Država brani „izvlačenje“ novca u inostranstvo zakonom iz vremena SFRJ: Berlinski zid za privredu ili čuvar stabilnosti

Nazivaju ga Berlinskim zidom digitalne ekonomije i glavnom branom za još brži razvoj i veća ulaganja u srpsku IT industriju. Kažu da nije izdržao test vremena, odnosno da njegov kostur seže iz davnih jugoslovenskih vremena, mada je biznis u međuvremenu promenio nekoliko oblika. Tvrde da usporava konkurentnost ionako nedovoljno konkurentne domaće privrede, da često tera investitore na neke druge destinacije, ali i da onemogućava ovim domaćim da investiraju u inostranstvu.

Ako je namera Narodne banke i zakonodavca da na taj način otežaju odliv deviza iz Srbije u inostranstvo, očuvanje propisa u sadašnjem obliku tome, očigledno, neće doprineti. Ekonomija je do te mere, tehnološkim bumom, napredovala, a kanali odliva toliko se brzo menjaju da ni mnogo efikasniji mehanizmi kontrole ne uspevaju da zaustave one koji su odlučni u nameri da novac zarađen u Srbiji iznesu na neku bezbedniju ili njima prihvatljiviju destinaciju.

Zašto se privreda toliko žali na Zakon o deviznom poslovanju, a zbog čega je Narodna banka Srbije toliko odlučna da propis sačuva u ovom obliku?

Više prepreka nego podrška

„Ovaj propis nameće značajna ograničenja poslovanju privrede, posebno u domenu digitalne ekonomije. Ključna primedba odnosi se na pozitivističko tumačenje ovog zakona, što u praksi stvara izazove. Zakon je praćen brojnim podzakonskim aktima i tumači se prema principu da sve što nije izričito dozvoljeno, zakonom je zabranjeno. Ovaj pristup znači da se potencijalno inovativna rešenja ili novi modeli međunarodnog poslovanja teško mogu primeniti u praksi“, kaže za Forbes Srbija advokat Dejan Vuković, partner u advokatskoj kancelariji Vuković i partneri.

On objašnjava da postojeći propis nije usklađen sa promenama koje sa sobom nosi digitalna ekonomija, odnosno IT sektor kao jedan od nosilaca izvoza u Srbiji.

„Više je prepreka nego podrška. Iz mnogo razloga on predstavlja barijeru za pristup izvorima finansiranja i otežava realizaciju prihoda iz inostranstva zbog čega je i termin Berlinski zid digitalnog ekosistema široko prihvaćen kao sinonim za Zakon o deviznom poslovanju“, kaže Vuković.

Primedbe na odredbe Zakona o deviznom poslovanju godinama su nezaobilazni deo preporuka privrednih asocijacija, odnosno Sive knjige NALED-a i Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC).

Tako FIC u svojim preporukama savetuje „ublažavanje pozitivističkog načina definisanja odredbi Zakona o deviznom poslovanju, ali i dalje ublažavanje administrativnih zahteva, a posebno se ističe prelazak na naknadno izveštavanje o prekograničnim kreditima.

NBS prekoračuje ovlašćenja

„Na osnovu ovlašćenja datog Zakonom o deviznom poslovanju, NBS je usvojila Odluku o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i uputstvo o popunjavanju odgovarajućih obrazaca. U praksi je uočeno da pri takvom izveštavanju dolazi do prekoračenja ovlašćenja i nedovoljno transparentnog postupanja NBS…U skladu sa Zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima, registracija je neophodan preduslov za obavljanje platnog prometa po kreditnom zaduženju. NBS se pri registraciji kreditnog zaduženja ne zadržava na prikupljanju podataka neophodnih za statističke potrebe, već ulazi u samu sadržinu ugovora, uključujući naročito ocenu visine ugovorene kamatne stope“, stoji u Sivoj knjizi NALED-a za 2023. godinu. Oni kažu da NBS nema ovlašćenja da proverava sadržinu ugovora i ocenjuje da li je neka kamatna stopa previsoka ili ne, a što ona u praksi čini, a što onda stvara pravnu nesigurnost i otvara prostor centralnoj banci da od slučaja do slučaja arbitrarno odlučuje koja je kamatna stopa odgovarajuća a koja nije.

„To je u suprotnosti sa principom vladavine prava s obzirom da NBS suštinski odlučuje o pravima kompanija bez adekvatnog ovlašćenja i bez donošenja formalne odluke“, navodi se u ovom dokumentu uz preporuku NBS da obustavi ovakvu neformalnu praksu.

Na to se osvrnuo i Dejan Vuković.

„Zakon i podzakonski akti zahtevaju od domaćih kompanija da dostave različite izveštaje NBS pre nego što započnu planirane poslove sa inostranstvom. Iako je ova obaveza, prema članu 37. Zakona, načelno zamišljena kao statistička funkcija koja ne bi trebalo da opterećuje privredu, u praksi postaje znatan administrativni teret. Velika količina dokumentacije i činjenica da je ovo preduslov za korišćenje sredstava iz inostranstva čine ovu obavezu prekomernom”, objašnjava naš sagovornik napominjući da su predlozi da se ova procedura pojednostavi, odnosno da se iz prethodne pretvori u naknadnu.

„Kad neko lice primi priliv da onda obavesti NBS u nekom propisanom roku“, kaže Vuković.

“Zakon utiče na mnoge delove privrede, ali najviše trpi inovativni segment, odnosno kompanije koje se bave inovativnim tehnologijama. Za njih je stabilan, a pre svega efikasan promet sa inostranstvom ključan. One su po svojoj prirodi izrazito mobilne, tako da nije nezamislivo da bez većih troškova i sa malo muke napuste naše tržište u korist konkurentnijeg, čime Srbija potencijalno ostaje bez investicija i značajnih budžetskih priliva. Zato treba omogućiti efikasniji i brži promet sa inostranstvom“, objašnjava Vuković.

Nije Berlinski zid nego štit od nestabilnosti

U Narodnoj banci Srbije, kao najtvrđem bedemu odbrane ovog propisa kažu za Forbes Srbija da je u pitanju jedan od najvažnijih odnosno sistemskih zakona čiji je cilj da obezbedi makroekonomsku i finansijsku stabilnost Srbije. I dok ga privreda smatra Berlinskim zidom koji je sprečava da posluje brže, bolje i konkurentnije, do tad NBS isti propis naziva „zidom koji sprečava prelivanje negativnih efekata nestabilnih finansijskih tokova iz međunarodnog okruženja na domaću ekonomiju“.

NBS, dakle, ne priznaje da je Zakon o deviznom poslovanju tolika brana poslovanju privrede, već kaže da je „značajan stepen liberalizacije prekograničnih transakcija već postignut“, odnosno da se većina njih „već obavlja bez posebnih ograničenja, uz obavezu izveštavanja NBS o osnovu transakcije, i to isključivo za potrebe devizne statistike i izrade platnog bilansa zemlje. Podaci prikupljeni u navedenom procesu osnova su za izradu statistike platnog bilansa, statistike spoljnog duga i međunarodne investicione pozicije, o kojima Narodna banka Srbije redovno izveštava MMF i Eurostat u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama zemlje”, kažu u NBS za Forbes Srbija.

Drugim rečima, NBS ne priznaje da neformalno prekoračuje svoja ovlašćenja data joj ovim propisom. „Postoji mogućnost da je konstatacija da Zakon o deviznom poslovanju usporava investicije u startapove rezultat nerazumevanja primene ovog zakona, te Narodna banka Srbije stoji na raspolaganju za svaki dodatni dijalog i raspravu, a kako bi se sve potencijalne dileme s tim u vezi otklonile”, kažu iz Narodne banke.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, uveren je da je najveći problem što je pomenuti propis zastareo, odnosno što njegova osnova „dolazi“ iz davnih vremena nekadašnje SFRJ koja je imala brojne probleme u otplati stranog duga, tanke devizne rezerve, pa shodno tome i potrebu da kontroliše i ograničava tekuće i kapitalne traksakcije sa inostranstvom.

„Sve to je iz straha da će privreda i građani izneti novac napolje i zemlja ostati bez deviza. Danas su druga vremena. Propisi koji se tiču borbe protiv pranja novca su oštri i kod nas i u svetu. Devizne rezerve su nam na visokom nivou. Ako danas pogledate odredbe tog zakona, videćete da ima odredbi koje potiču još iz 1985. Zato su privredna udruženja stava da taj Zakon ugrožava efikasnost poslovanja, konkurentnost, ograničava rad naših kompanija napolju i svojim rigidnim odredbama negativno utiče na razvoj digitalne ekonomije“, kaže ovaj sagovornik.

Nismo smetnja novim izvorima finansiranja

“Devizni propisi ne predstavljaju smetnju za obavljanje privrednih aktivnosti i razvoj i pristup novim izvorima finansiranja, već naprotiv imaju za cilj da očuvaju povoljno poslovno okruženje za uspešnu realizaciju budućih investicionih projekata”, tvrde u NBS uz napomenu da “NBS u skladu sa strateškim opredeljenjem Srbije, a posebno u uslovima povećane neizvesnosti nastale usled izraženih geopolitičkih tenzija i zaoštrenih globalnih finansijskih uslova, nastavlja sa odmerenim i postepenim pristupom daljoj liberalizaciji tokova kapitala“, jer ne želi da negativno utiče na makroekonomsku stabilnost i finansijski sistem“.

Dejan Vuković razume potrebu NBS da sačuva monetarnu i makroekonomsku stabilnost zemlje, odnosno da zbog toga želi da kontroliše ili makar nadzire ulazak i izlazak novca i kapitala.

„Ovakav pristup nije nužno loš, naročito u kriznim situacijama, međutim iz ugla prosečnog privrednika on jeste neopravdan budući da mu se položaj otežava u odnosu na njegove kolege i saradnike iz drugih manje restriktivnih jurisdikcija”, upozorava Vuković.

On kaže da postoji mnogo prostora za unapređenje zakona, bilo da je u pitanju izmena postojećeg propisa, bilo da se usvoji novi Zakon o deviznom poslovanju čije odredbe bi bile prilagođenije modernom načinu poslovanja.

“Ne smemo zaboraviti da u konkretnom slučaju problem ne leži samo u zakonu već, kao što se može videti iz prethodno izloženih izazova u praksi, u zaista brojnim podzakonskim aktima, ima ih više od 30, kao i tumačenju NBS pojedinih odredbi”, smatra Vuković.

Sagovornik Forbes Srbija kaže dalje da se odredbe propisa moraju prilagoditi tako da svi oblici poslovanja koji nisu izričito zabranjeni budu dozvoljeni, da se umanji administriranje, poveća obim elektronskog dostavljanja dokumentacije… Uostalom, kako kaže, takve ili slične odredbe već postoje u zemljama regiona poput Hrvatske, Crne Gore ili Bugarske.

NBS, opet, tvrdi da je već dostignuti nivo liberalizacije u skladu sa obavezama Srbije prema EU, te da će se puna liberalizacija ostvariti onda kada Srbija postane punopravna članica.

Sve ostane na obećanjima

„Napominjemo da je postojeći proces izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom usklađen sa međunarodnim metodologijom koju propisuju MMF i Evropska unija, Pored toga, proces izveštavanja usklađuje se i sa propisima Evropske unije, koji propisuju daleko detaljnije izveštavanje o kreditnim poslovima u odnosu na izveštavanje u Srbiji. Naime, nakon krize 2008. godine, Evropska centralna banka je u okviru inicijativa AnaCredit i RIAD propisala obavezu izveštavanja o svakom pojedinačnom kreditnom poslu sa podacima o oko 90 kriterijuma, koji podrazumevaju ne samo podatke o dužnicima i kreditorima, već i podatke o njihovim većinskim i krajnjim vlasnicima, kao i podatke o krajnjim vlasnicima kolaterala”, navode u Narodnoj banci.

Na kraju, i jedni i drugi navode da su spremni za neko kompromisno rešenje, ali do njega ipak ne dolazi.

„Pažljivo analiziramo sve inicijative koje dolaze od privrede i nastavićemo da preduzimamo mere koje omogućavaju efikasnije uključivanje domaće privrede u međunarodne tokove“, kažu u NBS.

„Oba interesa, i NBS i privrede, su legitimna i nužno ne isključuju jedan drugog. Međutim, naći neku zlatu sredinu da bi tereti za privredu bili manji, a stepen obezbeđenja makroekonomske stabilnosti zadovoljavajući, predstavlja očigledno veliki izazov i za NBS i za zakonodavca“, zaključuje Dejan Vuković.