od turizma do bankarstva. Tako su se pojavile nove industrije kao što su nekretnine, turizam, logistika i transport. Može se slobodno reći da UAE privlače veliki broj direktnih stranih investicija.

Stranci ubedljiva većina

Spoljna politika UAE je „usidrena“ u pragmatičnom principu koji bi se mogao opisati kao „anything goes“. Podrazumeva da stabilnost i ekonomski rast imaju prioritet u odnosu na politička opredeljenja ili uverenja. Zbog toga su Ujedinjeni Arapski Emirati dobili epitet svojevrsnog „utočišta“ za eksponirane i izolovane.

Time što nisu uvele sankcije Rusiji u vezi sa situacijom u Ukrajini, UAE se nalaze u poziciji medijatora. Možda najveći spoljnopolitički uspeh predstavlja pristupanje BRICS-u.

Za razvijanje ovog malog „carstva“ potrebna je radna naga. Emirati je nemaju u svojoj populaciji. Zato „uvoze“ radnu snagu. Od 2002. do 2023. je radna snaga ekspatrijata porasla za neverovatnih 325%. Međutim, rad u UAE ne znači istovremeno i UAE državljanstvo.

Prema podacima iz 2024. državljani UAE čine delić populacije. Od 9,3 miliona građana, nešto više od 1,1 milion može sebe nazvati državljaninom Emirata. Strana radna snaga čini ostatak. Drugim rečima, ekspatrijati čine oko 88,5% populacije UAE.

Povoljan poreski režim

Pomorska i vazdušna povezanost Ujedinjenih Arapskih Emirata sa svetom, zajedno sa niskim porezima i efikasnim birokratskim aparatom, učinili su ih epicentrom sveta. Dubai posebno nudi povoljan poreski režim. Nameće niske stope korporativnog poreza (poreza na dobit pravnih lica), a dohodak fizičkih lica maltene uopšte ne oporezuje.

Registracija korporativnog prisustva u Dubaiju je relativno jednostavna. Na tržištu se mogu pronaći različite agencije koje nude strancima ovu uslugu. Sledeći izbor je da li će se delatnost obavljati iz neke od slobodnih ekonomskih zona (Free Zone) ili sa „kopna“ (Mainland).

Dakle, UAE intenzivno rade na razvoju grana privrede koje nisu u vezi sa naftom i gasom. Politička odluka je da se radna snaga „uveze“. Do tog cilja vode privlačna poreska i poslovna klima. S druge strane, privrednici žele da im poresko opterećenje bude što niže, a administriranje poslovanja jednostavno. Zato UAE vide kao logičan izbor.

Rast interesovanja

Sve ovo privlači pažnju i srpskih državljana. Bilo pojedinaca, bilo onih koji se već samostalno bave nekom od slobodnih profesija. U toj grupi se posebno izdvaja mlađa populacija, pre svega iz IT industrije.

Njihovo „radno mesto“ uopšte nije vezano za fizičku lokaciju, već za njihovu radnu stanicu (laptop). Glavni resurs ove kategorije radnika je njihovo znanje. Njima nije potreban fiksni prostor niti radno vreme. Nisu retke situacije da se često sele bez faktičkog stalnog mesta nastanjenja. Zato se ova grupa ljudi i kolokvijalno naziva „digitalnim nomadima“.

U poslednje vreme sve veći broj pripadnika IT zajednice se informiše kako mogu početi sa radom u UAE. Najčešće se kao destinacija pominje upravo Dubai. Na to se odlučuju, kako navode, zbog niskih poreskih stopa i stabilnosti.

Kako izgubiti status rezidenta

Značajan broj pripadnika IT zajednice, koji rade kao samostalni preduzetnici, u Srbiji imaju poreski status obveznika koji vode poslovne knjige. Isplaćuju sebi ličnu zaradu, što njihovo ukupno efektivno poresko opterećenje u Srbiji (porez na prihod od samostalne delatnosti i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje sa porezom na ličnu zaradu) može svesti na oko 12%. Prilika koju članovi IT zajednice uočavaju u UAE jeste poreska optimizacija.

Izazov sa kojim se zainteresovani za ovaj poslovni poduhvat na početku suočavaju ogleda se u činjenici da Srbija oporezuje celokupan svetski dohodak svojih rezidenata. To znači da ako rezident Srbije ostvari dohodak bilo gde na svetu, Srbija oporezuje taj dohodak ne obazirući se na porez države u kojoj je taj dohodak ostvaren.

Svesni ove činjenice, naši državljani ulažu napore ne bi li „izgubili“ status poreskog rezidenta Srbije. Kao najjednostavnije rešenje tog problema vide odjavu prebivališta. Neprijatno iznenađenje svakako može biti to da nije lako „izgubiti“ status poreskog rezidenta Srbije.

Budući da se rezidentom smatra, između ostalog, svako ko ima prebivalište u Srbiji, to može navesti na zaključak da je „samo“ potrebno odjaviti prebivalište. Međutim, odjava prebivališta nije jednostavan proces i svakako nije samo podnošenje zahteva.

Za sobom povlači i rad MUP-a koji će ispitati da li državljanin zaista gubi stalnu vezu sa mestom u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza. Samo odlazak u inostranstvo na nekoliko meseci ili čak godinu dana, po pravilu, neće biti dovoljno da se izvrši odjava prebivališta u Srbiji.

Ima li poreskog kredita

Pošto je status rezidenta Srbije, po kriterijumu prebivališta, teško izgubiti – digitalni nomadi potežu alternativu. To je pravilo koje kaže da ako rezident Srbije ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema srpskim pravilima odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi.

Drugim rečima, ako je srpski rezident ostvario prihod od rada u UAE, pri čemu je na taj prihod platio porez u UAE, Srbija će mu odobriti poreski kredit. I ovde ih čekaju izazovi. Kako digitalni nomad da dokaže da je dohodak ostvaren u drugoj državi. Budući da njihov rad ne podrazumeva fizički boravak u mestu izvora dohotka.

Čak i kada bi to dokazali, pitanje je da li bi se ostvario željeni poreski efekat. Buduću da u Dubaiju nema poreza na dohodak, što znači da neće biti ni poreskog kredita u Srbiji.

Otuda se dolazi do treće mogućnosti, a to je korporativno prisustvo u UAE. Ta opcija ima najmanje dva pravca razmišljanja. Najpre da se prihod oporezuje kao zarada našeg rezidenta. Ili da mu se isplaćuje u vidu dividende.

Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. On reguliše kojoj državi će se raspodeliti pravo da oporezuje kako zaradu tako i dividendu svog rezidenta. I dalje je, međutim, otvoreno pitanje čiji je rezident.

Registracijom kompanije u UAE ta kompanija postaje rezident UAE. Dohodak se isplaćuje u vidu zarade ili dividende srpskom državljaninu. A on se može smatrati kako rezidentom UAE, tako i rezidentom Srbije. Kriterijumi su trojaki – prebivalište, centar poslovnih i životnih interesa, ali i period boravka.

Teška računica

Zarada rezidenta Srbije se, po pravilu, oporezuje samo u Srbiji. Osim ako se rad obavlja u UAE. U tom slučaju se ta zarada može oporezovati i u UAE.

S druge strane, dividende koje isplaćuje kompanija, rezident UAE, rezidentu Srbije, mogu se oporezovati u Srbiji. To znači da rezident Srbije sam podnosi poresku prijavu i plaća porez na dividendu u Srbiji. Paralelno sa tim, dividendu mogu oporezovati i UAE po stopi od 10%,. U tom slučaju ponovo sledi pravilo o poreskom kreditu u Srbiji.

Iako UAE zaista nude velike mogućnosti, „zaletanje“ u poslovni poduhvat bez prethodnog pažljivog promišljanja i planiranja može da dovede do onoga što je u socijalističkoj terminologiji poznato kao „propala investicija“. Dakle, ukoliko srpski nomad ne izgubi status poreskog rezidenta Srbije, a ostvaruje zaradu, ili dividendu iz UAE, njegova poreska ušteda se dovodi u pitanje.

Savez kraljevskih porodica Na raskrsnici civilizacija, na jugoistoku arabijskog poluostrva, između Persijskog zaliva i Arabijskog mora, nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Nakon što su Britanci napustili poluostrvo u 20. veku, lokalni velikani predvođeni porodicom Al Nahjan formirali su savez kraljevskih porodica. Otkriće nafte je ovoj novoj državi donelo veliko bogatstvo i lansiralo UAE na svetsku pozornicu kao velikog igrača u energetskom sektoru. Na čelu države je predsednik Mohamed bin Zajed. On je glavna politička figura. Svaka od sedam kraljevskih porodica zadržava političke nadležnosti na svojim teritorijama. Predsedništvo u UAE funkcioniše po principu izborne monarhije. Kraljevske porodice glasaju i na taj način biraju predsednika. Kao stvar običaja ustanovljeno je pravilo da predsednik potiče iz porodice Al Nahjan. Ovaj običaj datira još iz perioda nastanka države, kada je glava te porodice bio predvodnik ujedinjenja kraljevskih porodica i uspostavljanja državnosti. U turbulentnom delu sveta, UAE se nameću kao svetionik stabilnosti, što je posebno došlo do izražaja 2022. kada je Mohamed bin Zajed postao predsednik. Predsedava UAE sa svojom braćom, koja su jednoglasno podržala njegovog sina kao naslednika. Ako ostavimo po strani evropske demokratske vrednosti koje, između ostalog, naglašavaju važnost smenjivosti vlasti, ne može se osporiti da ovakav sistem de facto eliminiše unutarporodične pretenzije i postavlja put mirnoj tranziciji moći.