Fiskalni savet oštro kritikovao rebalans budžeta: Nejasno, netransparentno i neopravdano

Fiskalni savet ocenio je da predloženi rebalans republičkog budžeta donosi značajne i nedovoljno razjašnjene promene strukture javne potrošnje. Pored jednokratnih davanja građanima, investicije u sektoru odbrane povećavaju se za oko 41 milijardi dinara, a subvencije javnim putarskim preduzećima za više od 22 milijarde dinara. Istovremeno se kapitalni rashodi u drugim oblastima, uključujući pojedine važne saobraćajne i ekološke projekte, smanjuju za 20 milijardi dinara.

Fiskalni savet objavio je danas svoju ocenu predloga rebalansa republičkog budžeta za 2026.

Predlog sa izmenama i dopunama budžeta za 2026. (rebalans) Vlada je usvojila prošlog četvrtka, a danas o njemu raspravljaju narodni poslanici.

Fiskalni savet navodi da se predloženi rebalans i ovoga puta priprema i usvaja uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove.

„Donosi krupne promene u strukturi budžeta i uvodi nove, fiskalno izdašne mere čija su ekonomska opravdanost, kriterijumi i očekivani efekti u brojnim slučajevima nedovoljno obrazloženi“.

Neopravdano povećanje deficita

U oceni Fiskalnog saveta navodi se da rebalans donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita.

Naime, deficit se rebalansom povećava sa tri na 3,5 odsto – odnosno za 59 milijardi dinara.

Pritom, ukazuje Fiskalni savet, dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju da bi bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio 2-2,5 odsto.

„Stoga, rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jednog procentnog poena BDP-a“, navodi se.

U analizi Fiskalnog saveta se navodi i da bi ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema.

U oceni Saveta se ukazuje da je zapravo najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa tri na 3,3 odsto.

„U takvoj situaciji, u kojoj je očekivani rast BDP-a Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može doprineti održivom privrednom rastu. Ali može pojačati inflatorne pritiske“.

Fiskalna stabilnost nije ugrožena

Ipak, s obzirom na to da su, kako se navodi u oceni, najveća povećanja rashoda privremenog karaktera, rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti.

„Premda je rebalansom najavljen deficit od 3,5 odsto BDP-a, zbog konzervativnog plana određenih kategorija rashoda očekujemo da izvršenje ipak bude bliže nivou od tri odsto BDP-a“.

Iako velike u masi, isplate stanovništvu i nabavke u sektoru odbrane koje se očekuju do kraja godine su jednokratne. Njihov efekat na deficit iscrpljuje se u 2026. i ne prenosi se u narednu godinu.

Takođe, navodi Savet, deo javnih investicija neposredno vezanih za izložbu EXPO takođe je privremenog karaktera. I biće iscrpljen do kraja ove ili najdalje tokom sledeće godine.

„Ukupno, kada eliminišemo ove privremene efekte na rashodnoj i prihodnoj strani budžeta, u strukturnom smislu budžetski deficit koji se prenosi u budućnost iznosi približno dva odsto BDP-a“.

Suštinski, ovo implicira da fiskalna stabilnost ipak nije ugrožena, uprkos uvećanju potrošnje u tekućoj godini, navodi se u oceni.

„Da je to slučaj ukazuje i putanja javnog duga za koji očekujemo da na kraju 2026. godine bude niži od 45 odsto BDP-a i da nastavi da opada u narednim godinama“.

Jednokratna pomoć najvažnija u rebalansu

Najvažnija nova politika koju donosi rebalans, jeste jednokratna isplata stanovništvu, podseća se u oceni Fiskalnog saveta.

„Drugim rečima, osnovni razlog donošenja rebalansa jeste namera da se stanovništvu isplati jednokratna pomoć. Na ovo donekle (mada ne sasvim) ukazuje i obrazloženje rebalansa. U njemu se navodi da se do kraja godine očekuju jednokratni, vanredni neporeski prihodi koje Vlada namerava da „usmeri“ građanima kroz jednokratne isplate“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Međutim, analiza ovog saveta je pokazala da vanredni neporeski prihodi rastu za 61 milijardi dinara. A da je budžetski trošak jednokratnih mera 71 milijarda dinara.

To pokazuje da su jednokratne mere skuplje od ovog neočekivanog priliva neporeskih prihoda.

„Tako da svrha rebalansa ne može biti samo vraćanje viška prihoda stanovništvu. Verovatnije je obrnuto. Stanovništvo će dobiti određenu jednokratnu sumu novca, a neočekivani priliv na neporeskim prihodima, zajedno s dodatnim sredstvima, biće iskorišćen upravo za finansiranje te mere“.

Navodi se i da je ova dodatna fiskalna ekspanzija zapravo još veća nego što se to vidi u povećanoj budžetskoj potrošnji, jer se isplate stanovništvu očekuju i iz Akcionarskog fonda.

„Ukupan trošak jednokratnih isplata stanovništvu nije ograničen na 71 milijardi dinara koliko će biti isplaćeno iz budžeta, već se zapravo penje na gotovo 100 milijardi dinara“.

Očekuje se da se razlika od oko 28 milijardi dinara finansira iz Akcionarskog fonda, tj. van budžeta, ali suštinski predstavlja deo iste mere.

Ko dobija jednokatnu pomoć i koliko ona iznosi?

Jednokratne isplate građanima donose trošak od oko 100 milijardi dinara. Najveći deo toga, 70 milijardi dinara, ulazi u budžet, kao državni rashod, objašnjava Fiskalni savet.

Ove jednokratne isplate se sastoje iz dva dela.

Prvi deo su isplate penzionerima i pojedinim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Ukupan trošak procenjuje se na oko 53 milijarde dinara. Od toga se 44 milijarde približno odnosi na penzionere, a oko devet milijardi na socijalno ugrožene kategorije.

Drugi deo jednokratnih isplata se odnosi na isplatu 6.000 dinara svim punoletnim građanima, što je mera čiji je procenjeni trošak oko 46 milijardi dinara.

Za razliku od pomoći penzionerima i socijalno ugroženim kategorijama, koja se u potpunosti finansira iz budžetskih sredstava, isplate punoletnim građanima manjim delom će biti finansirane iz budžeta – 18 milijardi dinara, a većim iz sredstava Akcionarskog fonda – oko 28 milijardi dinara.

Akcionarski fond jeste korisnik javnih sredstava, ali trenutno nije obuhvaćen fiskalnom statistikom.

Suprotne tendecije kod kapitalnih rashoda

Rebalansom budžeta povećani su kapitalni rashodi sa planiranih 603 milijarde dinara na 623 milijarde.

Fiskalni savet navodi da iza tog prirasta stoje dve suprotne tendencije.

Sa jedne strane, ulaganja u sektor odbrane rastu za više od 40 milijardi dinara, dok se, sa druge strane kapitalni rashodi svih ostalih budžetskih korisnika smanjuju za oko 20 milijardi dinara.

Snažan rast investicija u sektoru odbrane nije detaljnije objašnjen. Po svemu sudeći je privremenog karaktera, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

„Priroda vojnih nabavki inače je takva da se realizuju pod relativno visokim stepenom tajnosti. Iz tog razloga, postoji određeno razumevanje za nisku transparentnost prilikom integracije novih planiranih rashoda u ovoj oblasti u ovogodišnji fiskalni okvir“.

Međutim, imajući u vidu da se iz raspoložive dokumentacije ne može utvrditi čak ni okvirni razlog ovako velikog povećanja, Fiskalni savet ukazuje na potrebu da Vlada razjasni makar ekonomsku prirodu promene, bez otkrivanja bezbednosno osetljivih podataka.

„Sudeći po kontu na kojem je čitava promena nastala (nabavka mašina i opreme), moguće je da je reč o prevremenoj otplati nekih već preuzetih obaveza koje dospevaju u narednim godinama (poput Rafala), ali bi predlagač to trebalo da razjasni“.

Veće subvencije putarskim preduzećima – ali nejasno za šta

Jedna od stavki koju je Fiskalni savet analizirao je i povećanje subvencija javnim putarskim preduzećima za 22 milijarde dinara.

Konkretno, rebalansom su sredstva za tu namenu praktično udvostručena u odnosu na originalni budžet. Sa 19 milijardi na 41 milijardu dinara.

„Problem nije toliko u samoj visini sredstava, već u tome što njihova namena nije precizno definisana. Iz budžetske dokumentacije nije moguće utvrditi da li su dodatna sredstva namenjena izmirenju zaostalih obaveza, pokrivanju povećanih troškova održavanja, proširenju obima radova ili finansiranju novih aktivnosti“.

Indikativno je i to, navodi Fiskalni savet, da je do kraja juna za ove namene realizovano svega oko pet milijardi dinara, a sada se rebalansom ukupan godišnji plan udvostručuje.

„Takva promena dodatno potvrđuje da je verovatno reč o arbitrarnom povećanju budžetskih izdvajanja, a ne strateškoj reviziji unapred definisanih prioriteta u oblasti drumske infrastrukture“.

Smanjena izdvajanja za fizičku infrastrukturu

I dok se izdvajanja za odbranu povećavaju, smanjuju se ulaganja u izgradnju fizičke infrastrukture.

To mahom potiče od poteškoća u realizaciji velikih projekata saobraćajne infrastrukture, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

„Najveće korekcije naniže odnose se na putnu i železničku infrastrukturu i važnije projekte komunalne infrastrukture, gde se planirana ulaganja ukupno smanjuju za gotovo 40 milijardi dinara“.

Ipak ta smanjenja delimično su nadoknađena većim planiranim izdvajanjima za druge programe. Između ostalog, za zaštitu od poplava, infrastrukturu u obrazovanju, EXPO izložbu i popunjavanje robnih rezervi.

„Ovako krupne izmene kapitalnog budžeta tokom godine zahtevaju jasnije obrazloženje razloga za revidiranje prvobitnih planova i kašnjenje pojedinih projekata. To je posebno važno kod projekata koji se finansiraju iz kredita, jer sporija realizacija, pored odlaganja očekivanih ekonomskih i društvenih koristi, može da proizvede i dodatne troškove po osnovu nepovučenih sredstava“.

Usmeriti se na dugoročne politike

Fiskalni savet poručuje da je dodatni fiskalni prostor mogao da bude iskorišćen na drugačiji način.

„Ukoliko je država već odlučila da privremeno poveća javnu potrošnju i deficit, postojao je prostor za razmatranje politika koje bi bile bliže već započetim reformskim procesima i jasnije usmerene ka dugoročnim razvojnim prioritetima“.

Prednost bi, po pravilu, trebalo da imaju mere koje istovremeno ublažavaju posledice aktuelnih ekonomskih i klimatskih šokova.

To se, između ostalog, odnosi na ulaganja u sisteme za navodnjavanje (uključujući čišćenje kanala). Takođe, i na programe očuvanja zemljišnih resursa i prilagođavanje klimatskim promenama.

Nedovoljna transparentnost

Rebalans iznova otvara pitanje nedovoljne transparentnosti budžetskog procesa, poručuje Fiskalni savet.

„Nove mere nisu dovoljno precizno analitički razložene u rebalansu, pa ni pratećoj dokumentaciji. Za pojedine krupne stavke nije razjašnjeno ko su korisnici, po kojim kriterijumima se sredstva dodeljuju i koji su tačno izvori finansiranja“.

To se posebno odnosi na planiranu isplatu punoletnim građanima. Ona će, po svemu sudeći, delom morati da se pokrije iz budžeta. A delom iz sredstava javnih korisnika koji nisu obuhvaćeni zvaničnom fiskalnom statistikom.

Rebalans se ponovo predlaže i usvaja po ekstremno kratkim procedurama, ocenjuje Fiskalni savet.

„Ovaj dokument, po već ustaljenoj praksi, menja veliki broj budžetskih stavki i donosi značajno povećanje ukupnih rashoda, defakto je novi budžet – ali se usvaja po hitnom postupku. Pitanje koje se prirodno otvara je da li Narodna skupština ima dovoljno vremena da kvalitetno razmotri predložene izmene, o njima diskutuje i kroz amandmane donese eventualne korekcije.