Građanin Srbije koji je direktor u Nemačkoj rešio dilemu kome sve i koji porez duguje

Zaposlen je u nemačkoj kompaniji u Nemačkoj. Preciznije, on je izvršni direktor te kompanije. Istovremeno je građanin Srbije. I nije sasvim siguran kome sve treba da plati porez. A prava na taj prihod imaju obe države, ako se čita samo zakon. Situacija se menja s obzirom na Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji naša država ima sa Nemačkom.

Razjašnjenje je moralo da da Ministarstvo finansija. Pre svega jer porez na dohodak građana plaćaju svi koji ostvaruju dohodak. I to na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti zakonom.

„Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi“, napominje se u mišljenju.

Centar poslovnih i životnih interesa

Za početak je potrebno utvrditi ko je tačno rezident Srbije. Zakon kaže da je to svako ko na teritoriji naše zemlje ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa. Ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci.

Jednostavno rečeno, svi koji imaju prebivalište u zemlji ili su u njoj duže od šest meseci.

Za utvrđivanje obaveze je dalje važno utvrditi u koju vrstu prihoda spada plata ovog izvršnog direktora.

„Ostalim prihodima smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica. A naročito prihodi po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem“, precizira se u mišljenju.

Stopa na drugi prihod

Osnovica poreza na drugi prihod je visina plate koju je neko dobio za rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem.

Stopa poreza na dohodak građana na druge prihode zavisi po kom osnovu se priznaju normirani troškovi. Tako da stopa može da bude 20%, odnosno 10% .

Ministarstvo finansija dalje objašnjava situaciju u kojoj je obveznik dužan da sam obračuna i uplati porez.

„U slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku“, stoji u mišljenju.

Porez na druge prihode

Kada se sve uzme u obzir, plata izvršnog direktora treba da se oporezuje porezom na dohodak građana na druge prihode.

„Imajući u vidu navedeno, naknada koju fizičko lice – rezident Republike Srbije ostvari po osnovu ugovora zaključenog sa stranim pravnim licem o obavljanju poslova izvršnog direktora u tom stranom pravnom licu, predstavlja prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode. Fizičko lice koje ostvari prihode po osnovu ugovorene naknade iz druge države, dužan je da obračuna i plati porez na druge prihode samooporezivanjem“, navodi Ministarstvo finansija.

Ovako je kada se pitanje razmatra iz ugla zakona. Kada se u obzir uzme Ugovor o izbegavnju dvostrukog oporezivanja, stvar je drugačija. Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu sa Nemačkom se primenjuje od 1989. godine.

Naknada su i akcije i kantri klub

A on kaže da se naknade direktora rezidenta Srbije, u firmi koja je rezident Nemačke, mogu oporezivati u Saveznoj republici Nemačkoj. Naknade direktora ne podrazumevaju samo primanja u novcu. To su i akcije, korišćenje stana, upotreba automobila, pogodnosti zdravstvenog i životnog osiguranja, povlastice po osnovu članstva u nekom klubu.

Nemačka, kako navode finansijski stručnjaci, ima neisključivo pravo njihovog celokupnog oporezivanja. I to, bez obzira na to da li naš direktor funkciju fizički obavlja u Nemačkoj ili radom na daljinu.

„Republika Srbija, kao zemlja rezidentnosti, takođe, ima pravo oporezivanja navedenih naknada direktora koja je, rezident Republike Srbije ostvario u Saveznoj republici Nemačkoj“, objašnjava se dalje. „S obzirom na izneto a, u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, ukazujemo da je Republika Srbija, kao (opšti) metod za otklanjanje dvostrukog oporezivanja predvidela metod izuzimanja“.

Srbija se izuzima

Izuzimanje od oporezivanja u Republici Srbiji, odnosi se ne samo na porez na dohodak koji se plaća tokom godine, već i na godišnji porez na dohodak građana.

„Posebno napominjemo, da za primenu metoda izuzimanja od oporezivanja u Republici Srbiji, nije od značaja činjenica da li je porez na naknade direktora, efektivno plaćen u Saveznoj republici Nemačkoj. Odlučujuća je činjenica, da li Savezna republika Nemačka, ima pravo oporezivanja što je, na osnovu činjenica navedenih u vašem zahtevu za mišljenje, nesporno“, zaključuje Ministarstvo finanasija.