Hoće li biti vanrednih davanja za penzionere: Vlast njima obećava jedno, a MMF-u sasvim drugo

Ako je verovati onome što piše u izveštaju MMF-a o trećoj reviziji aranžmana sa Srbijom, vanrednih izdvajanja za penzionere neće biti. A ako je po onome što je penzionerima obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, biće ih.

Naime, Vlada Srbije obavezala se u dokumentu koji je objavljen na stranicama MMF-a, između ostalog, da će penzije u Srbiji striktno usklađivati prema godišnjem mehanizmu indeksacije uvtrđenom Zakonom o PIO. I da vanrednih povećanja ili jednokratnih isplata neće biti ove godine.

“Posvećeni smo održavanju fiskalnog deficita na nivou ne većem od 3,0 odsto BDP-a tokom 2026. i 2027. Isto tako i poštovanju posebnih fiskalnih pravila koja se odnose na plate u javnom sektoru i usklađivanje penzija. Kako bismo dosledno podržali ograničenje fiskalnog deficita od 3,0 odsto BDP-a, dodatno ćemo prioritetizovati javne investicije ukoliko to bude potrebno”, kaže se u Izveštaju MMF-a.

Šta je obećano MMF-u, a šta penzionerima

Prema onome što je Međunarodni monetarni fond objavio, Vlada je obećala da se penzije usklađivati isključivo u skladu sa Zakonom. I što je još važnije, da će se vlasti „uzdržavati od povećanja penzijskih primanja“.

Dalje se kaže da to neće raditi ni opštim povećanjem penzija van zakonom propisanog mehanizma usklađivanja. A isto tako i da neće biti vanrednih isplata, bilo da je reč o jednokratnim davanjima ili bonusima.

Sa druge strane, predsednik Srbije, ne osvrćući se na obećanje dato MMF-u, obećao je penzionerima „novi paket“.

Kako je nedavno izjavio da jednoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću, u tom paketu biće jeftiniji lekovi, vaučeri za odlaske u banje, ali i jednokratna novčana davanja.

Pritom je dodao i kako će se posebno obratiti pažnja da oni sa manjim penzijama u tom paketu dobiju više nego oni koji imaju velike penzije.

Šta kaže Fiskalni savet

U svojoj oceni Fiskalne strategije za 2027, Fiskalni savet kaže da je dobro što Vlada namerava da smanjuje javnu potrošnju. Naime, prema planu iz Strategije ukupna javna potrošnja postepeno bi pala sa 43,9 odsto u 2026. na 42,2 odsto do 2029.

„Pritom, dva pojedinačno najveća rashoda, a to su plate u državnom sektoru i penzije nastavila bi da se kreću u skladu sa fiskalnim pravilima. Dakle, bez vanrednih povećanja ili ad hok isplata koji bi mogli da ugroze stabilnost budžeta“.

Drugim rečima, Vlada u Fiskalnoj strategiji za narednu godinu obećava isto što i MMF-u. A to je da neće posegnuti za vanrednim isplatama penzionerima.

I to Fiskalni savet ocenuje pozitivno. Jer, kako kažu postoje „tihi pritisci na buduće rashode“. Odnosno, iako trenutno nema problema sa visinom tekućih obaveza, to ne znači da su rizici otklonjeni.

„Fiskalni okvir je tehnički dobro postavljen. Rashodi uglavnom prate već usvojene politike, uz poštovanje posebnih pravila za plate i penzije obezbeđuje se prihvatljiv nivo javne potrošnje do 2029“, kaže se u njihovoj oceni.

Šta je realnost

Poučeni iskustvom, ali i činjenicom da su ove godine najavljeni izbori, većina ekonomista veruje da će se država držati Vučićevih obećanja penzionerima, a ne MMF-u.

Uostalom, i direktor PIO Fonda Relja Ognjenović najavljivao je u poslednje vreme povećanje penzija. Za koliko, znaće se kada se bude sagledalo njihovo učešće u BDP-u. Kako je najavio, nalik onom što je rekao i predsednik Srbije, „gledaće se da najniže penzije budu nešto više povećane“.

„Gledamo da pomognemo onima koji imaju penzije do 40.000 ili 45.000 dinara. Da njima malo više povećamo. Videćemo da li će to biti klasično povećanje ili neki dodatak“, kazao je Ognjenović.

Nije baš najjasnije kako vlast to planira da sprovede, ako će istovremeno da se drži zakona i propisanog obračuna penzija. Ako je klasično povećanje, onda je suprotno propisanoj formuli. Ako je jednokratno davanje ili dodatak, onda je suprotno obećanju datom MMF-u.

Mada, šta god da su rekli predstavnicima Fonda, pa i napisali u Fiskalnoj strategiji, to vlast verovatno neće sprečiti da ostvari nameravano.

Nemoguće je trenutno predvideti koliko će budžet koštati taj Vučićev „novi paket penzionerima“, odnosno da li bi on mogao da pogura rashode iznad propisanog nivoa, a time i da ugrozi planirani deficit od tri odsto BDP-a.

Ukoliko bi se tako nešto desilo, MMF bi mogao da zameri. Sa druge strane, ukoliko se ti vanredni rashodi uklope u planirani deficit, MMF bi mogao Vladi i da progleda kroz prste. Ne bi to bilo prvi put, a verovatno ni poslednji.