I MMF traži veću transparentnost ulaganja u Ekspo 2027: Šta su još prećutale vlasti nakon odlaska misije

Svaki dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda radi provere ekonomskog krvotoka Srbije prati isti obrazac. Vlasti požure da prve javnosti objasne šta su gosti videli i gde su pohvalili rezultate domaćina. MMF naknadno plasira svoje viđenje koje daje uravnoteženiji prikaz situacije. Opozicija na kraju komentariše.

U saopštenju koje su na sajt MMF-a postavili juče, poslednjeg dana misije, predstavnici međunarodne institucije nisu mogli da se ne osvrnu i na trenutno najveći razvojni projekat ove države – Ekspo 2027.

Poruka koju su poslali, kao i pre njih stručna javnost u našoj zemlji, vrlo je jasna – potrebna je veća transparentnost javnih ulaganja.

„Plan razvoja „Skok u budućnost – Srbija 2027“ predviđa veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama. Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od presudne važnosti“, navodi se u saopštenju Misije MMF-a.

Bilo da upotrebljenu reč „prudent“ prevodimo kao što je MMF uradio sa razborito ili na neki drugi način, poruka glasi da ovako velika investicija, koja je dosegla 18 milijardi evra, a nema garancija da će tu i stati, ne sme da uzdrma finansije Srbije odnosno budžet, što je uvek najveća briga MMF-a.

„Niske fiskalne deficite treba održavati kako bi se konsolidovala postignuća Srbije u obuzdavanju javnog duga i obnovi spoljnih i fiskalnih bafera. Iako nedostaju delovi ključne infrastrukture, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investiciona potrošnja treba da se pažljivo prioritizuje i fazno realizuje, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata i šire makroekonomske aspekte“, ističe MMF.

Tako je druga poruka da ne bi trebalo ugroziti postignuto i da već puno ulažemo u javnu infrastrukturu, a sve što dalje želimo, treba da pažljivo planiramo, „uzimajući u obzir troškove i koristi projekata“. O koristima projekata kao što je Nacionalni stadion nedavno je svoje viđenje dao i bivši ministar finansija Dušan Vujović ocenjujući da su takvi projekti primereniji zemljama sa značajno višim dohotkom jer se tamo daleko brže isplate.

I treća poruka MMF-a oko projekta Ekspo 2027 verovatno je najjasnija.

„Pozivamo vlasti da povećaju transparentnost investicija i da u potpunosti operacionalizuju okvir za upravljanje javnim investicijama koji će postaviti osnove za obezbeđenje kvaliteta investicija“, navedeno je u saopštenju.

Ipak, MMF se ne protivi povećanju ulaganja ako to situacija dozvoli. Kako su ocenili da je očekivani deficit budžeta od 2,2% BDP-a u ovoj godini u skladu sa obavezama iz stendbaj aranžmana, ne bi imali ništa protiv da se eventualna bolja naplata poreza od očekivanog i neiskorišćene budžetske rezerve za nepredviđene okolnosti upotrebe za dalje povećanje kapitalne potrošnje. MMF smatra da u toj situaciji može da se ide iznad predviđenog iznosa od 7% BDP-a, što se odnosi i na ulaganja u Ekspo.

Ne za helikopter novac, da za izmene utvrđivanja cena struje i gasa

I na kraju dela koji skenira fiskalno stanje, ostala je rečenica od samo četiri reči, koja se evidentno odnosi na praksu vlasti u prethodnim godinama da naširoko daruje stanovništvo novcem iz buzdžeta.

MMF se zadržao samo na: „Treba izbegavati netargetirane transfere“. Ništa dalje nije elaborirano tako da nedorečenost MMF-a u našim okolnostima može da sugeriše samo da ne preporučuju aktivnosti bacanja „helikopter novca“ u 2024.

Kada je reč o reformama, misija ukazuje na potrebu nove strategije upravljanja ljudskim resursima u procesu modernizacije Poreske uprave i ubrzanog zapošljavanja „kako bi se obezbedila adekvatna kadrovska popunjenost i predupredili rizici po naplatu javnih prihoda, kao posledica očekivanog odlaska velikog broja zaposlenih u penziju“.

MMF traži i nastavak reformi u energetskom sektoru i pozdravlja opredeljenost vlasti da ukine kontrole neregulisanih cena energije.

„Nakon toga treba da uslede neophodne izmene sistema utvrđivanja cena električne energije i gasa kako bi se osigurala finansijska održivost državnih preduzeća u energetskom sektoru i njihova sposobnost da finansiraju preko potrebne investicione projekte. Sprovođenje šireg plana restrukturiranja EPS-a u cilju opipljivih promena u poslovanju preduzeća od ključne je važnosti“, stoji u saopštenju.

I kao dodatak, MMF smatra da je važno da se nastavi sa izradom podzakonskih akata kako bi „novi i važni“ Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije počeo da se primenjuje od septembra 2024.

I u ovom delu očigledno nedostaje ljudi jer misija ističe da prioritet Ministarstva privrede treba da bude kadrovsko popunjavanje organizacionih jedinica kako bi moglo da preuzme proširene nadležnosti u skladu sa tim zakonom.

Šta je MMF pohvalio

Misija MMF-a nije štedela reči za dobro urađen posao resornih institucija. Kako je istaknuto, ispunjeni su svi kvantitativni ciljevi za prošlu godinu, a očekuje se da će isto biti i za prvi kvartal 2024. Napreduje i realizacija plana strukturnih reformi.

„Srpska ekonomija beleži dobre rezultate u okviru programa koji podržava MMF, uprkos izazovnom globalnom i regionalnom okruženju. Makroekonomski rezultati u 2023. godini premašili su očekivanja i očekuje se da će ostati na visokom nivou i u 2024. godini“, stoji u saopštenju.

Za ovu godinu MMF očekuje da ćemo ostvariti stopu rasta od 3,5%, a u 2025. i 4,5 procenata.

Između ostalih važnih ekonomskih indikatora, posebno je pohvaljen i nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, „što je najviši do sada zabeleženi nivo“. I za inflaciju se izražava očekivanje da će se vratiti u ciljani opseg NBS do leta 2024.

„Sačuvana je finansijska stabilnost. U uslovima dobre naplate javnih prihoda i smanjene podrške državnim preduzećima u oblasti energetike, fiskalni deficit je pao na 2,2 procenta BDP-a u 2023. godini, a javni dug na ispod 53 procenta BDP-a“, pohvaljuje MMF.

Rizici za Srbiju

Misija MMF-a vidi nekoliko rizika po učinak Srbije, pre svega spolja. To su geopolitička dešavanja, energetski sektor, ekonomski učinak naših glavnih trgovinskih partnera i dalja nestabilnost na globalnim finansijskim tržištima.

Ono što je ohrabrujuće jeste da MMF vidi da imamo tzv. bafere odnosno instrumente kako da se odbranimo od negativnih efekata većih razmere. To su pre svega visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održiva dinamika spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor. A tu je i MMF i stend baj aranžman kao dodatna podrška.

Preporuka: Ne popuštati monetarnu politiku prerano

Ipak, MMF preporučuje da dalje radimo na jačanju tzv. bafera radi suočavanja sa eventualnim budućim šokovima. Ono što možda neće mnoge radovati jeste preporuka da se ne ide prerano u relaksiranje monetarne politike.

„Aktuelni stav monetarne politike je prikladan i u skladu je sa tekućim usporavanjem inflacije. Iako inflacija pada brže nego što se očekivalo, bilo bi razborito da se monetarna politika ne relaksira prerano s obzirom na preostale inflatorne rizike, uključujući i zategnuto tržište rada“, navodi MMF.

Misija smatra da finansijski sektor deluje stabilno, ali da je potrebna stalna budnost s obzirom na okruženje visokih kamatnih stopa. „Treba dozvoliti da privremene regulatorne mere usvojene 2022-23. godine prestanu da važe na kraju 2024. godine, u skladu sa planom“, dodaje se u saopštenju.

Misija MMF-a boravila je u Srbiji od 14. do 26. marta i predvodio je Donal Mekgetigen. Kako je ocenjeno u saopštenju, postignut je dogovor na nivou timova dve strane o završetku treće revizije stendbaj aranžmana, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a u junu. Nakon toga bi Srbiji bilo na raspolaganju 400 miliona evra, a kako je navedeno, vlasti su izrazile nameru da tretiraju stendbaj aranžman kao aranžman iz predostrožnosti.

Kako su posetu MMF-a videli ministar Mali i guvernerka Tabaković možete da pročitate u posebnim vestima.