Finansiranje startapa digitalnim tokenima – šta donosi SAFT ugovor?
Pored tradicionalnijih načina za prikupljanj sredstava za finansiranje startapa (poput investicionih fondova, grantova, poslovnih anđela…), srpski Zakon o digitalnoj imovini otvara inovativne mogućnosti za finansiranje startapa, od kojih je jedna finansiranje putem izdavanja digitalnih tokena, odnosno zaključivanje SAFT ugovora.
Kome je namenjen SAFT ugovor?
U svetu inovacija, SAFT (Simple Agreement for Future Tokens) predstavlja rešenje za startape koji žele jednostavno i brzo da prikupe sredstva od investitora. Ovaj ugovor, inspirisan SAFE modelom, omogućava instant pristup sredstvima nakon zaključenja, što startapu otvara vrata da odmah krene u realizaciju projekta. Kada razvije projekat, startap će izdati tokene, čija vrednost direktno odražava snagu startapa. Zato što su podržali startap u ranoj fazi, SAFT investitori dobijaju deo ovih tokena od startapa i tako postaju deo projekta.
Iako je SAFT prvobitno bio usmeren ka kripto projektima, njegov potencijal se proširuje na startape u svim oblastima. Praktično nema ograničenja u pogledu projekata koji se mogu finansirati izdavanjem tokena. Čak i tradicionalne grane privrede, kao što je poljoprivreda, mogu da iskoriste prednosti.
Na primer The Walnut Fund (Orah fond), prva online poljoprivredna investiociona platforma, planira tokenizaciju tako da ko bude investirao u stablo oraha dobija token koji daje pravo na podelu profita od kasnije prodaje oraha koju je to stablo generisalo. Tako tokeni, koji su po prirodi investicioni, otvaraju vrata za prikupljanje sredstava, dajući investitorima određena prava u odnosu na projekat, poput opisanog udela u profitu startapa.
Zakon o digitalnoj imovini otvara put ka lakšem finansiranju
Ključan za primenu ovog inovativnog pristupa je domaći Zakon o digitalnoj imovini, dizajniran da olakša izdavanje investicionih tokena. Iako startapi često strahuju od primene strogih pravila Zakona o tržištu kapitala, SAFT im pruža drugačiji i jednostavniji okvir. Naime, Zakon o tržištu kapitala se ne primenjuje ako startap izdaje digitalne tokene vrednosti do tri miliona evra tokom godinu dana koji nemaju odlike akcija, pružajući startapima, kao i malim i srednjim preduzećima, značajnu slobodu u prikupljanju kapitala.
Dodatna prednost je fleksibilnost u definisanju karakteristika investicionih tokena, dajući startapima kreativan prostor za njihovo strukturiranje. Tehnologija koja podržava ove tokene takođe nije ograničena, omogućavajući startapima da biraju između vlastitih ili tuđih blokčejn rešenja. Više o ovom procesu možete pronaći u Vodiču za SAFT ugovore objavljenom od strane Inicijative “Digitalna Srbija” ovde.
Zašto je sada pravi trenutak za ovakvu vrstu investiranja?
Startapi u Srbiji suočavaju se sa izazovima ranog investiranja. Anđeosko i VC finansiranje trenutno nisu dovoljno razvijeni, dok tradicionalni krediti od banaka često nisu dostupni. Zakon o digitalnoj imovini uspostavlja povoljan režim za finansiranje putem SAFT-a, odnosno izdavanjem investiocionih tokena, što startapima daje vetar u leđa da započnu svoj posao i prikupe sredstva za razvijanje projekta u Srbiji.
Osim tradicionalnih izvora investicija, SAFT otvara vrata i široj grupi investitora iz kripto sveta. Ovo dodatno povećava mogućnosti za startape, pogotovo uz prisustvo licenciranih kripto menjačnica u Srbiji. Prema rečima advokata Vladimira Rajkovića, SAFT omogućava startapima da iskoriste prilike kripto sveta bez potrebe za blokčejn proizvodom.
Zašto je SAFT ugovor model koji je globalno uspešan?
SAFT nije samo inovativan, već i izuzetno fleksibilan model finansiranja. Za razliku od tradicionalnih metoda koje zahtevaju obiman organizacioni plan i pripremu startapa, SAFT postavlja minimalne prepreke, fokusirajući se na ideju i priču iza projekta. Investitori, putem SAFT-a, nisu uključeni u svakodnevno poslovanje startapa, pružajući osnivačima prostor da se posvete razvoju projekta.
Osim toga, likvidnost digitalne imovine čini SAFT privlačnim za investitore. Jednostavan exit omogućava investitorima brzu konverziju njihove investicije u bilo kom trenutku, što se razlikuje od drugih opcija poput SAFE ugovora gde je exit često povezan s prodajom celog startapa.
Korak dalje: Tokenizacija obveznica i udela otvaraju nove mogućnosti
Zakon o digitalnoj imovini postavlja temelje za dalji razvoj tržišta kroz izdavanje i trgovanje tokenizovanim finansijskim instrumentima. Osim investicionih tokena, Zakon podstiče izdavanje obveznica bez obavezne primene Zakona o tržištu kapitala, nudeći model finansiranja prilagođen malim i srednjim preduzećima, kao i velikim korporacijama.
Dalji korak ka jačanju tržišta digitalne imovine dolazi kroz član 13 Zakona o digitalnoj imovini, koji predviđa mogućnost da Narodna Banka Srbije reguliše uslove ulaganja finansijskih institucija u digitalne tokene. Ovaj korak bi otvorio vrata bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim institucijama za ulaganje u tokenizovane finansijske instrumente, prateći globalni trend razvijenih sistema i praksu najvećih svetskih banaka.
Na kraju, očekuje se da će privrednim društvima sa ograničenom odgovornošću biti data mogućnost tokenizacije udela, što bi omogućilo lakše i brže prikupljanje kapitala od investitora, kao i sekundarno trgovanje udelima bez potrebe za notarskim formalnostima.
Ivan Kostić, menadžer za pravna pitanja u Inicijativi Digitalna Srbija.