Firme povezane sa Dodikom i njegovom porodicom na tenderima dobile 1.801 posao vredan 240 miliona evra
Nakon uvođenja američkih sankcija, firmu Infinity International Group čeka ozbiljno restrukturiranje. Iz onoga što je ove sedmice rečeno na pres konferenciji u Banjaluci, promene će krenuti od vrha.
Bojan Vujić, predsednik Uprave grupacije, kazao je kako Đorđe Đurić, osnivač Infinity grupe napušta ne samo firmu već i Bosnu i Hercegovinu, a da će vlasništvo preuzeti grupa menadžera. Ovom prilikom je pojasnio da je Đurić ovu odluku doneo nakon što su mu uvedene sankcije.
Saradnja sa domaćim institucijama
“Infinity u narednom periodu neće postojati u ovom obliku. Menadžeri koji rukovode kompanijama unutar grupacije doneli su odluku da preuzmu vlasništvo”, kazao je Vujić i podsetio kako su sankcije ugrozile oko 800 radnih mesta u firmama koje posluju u okviru ove grupacije, među kojima je i često spominjani Prointer.
Razlog zašto je Prointer, koji deluje u okviru Infinity grupe, top tema domaćih medija je njegovo razgranato poslovanje. Gotovo da nema važnog posla iz njegove oblasti gde on nije na tenderima u BiH izabran. Kako je ove sedmice objavio portal Radio Slobodna Evropa, ova firma koja se bavi prodajom i održavanjem softvera i hardvera, sa Fondom zdravstvenog osiguranja RS ima nekoliko još uvek aktivnih ugovora. Prointer je potpisao ugovor i sa Ministarstvom trgovine i turizma RS za koje vrši održavanje softvera za daljinski nadzor i kontrolu naftnih derivata na benzinskim pumpama u ovom entitetu.
Takođe, državna kompanija Elektroprijenos BiH, u zajedničkom vlasništvu Federacije BiH i RS, a koja upravlja sistemom dalekovoda, sa Prointerom u ovom trenutku ima dva ugovora (vrednost jednog je 125.000 evra, a drugog 127.000 evra) za održavanje i rad sistema, dok Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH sa ovom firmom do osmog meseca 2026. ima okvirni sporazum o održavanju računarske i komunikacijske opreme.
Osim Prointera, među sankcionisanim firmama koje su najviše zaradile novca na tenderima ističu se još Kaldera Company i Sirius 2010. Sve tri firme Ministarstvo finansija SAD-a označilo je kao firme koje opskrbljuju značajnim prihodima porodicu Dodik, uključujući i samog Milorada Dodika.
Kako bi se sagledao izuzetan razmer finansijske dobiti ovih firmi, najbolje je sagledati zbir njihovih sklopljenih poslova. Na tenderima im je u poslednjih 10 godina dodeljen čak 1.801 posao sa vrednošću ugovora od 240,4 miliona evra. Od toga najviše poslova je dobio Prointer ITSS Banja Luka (1147), Kaldera Company (263), a Sirius 2010 (213).
Šta znače sankcije OFAC-a?
Podsećamo, ovo je jedan od paketa sankcija koje je izrekla Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD-a. Osim sankcionisanih političara u RS, Milorada Dodika i njegove dece, kao vlasnika firmi, sankcije su ranije izrečene i visokopozicioniranim ličnostima političkog života u drugom bosanskohercegovačkom entitetu, a na spisku su se osim premijera Federacije BiH Fadila Novalića, našli između ostalih i bivša glavna tužiteljica Tužilaštva BiH Gordana Tadić kao i bivši direktor Obaveštajno sigurnosne agencije OSA, Osman Mehmedagić. Razlozi za sankcionisanje različiti su, i odnose se ili na podrivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma ili korupciju, ili pak oboje.
Osim Infinity grupe u posjednjem paketu sankcija našle su se još i firme Prointer ITSS, Sirius 2010 i Una World Network, Infinity Media, K-2 audio usluge, Kaldera Company.
“Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik iskoristio je svoj službeni položaj da akumulira lično bogatstvo preko kompanija povezanih s njim i njegovim sinom Igorom, navedeno je između ostalog u obrazloženju poslednjih američkih sankcija za mnoge firme u RS povezane s Dodikom”.
Šta znače sankcije koje uvodi OFAC? Osim što im se zamrzava imovina u Americi, ukoliko je imaju u toj zemlji, takođe se zabranjuje svim američkim firmama i američkim pojedincima da posluju sa firmama i osobama pod sankcijama.
Takođe, zabranom su obuhvaćene i inostrane banke, koje po zakonu ne mogu blokirati sredstva sankcionisanim firmama, a koje se nalaze na računima tih banaka, ali ne smeju dalje poslovati sa sankcionisanima. I u tom pogledu, banke već zatvaranjem računa blokiranim firmama i sankcionisanim licima svedoče da slede ove odredbe.
Amela Keserović Polić, novinarka Forbes BiH