Futuristički projekat razvoja turizma se smanjuje: Neom i Saudijska Arabija – gde je zapelo?

Neom je zamisao prestolonaslednika i premijera Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana. I njegov pokušaj da gleda dalje od nafte. Saudijska Arabija je do njenog pronalaska bila slabo naseljena zemlja, isprepletena beduinskim plemenima. Pesak, nesnosne vrućine, voda i plodno tle kao gotovo misaone imenice bogatstva i luksuza. Sve se to promenilo kada je novac počeo da pristiže od „crnog zlata“. Bujalo je sve, a najviše populacija. Šta kada nafte više ne bude?

Kada je Muhamed bin Salman preuzeo uzde ove zalivske zemlje ona je uveliko bila moćna, žmurilo joj se na smanjena ljudska prava, prava žena, rigidne šerijatske zakone. Nafta je ipak bila tu da sve to zakrpi odnosno zapuši. Međutim, Muhamed bin Salman zna da novac od nafte nije večan, što je scenario koji se već događa u Omanu. A bin Salmanu ne ide na ruku ni što nasleđuje zemlju sa 20 puta većom populacijom od one kojom je rukovodio njegov deda kralj Abudulaziz.

Otvaranje ka svetu, socijalne i ekonomske reforme, smanjenje ovlašćenja religioznoj policiji, pacifikovanje vehabijskog radikalizma, kozmetičke reforme ljudskih prava (ukidanje zabrane žena vozača 2018. i slabljenje sistema muškog starateljstva 2019. godine) u očima zapadnog sveta učinile su ga personom grata.

Zapadu je postao „MBS“, čovek obučen u farmerke i blejzer koji se sastaje sa biznismenima iz Silikonske doline. Već tokom 2018. godine bin Salman je na svojoj svetskoj turneji nagovestio da želi da bude jedan od glavnih igrača u budućnosti globalne ekonomije i kroz svoj projekat „Vizija 2030“. Koristio je novac saudijske vlade kako bi napravio velike investicije u tehnološke gigante i kompanije poput Ubera, Boinga, Fejsbuka, Diznija. U svojoj zemlji ostao je konzervativni političar koji hapsi neistomišljenike.

Neom, Lajn – ekonomska prestonica regiona

Već u to vreme najavljena je na konferenciji Future Investment Initiative u Rijadu ideja Neoma, ekonomske zone vredne 500 milijardi dolara. Pokrivao bi površinu od 26.000 kvadratnih kilometara (provincija Tibuk) na obali Crvenog mora, koja se proteže do Jordana i Egipta.

Ovaj projekat, nazivan i mapom puta za budućnost civilizacije dobio je ime od grčke reči neo, koja znači novo i slova m, koje simbolizuje ime premijera (od 2022. godine) bin Salmana.

Kao dragulj u kruni ovog projekta najavljen je futuristički, linearni grad Lajn (Line) dužine 170 kilometara i širine 200 metara unutar oblasti Neom. Dizajn je modifikovan u julu 2022, kao jedna kontinuirana struktura, sa servisnim slojem ispod, koji služi kao servisni centar, ispod kojeg se nalaze vozovi. Inicijalni planovi su očekivali oko 1,5 miliona stanovnika do 2030. godine, u gradu bez automobila, sa svim osnovnim uslugama na udaljenosti od pet minuta hoda, koji će moći da primi čitavih devet miliona ljudi.

Građani Lajna imali bi i svoj već izgrađeni aerodrom Neon Bej, koji se nalazi 48 km istočno od najbližeg, međunarodnog aerodroma Šarm el Šeik u Egiptu. Reč je o jednoj od četiri aerodromske mreže projektovane za Neom, sa pistom dužine 3.657 metara.

Dodatni projekti

U projekat ulazi i industrijski kompleks Oksagon u obliku oktagona, koji je 25 kilometara udaljen od grada Dube. Sa fokusom na manufakturu, industrijsko istraživanje i razvoj. U ovaj kompleks bi trebalo da bude inkorporiran i zaliv Duba na Crvenom moru, preimenovan u Neon Bej. Od januara 2023. Neom nije dao nikakve informacije o tome kako će kompleks ostati na površini.

Godine 2022. pokrenuta su još dva projekta. Prvi je Trojena, koja bi potencijalno bila prva velika skijaška destinacija na otvorenom na Arapskom poluostrvu. Nalazi se na oko 50 kilometara od obale Akabskog zaliva u planinama Sarat, sa nadmorskim visinama od 1.500 do 2.600 metara. Iako se nalazi u pustinji, klima na lokaciji je znatno hladnija nego na ostatku Neomove teritorije. „Ako snega nema, napravićemo ga“, izjavio je jedan saudijski zvaničnik.

Drugi projekat Sindala je luksuzni kompleks odmarališta pored gradske obale, koji bi imao ogromnu marinu i tri luksuzna hotela. Kapacitet Sindale omogućio bi dolazak čak 2.400 posetilaca dnevno. Teren za golf sa devet rupa sa pogledom na more izgrađen je prošle godine. U januaru 2024. Neom je najavio Akuelum, „podzemnu digitalizovanu zajednicu budućnosti“ koja će, kako je rečeno, integrisati arhitekturu. Opisan kao „naopako okrenut neboder“, biće ukopan u planinu visoku 450 metara, sa pristupom sa podvodnog trga.

Kao važan deo Vizije 2030 izdvaja se i turistička destinacija Lidža, koja će se u svojih 95% površine sastojati od prirodne okoline. Lidža uključuje tri hotela, Adventure, koju je dizajnirala Kancelarija za metropolitansku arhitekturu, Oasis, koju je dizajnirala kuća Mario Cucinella Architects, i Wellness Hotel.

Megalomanija ili realnost?

Sve navedeno ima jedan jedini cilj – da se centar međunarodnog poslovanja na Bliskom istoku prebaci iz Dubaija u Saudijsku Arabiju.

Realnost ipak, izgleda drastično drugačije. A zapelo je u segmentu slagalice koji je najvažniji, a čine ga ljudi. U aprilu 2024. projekat Lajn je modifikovan na dužinu od samo 2,4 kilometra, što predstavlja smanjenje njegove dužine za 98,6%. Ovo smanjenje verovatno je posledica nemogućnosti saudijske vlade da privuče strane investicije u projekat i zavisnosti zemlje od cena nafte. Tako je za 2030. planirano useljenje 300.000 ljudi umesto 1,5 miliona.

Planirani gradovi postojali su u mnogim epohama ljudske istorije. U staroj Grčkoj, Kini, u španskim kolonijalnim gradovima iz 16. veka, kao I u centrima mnogih velikih gradova u SAD danas. Imali su ih i Saudijci, koji su mogli da posluže kao opomena za megaprojeke, i njima ali i čitavom regionu.

Primer neuspeha

King Abdullah Economic City bio je jedan od šest planiranih megaprojekata kralja Abdulaha bin Abdulaziza 2005. godine, i jedini je koji je započet. Na oko 100 kilometara od Tuvala ovaj grad-pokušaj nije privukao investitore. Nije postao logistički ili proizvodni centar, uprkos optimističnim planovima. Grad Kralj Abdulah, koji je izgrađen zajedno sa još četiri nova grada u Saudijskoj Arabiji radi kontrole zagušenja u postojećim gradovima, brojao je 2018. samo 7.000 stanovnika, što je 1% od projektovane veličine. Ne čudi što je ovaj grad bio destinacija junaku novele Dejva Egersa simboličnog naziva „Hologram za kralja“.

Nakon pada poverenja zapadnog sveta u bin Salmana, uzrokovanog tragičnim ubistvom novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu, iza kojeg je nedvosmisleno stajala Saudijska Arabija, i konfrontacijama sa državama Zapada, posebnom Kanadom i mnogobrojnim američkim senatorima, retorika se stišavala sa obe strane (nastavljeni su i pomaci u samoj zemlji, pa je 2022. godine ukinuto obavezno nošenje abaje).

Promena imidža

Napredak u odnosima u poslednje vreme najvidljiviji je kroz basnoslovna ulaganja u sport, koja usmerava Turki Al-Šeik, organizovanje boriličkih mečeva, dovođenje fudbalskih i teniskih zvezda. Ni Novaku Đokoviću ni Rafaelu Nadalu koji su otkazali svoj egzibicioni meč u Rijadu zakazan za decembar 2018. godine, a koji se našao u senci slučaja Kašogi, više nije problem da u ovoj državi igraju tenis. U okviru manifestacije „The 6 Kings Slam“ svaki od šest tenisera (uz njih će nastupiti Medvedev, Rune, Siner i Alkaraz) će inkasirati 1,5 miliona dolara, a pobednik čak šest.

Tu su i mnogobrojni koncerti. Manifestacija Riyadh Season, jedan od najvećih zimskih zabavnih događaja na svetu, reklamira se širom sveta, pa reklamu za nju neretko vidimo i na svim UFC dešavanjima ili za vreme konferencija Dejne Vajta u pozadini.

Sa strane međunarodnog aminovanja, potencijalnih investicija, Neom ne bi trebao da bude ugrožen. U kontekstu realnog sagledavanja stvari, izvedbe, potreba? Da li mu sledi sudbina beogradskog metroa?

Veliko je pitanje. Ideje koje se kriju iza ovog poduhvata kao da imaju uporište u fikciji ili naučnofantastičnim filmovima. Reporterka Blumberga Vivijen Nim provela je šest meseci u Saudijskoj Arabiji baveći se isključivo ovim projektom potvrđujući ovu tezu. Deluje da je za ideje Saudijaca arhitektama i neimarima potrebno novo školovanje. Čak i ukoliko se infrastrukturno sve završi, ipak treba useliti devet miliona ljudi. A to nije lako čak ni kada imate sve pare ovoga sveta.

Saudijci svaku školu mogu da plate, pa i ovu, pitanje je samo koliko još dugo (po ovakvoj ceni).