Digitalno poverenje kao osnova za rast finansiranja malih i srednjih preduzeća

Autor: Vitorio Di Belo, direktor za finansijske institucije za Latinsku Ameriku, Karibe i Evropu u IFC-u.

U mnogim tržištima u razvoju, mala i srednja preduzeća (MSP) predstavljaju okosnicu ekonomije. U Srbiji, kao i drugde, ona generišu većinu radnih mesta u privatnom sektoru i podstiču inovacije u proizvodnji, trgovini i uslugama. Ipak, njihov rast je često ograničen poznatim izazovom: pristup obrtnim sredstvima.

Paradoks je očigledan. Mnoga mala i srednja preduzeća imaju potvrđene porudžbine, pouzdane kupce i fakture koje odražavaju stvarnu ekonomsku aktivnost. Ipak, kada pokušaju da obezbede finansiranje na osnovu tih faktura, proces je spor, skup i neizvestan. Problem nije nužno u prevelikom riziku. Češće je reč o nedostatku efikasnih i proverljivih mehanizama poverenja.

Zamislimo dobavljača u proizvodnom sektoru Srbije. Preduzeće isporučuje robu na vreme i izdaje fakture pouzdanim kupcima. Međutim, kako bi finansirale te fakture, banke moraju ručno da provere podatke o kompaniji, potvrde autentičnost fakture, provere usklađenost sa propisima, osiguraju da faktura nije već finansirana na drugom mestu i potvrde da je kupac prihvatio obavezu plaćanja. Svaki od ovih koraka zahteva vreme i dokumentaciju. Kod manjih transakcija, troškovi detaljne provere mogu premašiti potencijalnu dobit, zbog čega mnogi poslovi postaju ekonomski neisplativi.

Izazov postaje još izraženiji kada zajmodavci žele da refinansiraju ili prodaju portfelje potraživanja malih i srednjih preduzeća. Investitori tada moraju ili da se oslone na provere koje je izvršio inicijalni kreditor ili da sami ponove ceo proces verifikacije. Bez transparentnih i standardizovanih informacija, mnogi investitori biraju oprez i povlače se. Ovaj „jaz poverenja“ posebno pogađa nove nebankarske kreditore i fintech kompanije. Oni su često u najboljoj poziciji da pruže finansiranje nedovoljno bankarski obuhvaćenim MSP, ali teško dolaze do izvora finansiranja na veleprodajnom tržištu jer nemaju dug istorijat poslovanja. Bez finansiranja, ne mogu ni da izgrade taj istorijat.

Digitalna infrastruktura kao rešenje

Ovo nije problem jedinstven za Srbiju. Na globalnom nivou, jaz u finansiranju malih i srednjih preduzeća meri se bilionima dolara. Međutim, sve razvijenija digitalna infrastruktura Srbije pruža obećavajuću osnovu za njegovo prevazilaženje.

Tokom protekle decenije, Srbija je ulagala u sisteme elektronskog fakturisanja, okvire za digitalni identitet i modernizaciju poslovnih registara. Ove platforme sadrže pouzdane podatke koji bi, ako se efikasno povežu, mogli da pojednostave proveru trgovinskih transakcija. Prilika ne leži u izgradnji potpuno novih sistema, već u tome da se postojeći podaci učine mašinski čitljivim, interoperabilnim i nezavisno proverljivim.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, sarađuje sa kompanijom Finspot, digitalnom faktoring kompanijom sa sedištem u Srbiji koja pruža digitalna faktoring rešenja za mala i srednja preduzeća, na uvođenju proverljivih digitalnih akreditiva u otvoreni i interoperabilni protokol za pokretanje finansiranja faktura (DIFO).

Ova saradnja, u partnerstvu sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove SECO, ima za cilj da omogući šire korišćenje finansiranja faktura za MSP kroz digitalna rešenja. U pilot fazi učestvovali su i akteri digitalne javne infrastrukture, uključujući Privrednu komoru Srbije, koji su pružili podršku inicijativi.

DIFO protokol razdvaja imovinu (fakturu) od inicijalnog kreditora, omogućava nezavisnu i automatizovanu proveru karakteristika potraživanja i neutralan je u odnosu na izvor podataka, jer funkcioniše uz postojeću javnu i privatnu digitalnu infrastrukturu.

Smanjenje troškova i mobilizacija kapitala

Korišćenjem postojeće digitalne infrastrukture zemlje, novi protokol omogućava da se ključni elementi detaljne provere u procesu finansiranja faktura automatski verifikuju putem bezbednih digitalnih veza. Umesto dostavljanja papirne dokumentacije ili PDF fajlova, relevantni podaci se preuzimaju direktno iz pouzdanih izvora i pretvaraju u vremenski označene, digitalno potpisane zapise. Ove zapise zajmodavci i investitori mogu nezavisno da provere.

U praksi, to znači da se ključne provere – kao što su potvrda identiteta prodavca, verifikacija prihvatanja fakture od strane kupca, provera usklađenosti sa sankcionim režimima i osiguranje da faktura nije već finansirana na drugom mestu – mogu obaviti na standardizovan i proverljiv način. Rezultat je transparentan trag podataka koji smanjuje oslanjanje na manuelne procese i snižava troškove transakcija.

Za mala i srednja preduzeća u Srbiji, posledice su opipljive.

Podnošenje izdate fakture za finansiranje moglo bi postati pitanje nekoliko klikova, uz odluke koje se donose u roku od nekoliko sati umesto nedelja. Brži pristup obrtnim sredstvima omogućio bi preduzećima da efikasnije upravljaju novčanim tokovima, ulažu u rast i jačaju lance snabdevanja.

Za zajmodavce, automatizacija može smanjiti troškove detaljne provere, čineći ekonomski isplativim finansiranje manjih faktura koje su ranije bile zanemarivane. Za investitore – kako domaće, tako i međunarodne – standardizovan i proverljiv zapis o kvalitetu potraživanja može povećati poverenje u finansiranje portfelja potraživanja malih i srednjih preduzeća, uključujući ona koja potiču od novih učesnika na tržištu.

Postavljanje temelja za održivo finansiranje MSP

Važno je naglasiti da se ovakvi pristupi mogu razvijati na osnovu otvorenih standarda, a ne kroz centralizovane platforme. To omogućava učešće više finansijskih institucija, tehnoloških provajdera i investitora u konkurentnom ekosistemu. Usklađivanjem sa međunarodnim praksama, verifikovana trgovinska potraživanja mogu postati razumljivija i pouzdanija i van granica zemlje, čime se otvaraju mogućnosti za pristup međunarodnom kapitalu.

Gledajući unapred, dalji razvoj mogao bi da integriše dodatne proverljive izvore podataka, uključujući informacije iz poreskih evidencija i kreditnih registara, kao i da omogući malim i srednjim preduzećima da bezbedno upravljaju sopstvenim digitalnim akreditivima. Vremenom, takva infrastruktura mogla bi da podstakne šire inovacije u trgovinskom finansiranju i razvoju tržišta kapitala.

IFC istražuje načine da podrži Srbiju u širenju okvira digitalnog poverenja i mobilisanju privatnog kapitala za finansiranje trgovine malih i srednjih preduzeća. Ulaganjem u verifikovane portfelje i okupljanjem tržišnih aktera, IFC može da doprinese da se pokaže da potraživanja srpskih MSP – kada su transparentno strukturirana i digitalno verifikovana – predstavljaju kredibilnu i klasu imovine sa potencijalom za rast.

Jačanje tržišne infrastrukture

Pored samog plasiranja kapitala, cilj je jačanje tržišne infrastrukture. Kao i postavljanje standarda koji će domaćim institucijama omogućiti da efikasnije finansiraju mala i srednja preduzeća.

Privreda Srbije je u poslednjih nekoliko godina pokazala otpornost i sposobnost prilagođavanja. Oslobađanje punog potencijala sektora malih i srednjih preduzeća zahtevaće dalju inovaciju u finansijskoj infrastrukturi. Uz odgovarajuće digitalne osnove poverenja, ograničenja u pristupu obrtnim sredstvima mogu prestati da budu strukturna prepreka rastu i postati uobičajena, efikasno vrednovana finansijska usluga.

Prevazilaženje jaza u finansiranju MSP nije samo pitanje likvidnosti. Reč je o izgradnji poverenja. Između kupaca i dobavljača, zajmodavaca i investitora, i na kraju između privatnog kapitala i produktivnih preduzeća. Ulaganjem u digitalno poverenje, Srbija ima priliku da ojača svoj finansijski ekosistem. I uspostavi model koji i druga tržišta u razvoju mogu da slede.

IFC, članica Grupe Svetske banke, najveća je globalna razvojna institucija usmerena na podršku privatnom sektoru u ekonomijama u razvoju.