FED smanjio kamatu posle četiri godine: Tramp poručuje da je to znak da ekonomija stoji loše

Američke Federalne rezerve snizile su svoju glavnu kamatnu stopu za neuobičajeno visok poen, čak 50 baznih poena ili 0,5 procenata. Ovo je prvo smanjenje referetne kamate od 2020. godine. U prvoj reakciji na najnoviju odluku FED-a mediji poručuju da se menja fokus centralne banke. Borbu protiv visoke inflacije zameniće očigledno borba za pospešivanje tržišta rada koji pokazuje znaka usporavanja, prenosi AP.

Iako je ranije bilo nagoveštaja da FED, za razliku od Evropske centalne banke, možda neće ni snižati kamatnu stopu ove godine, to se ipak desilo. Posebno je iznenađujuća činjenica da je kamata snižena za čak 50 baznih poena.

Ključna stopa tako je sada odsto. Prethodno je iznosila rekordno visokih 5,3 i toliko je iznosila prethodnih čak 14 meseci, jer je FED vodio borbu protiv inflacije.

Trampova reakcija

Forbes piše da su bivši predsednik SAD-a Donald Tramp i njegov kandidat za potpredsednika, senator Ohaja Džej Di Vens, kritikovali stanje američke ekonomije nakon što je Američka centralna banka (FED)smanjila kamatne stope za 50 baznih poena.

Predsednik FED-a Džerom Pauel izjavio je da je ovaj potez osmišljen kako bi ekonomija ostala u „dobrom stanju.“

Tokom posete jednom baru u Njujorku, Tramp je rekao novinarima da smanjenje kamatnih stopa „pokazuje da je ekonomija u veoma lošem stanju, budući da su kamate smanjene za pola procenta“.

Dodao je da je to pod uslovom „da Fed ne igra političke igre“.

Fed donosi odluke nezavisno od zakonodavaca, a inače je Tramp tokom svog predsedničkog mandata postavio Pauela za šefa centralne banke.

Bivši predsednik je odluku o smanjenju stope za 50 baznih poena ironično nazvao „velikim smanjenjem.“

Inflacija i dalje premašuje dugoročni cilj od dva odsto, ali je prošlog meseca pala na 2,5, što je najniža stopa od početka 2021. godine.

Na mitingu u Severnoj Karolini, senator Vens rekao da je smanjenje od pola procenta „ništa u poređenju sa onim sa čim su se američke porodice suočavale u poslednje tri godine.“

FED: Ekonomija raste solidnim tempom

Pauel je na konferenciji za novinare izjavio da ekonomija „raste solidnim tempom“ i dodao da je smanjenje stope doneto kako bi se ekonomija održala u „dobrom stanju.“

Pauel je takođe pomenuo da stopa inflacije „opada“ dok tržište rada ostaje na dobrom putu.

„Čekali smo. Mislim da nam je strpljenje stvarno donelo koristi u smislu samopouzdanja da inflacija stabilno pada na nivo ispod dva odsto“, rekao je.

„To je ono što nam omogućava da danas preduzmemo ovaj snažan potez,“ naglasio je Pauel na konferenciji za novinare.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, republikanac iz Luizijane, rekao je novinarima da je „vreme“ smanjenja stope „pomalo sumnjivo“. On je dodao da je odluka ipak „dobra vest za potrošače.“

Kamala Haris nazvala je ovaj potez „dobrom vešću za Amerikance.“

Inače, FED nije smanjivao kamatne stope od marta 2020. godine, kada je počela pandemija Kovida 19.

Fed je od tada agresivno podizao stope kako bi suzbio inflaciju koja je bila na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija.

Tramp je pre nekoliko meseci rekao da bi Fed mogao smanjiti stope pre izbora.

Za Blumberg je ranije rekao da je predizborno smanjenje stope „nešto što znaju da ne bi trebalo da rade“.

Ipak, smanjenje je usledilo u trenutku kada je inflacija opala, a nezaposlenost porasla.

Odluka uz mnogo diskusija

FED obično povećava stope kada inflacija raste. Pauel je rekao da je odluka uključivala „mnogo diskusija“.

Takođe je dodao da je uprkos jednom neslaganju unutar FED-a, postojala „široka podrška“ za smanjenje stopa za 50 baznih poena.

Inače, smanjenje referentne kamatne stope podržalo je 11 članova Federalnih rezervi, dok je jedan bio protiv, saopšteno je posle donošenja odluke.

Takođe je najavljeno da je do kraja godine planirano još jedno smanjenje od pola procenta, a u 2025. kamatna stopa biće snižena za jedan procenat.

Odluka FED-a uticaće na kamatne stope po kojima komercijalne banke daju kredite potrošačima i kompanijama.

Fed predviđa prosečnu stopu nezaposlenosti od 4,4 odsto u četvrtom kvartalu, što je rast u poređenju sa kvartalom pre.

Tekstu doprineo Antonio Pekenjo IV, novinar Forbes