Hotel Jugoslavija čeka novu prodaju: U stečaju zbog kredita kojim je kupljen i kakve veze s tim ima predsednik KK Partizan

Kada je otvoren, 1969. godine, odslikavao je veličinu i moć tadašnje države. Sa njom deli ime, ali i dane uspona i padova. Hotel Jugoslavija je danas u stečaju. Čeka procenu vrednosti i dan kada će otići na doboš. U međuvremenu Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove sprema novu viziju ovog dela Novog Beograda. Sva je prilika da će stari hotel zaseniti nove kule visoke čak 155 metara.

To neće biti prva prodaja nekada najvećeg hotela u istoimenoj zemlji. Privatizovan je 2006. godine, ali je kupac, Hipo Alpe Adria Hoteli, zapeo kod vraćanja kredita od kog su ga i platili. Nije ni prva ideja da uz Dunav nikne „kapija“ nebu pod oblake.

Vlasnik „Jugoslavije“ danas je Denjub riversajd u stečaju. Pod okrilje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika je stigla 3. novembra 2021. godine. Stečaj je tražila, a Privredni sud prihvatio, firma LED pej. Ona je otkupila potraživanja od Pireus fajnenšel holdingsa tokom 2021. godine. Dužnik, Denjub riversajd, juna te godine je saznao da su njihove obaveze sada u rukama drugog.

Dug preuzeo LED pej

Koji mesec kasnije, u oktobru, LED pej je zatražio pokretanje stečaja. Ova firma je, inače, u vlasništvu Britiš motorsa, a ovaj ekskluzivni uvoznik „jaguara“ i „land rovera“ je u rukama biznismena Ostoje Mijailovića, koji je i predsednik Košarkaškog kluba Partizan.

Sve je krenulo od jednog kredita. Hipo Alpe Adria Hoteli su od Hipo Alpe Adria banke uzeli zajam od 32 miliona evra kako bi kupili Hotel Jugoslaviju 2006. godine. To preduzeće je korisnik zajma, a kao založni dužnik je upisan QS investments, firma koja je tokom 2007. postala suvlasnik Hipo Alpe Hotela.

Hipo Alpe Adria banka je već u oktobru 2007. godine ustupila svoja potraživanja Pireus fajnenšl holdingsu, odnosno tada je to bila Pireus banka. Glavni dug Alpe Adria Hoteli, trebalo je da izmire zaključno sa novembrom 2011. godine. Neisplaćena glavnica, kako se vidi iz dokumenta o pokretanju stečaja, iznosi 31,5 miliona evra, tačnije 31.555.480.

Treba još napomenuti da je u 2010. godini QS Investment postao jedini vlasnik Hipo Alpe Adria Hotela, ali i da je ova firma 2013. godine promenila ime u Denjub riversajd.

Rešenje o pokretanju stečaja postalo je pravosnažno u 2022.

Sprema se procena

„Hotel Jugoslavija još nije prodat, ali kao i sva imovina pravnih lica u stečaju i ova će biti prodata u postupku u skladu sa zakonom“, kaže stečajni upravnik Ivan Čakarević za Forbes Srbija. „Dok je ovo pravno u lice u stečaju, neće biti ozbiljnije rekonstrukcije, osim redovnog održavanja, a kada se proda to će biti odluka budućeg vlasnika. Finansiranje eventualnog renoviranja, naravno obezbeđuje budući vlasnik, što je prirodno”.

Hotel Jugoslavija sada ima zakupce poslovnog prostora. Kako će izgledati u budućnosti, zavisi opet od kupca. Stečajni upravnik ne sumnja da će i prodaja brzo doći na red.

„Siguran sam da postoji zainteresovanost za ovu imovinu”, dodaje Čakarević. „U toku je izrada procene, pa kada ona bude okončana, znaće se i cena koja će biti objavljena kod prodaje”.

Da su tržištu potrebni celokupni kapaciteti Jugoslavije, ne sumnjaju upućeni u turističke tokove. Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam Privredne komore Srbije podseća da prestonici nedostaje smeštajnih kapaciteta.

„Beogradu fali hotela, pre svega jer organizujemo Ekspo“, kaže Maljković. „Renoviran je Sava centar, tako da se i kongresni turizam vraća. Centar radi punom parom. Organizuju se kongresi. Upravo zato fali smeštaj u hotelima sa tri i četiri zvezdice. Za Ekspo će nam nedostajati i smeštaj sa dve i tri zvezdice. Kada govorimo o kongresnom turizmu, ti gosti ne odsedaju u hotelima sa pet zvezdica“.

Planeri ucrtali kule

Ali, nadležni i investitori na ovom parčetu dunavske obale ne vide samo Jugoslaviju. Rado bi uz hotel smestili još dve kule. Kompanija MV Investment iz Beograda, ćerka firma Milenijum tima, finansirala je izradu Plana detaljne regulacije za Blok 11 i deo Bloka 10, kojim se predviđa rekonstrukcija Hotela Jugoslavija i gradnja kula uz zgradu hotela, visokih do 155 metara.

U septembru prošle godine, Sekretarijat za urbanizam i građevinska pitanja je pozvao na rani javni uvid. Ovo je početna faza izrade plana, elaborat za rani javni uvid koji podrazumeva da sve institucije koje su nadležne treba da kažu šta misle o tom prostoru. Projektanti misle da je to sjajno mesto za još 240.000 kvadrata.

Ideja nije sasvim nova. I 2014. se najavljivala novogradnja – isto dve kule. Tadašnji zakupac hotela je obećavao ulaganje od 277 miliona evra i monumentalne građevine, jer nema drugog načina da se tolika investicija isplati.

I gradske vlasti su tada shvatile da je izgleda vreme da investitori izvuku više iz ovog prostora. Krajem 2015. najavljen je hotel visoke kategorije iz lanca Kempinski, sa dve kule visoke spratnosti kao deo stambenog i poslovnog kompleksa. Gabariti su predviđeni Planom detaljne regulacije koji je usvojila Skupština grada. Kulama je dozvoljeno da od prizemlja idu 33 sprata u visinu.

Poraz ideje jednakosti građana

Oni koji malo bolje pamte istoriju podvlače sličnost istorije hotela sa državom po kojoj je nazvan.

„Propast Hotela Jugoslavija je paradigma propasti jugoslovenske države, ali i našeg savremenog društva” nema dilemu Sanja Petrović Todosijević, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, ali i jedan od pokretača Inicijative za očuvanje Memorijalnog kompleksa Boško Buha na Jabuci.

Drastično menjanje izgleda ovog dela grada sa sobom ruši i neke druge, očigledno, danas sve manje dostižne ideje. Pre svega – jednakosti građana.

„Politička elita koja podstiče i finansira izgradnju, koliko shvatam, još jednog Beograda na vodi očigledno ne poznaje dovoljno istoriju Beograda, pa ni Novog Beograda”, dodaje Sanja Petrović Todosijević. „Njihove ogromne zelene površine, ali i reprezentativni objekti sa veoma jakom simbolikom, oni ne razumeju kao integralni deo ideje o tome kako grad treba da izgleda, već ih isključivo vide kroz parcele za zidanje novih zgrada. Time se poništavaju i mnoge druge ideje. Po meni se pre svega poništava ideja o mogućnosti za jednakost građana, ali i pravu građana na odmor i život u zdravom okruženju. Politika koja mahnito diže zgrade je zapravo ona koja ne vidi ljude i njihove potrebe. Ona je nažalost moguća, jer su građani na razne načine delegitimisani. Njihove potrebe ne dolaze do izražaja, jer se njihov glas sve slabije čuje”.

Ideja boljeg sveta

Kada je otvoren 1969. godine Hotel Jugoslavija je predstavljao, u arhitektonskom smislu, izraz moderne. U simbličkom smislu, pojašnjava nam Sanja, on je izraz modernizacije i emancipacije javnog prostora. Samim tim i Beograda kao prestonice države koja se od prvih dana po okončanju Drugog svetskog rata, s posebnim zamahom od početka pedesetih godina 20. veka, razvijala kao moderna država.

„Istoriju Hotela Jugoslavija je nemoguće odvojiti od razvoja Jugoslavije kao države i Beograda kao prestonice čije su potrebe kao modernog i prema svetu otvorenog evropskog grada bile sve veće”, dodaje Sanja. „Kada je „promišljan“ kao javni prostor namenjen potrebama čoveka „novog vremena“, Novi Beograd je prilagođavan svim društvenim grupama. Zaposlenim muškarcima i zaposlenim ženama, ali i deci i mladima“.

U hotele, a naročito Jugoslaviju, odlazilo se sa porodicom. Na kafu, sladoled, neku novu poslasticu koja se mogla pojesti samo tamo.

„Hoću da kažem da je Hotel Jugoslavija, kako svojim položajem, tako i svojim imenom, ali i svojim sadržajima, predstavljao važno mesto integracije Beograda i jugoslovenskog društva u celini. Predstavljao je važno mesto susreta Beograđana, Jugoslovena, ali i jugoslovenskih građana kao pripadnika svih društvenih slojeva sa strancima, političarima, poslovnim, ali i poznatim ljudima iz celog sveta. Samim tim, on je predstavljao pretpostavku boljeg, ne samo života već i sveta”, zaključuje Sanja Petrović Todosijević.

Mamac za strane turiste

Nikola Milikić, kustos Istorijskog muzeja Srbije nas podseća da je Jugoslavija krajem 60-tih godina prošlog veka već uveliko prepoznala potencijal svog turizma i razmišljalo se kako privući bogatije strane turiste, koji su očekivali daleko bolji smeštaj od sindikalnog odmarališta.

„Zbog njih, tokom šezdesetih godina, počinju da se otvaraju nešto luksuzniji hoteli širom jadranske obale. Otvaranje Hotela Jugoslavija je u tom trenutku predstavljalo vrhunac jugoslovenskog hotelijerstva”, ističe Milikić. „Kapacitet od 2.000 gostiju, čuveni luster sa Svarovski kristalima i veliki broj uslužnih radnji, pokazuju simboličnu sliku koju je država želela da prezentuje. Pored simbola luksuza, Hotel Jugoslavija je trebalo da bude i simbol uspešnosti socijalizma, izgradnje Novog Beograda, ali i prestiža u svetu koji je tadašnja Jugoslavija uživala”.

Opadanje standarda i ekonomske krize tokom osamdesetih godina 20. veka odrazilo se i na ovaj poznati hotel. Sve je, kako napominje Milikić, manje ulagano u njega, a gosti, naročito strani bogatiji turisti, sve ređe su u njemu odsedali.

„To se neminovno odrazilo i na održavanje hotela. Devedesete i raspad zemlje, kao i duboka kriza koja je obeležila tu deceniju, uslovili su da hotel postane poznat po „sumnjivom društvu“, što je u jednom trenutku uticalo i na njegovu reputaciju”, dodaje Milikić. „Sam hotel, kao i ostatak zemlje, bio je bombardovan 1999. godine“.

Tražeći sličnost u sudbini države i hotela, posmatrač bi, kaže nam ovaj istoričar, danas mogao da primeti da su to započeti i nikad dovršeni procesi tranzicije, ali i određena nesnađenost u istorijskom trenutku. Veliki planovi i slaba realizacija – mogu se primeniti i na hotel i na samo društvo.