I u Americi formula za izračunavanje carina ocenjena kao ‘neverovatno glupa’: Tramp sebi izbio iz džepa 40 miliona dolara

Carinske stope koje je u sredu predstavio predsednik Donald Tramp proizašle su iz jednostavne formule zasnovane na trgovinskim deficitima SAD sa drugim zemljama. Ne na carinskim stopama koje te zemlje naplaćuju SAD. Niti na „manipulaciji valutama i trgovinskim barijerama“, kako je Bela kuća prvobitno tvrdila.

Analize objavljene na društvenim mrežama i u vestima pokazale su da su brojevi rezultat mnogo jednostavnije kalkulacije. Podelom suficita određene zemlje u trgovini sa SAD sa ukupnom vrednošću izvoza, a zatim množenjem tog broja sa 0,5.

Ova formula odgovara tarifama koje je Tramp predstavio za Kinu, Evropsku uniju, Indoneziju, Indiju i Vijetnam, ukazao je Ian Bremer. On je globalni politički analitičar i osnivač konsultantske firme Eurasia Group. Na platformi X tim povodom je napisao: „Ovo je… neverovatno glupo“.

Na primer, Kina je prošle godine imala trgovinski suficit od 295 milijardi dolara sa SAD, sa ukupnim izvozom vrednim 438 milijardi dolara. Kada se 295 milijardi podeli sa 438 milijardi, dobija se 67%. A kada se taj broj podeli na pola, dolazi se do carinske stope od 34% koju je Tramp predstavio u sredu.

Formula napravljena da računa unazad

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika kasnije je potvrdila formulu. Objavila je ono što izgleda kao složena matematička jednačina za izračunavanje carina. Ali, kada se uklone grčka slova, jasno je da se zapravo bazira na trgovinskom suficitu zemalja sa SAD, podeljenom sa njihovim izvozom u SAD, a zatim podeljenom na pola.

„Ako Trampova administracija nije izračunala ‘carinske stope’ koje druge zemlje navodno nameću SAD koristeći formulu trgovinski deficit/polazni uvoz, onda je neverovatna slučajnost da svaka pojedinačna zemlja ima carinsku stopu jednaku toj formuli“, napisao je ekonomski novinar Džejms Surovjecki na platformi X. Ranije je carinske stope nazvao „lažnim“.

Tomas Sampson sa Londonske škole ekonomije rekao je za BBC: „Formula je unazad smišljena kako bi opravdala naplaćivanje carina zemljama sa kojima SAD ima trgovinski deficit. Ne postoji ekonomska logika za ovo, a globalna ekonomija će skupo platiti“.

Nisu ni uzeli u obzir carinske stope

Platforma X označila je objavu zamenika sekretara za štampu Bele kuće Kuša Desaja, koji je insistirao da su „bukvalno izračunali carinske i necarinske barijere“, sa napomenom o proveri činjenica, poznatom kao ‘community note’. Napomena navodi da formula suštinski odgovara izrazu (izvoz – uvoz)/uvoz… i da ne uključuje nijedan faktor koji uzima u obzir carinske stope koje zemlja izvoznica naplaćuje.

Neki analitičari sugerisali su da je Bela kuća brzo izračunala stope kao početnu tačku za pregovore sa trgovinskim partnerima. Nisu se suočili sa kompleksnošću obračuna stvarnih troškova trgovinskih barijera koje svaka zemlja nameće SAD. „Sve što mogu da kažem jeste da netransparentnost oko carina može doneti određenu fleksibilnost u sklapanju dogovora, ali bi mogla i narušiti kredibilitet SAD“, rekao je Rob Subaraman, šef globalnih makroekonomskih istraživanja u Nomuri, za CNBC.

Bela kuća pokušava da kontroliše štetu

Sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Levit odbacila je zabrinutost povodom carina koje je predsednik Donald Tramp uveo na strane proizvode. Juče je u izjavama rekla da one neće izazvati „bol“. Čak i u trenucima dok su berze naglo padale, a drugi Trampovi zvaničnici priznali da bi moglo biti kratkoročnih posledica za Amerikance.

Levit je umanjila zabrinutost u intervjuu za NewsNation, rekavši da „neće biti nikakvog bola za američke kompanije i američke radnike“. I da Amerikanci mogu „očekivati stabilnost cena“ i da će „kupovati američko“, kao i da „mogu očekivati rast plata“.

Njen optimizam dolazi i u trenutku kada je potpredsednik Džej Di Vens juče za Fox News priznao da očekivane ekonomske koristi od Trampovih carina neće biti trenutne. Pozvao je Amerikance da „razumeju… da ne možemo rešiti stvari preko noći“. Rekao je: „Borimo se najbrže što možemo da ispravimo ono što nam je ostavljeno, ali to se neće desiti odmah“.

Najveća banka upozorava na recesiju

Carine od 10% ili više na uvoz iz većine zemalja širom sveta izazvale su oštre reakcije. Uključujući kritiku glavnog američkog ekonomiste najveće banke u SAD, Džej Pi Morgan Čejs, i hladan prijem na Volstritu. Berza je negativno reagovala na Trampove planove da preokrene globalni trgovinski poredak.

Trampove nove politike „dovode ekonomiju opasno blizu recesije“, napisao je klijentima Majkl Feroli, glavni ekonomista najveće američke banke po imovini i tržišnoj kapitalizaciji.

Feroli je primetio da carine predstavljaju „najveće povećanje poreza“ od Zakona o prihodima iz 1968. godine. Tada je uveden privremeni porez na dohodak od 10% radi finansiranja Vijetnamskog rata.

Ekonomisti iz banke UBS, predvođeni Džonatanom Pinglom, otišli su korak dalje u reakciji na vest o carinama. Prognoziraju da će SAD ući u tehničku recesiju, pri čemu će BDP opadati dva ili više uzastopnih kvartala.

UBS predviđa da bi stopa nezaposlenosti mogla skočiti na 5,5% usled ekonomskog šoka, što je značajan porast u odnosu na februarskih 4,1%.

Veliki pad berze, jedan od najgorih dana u gotovo 15 godina

Akcije su juče naglo pale, jer je Volstrit generalno negativno reagovao na agresivne carine. To je dovelo do najgorih dnevnih gubitaka na berzi u poslednjih nekoliko godina.

Industrijski indeks Dau Džons pao je 4%, odnosno 1.680 poena. Referentni indeks S&P 500 potonuo je za 4,8%, a tehnološki Nasdak izgubio je 6% na zatvaranju tržišta.

Ovo je najveći gubitak poena za Dau Džons od juna 2020. i najveći dnevni procentualni pad za S&P i Nasdak od juna i marta 2020. Tada se dogodio kratkotrajni kolaps berze zbog pandemije kovida.

Izuzimajući 2020. godinu, ovo je najgori dan za S&P od 2011. godine.

Među najteže pogođenim akcijama bile su one iz „velike sedmorke“ tehnoloških kompanija: akcije Epla pale su 9%, Alfabeta za 4%, Amazona za 9%, Mete za 9%, Majkrosofta za 2%, Envidije za 8%, dok je Tesla izgubila 5%.

Tih sedam kompanija zajedno su izgubile 1,03 biliona dolara u jednom danu. Najviše je izgubio Epl – 311 milijardi dolara.

I Tramp izgubio

Vest o carinama oborila je i vrednost akcija Trampove kompanije Trump Media. Iako su pale samo 1,87% to je američkom predsedniku odnelo 40 miliona dolara.

Uprkos tome Tramp je juče širio optimizam.

„Tržišta će procvetati, berza će procvetati, zemlja će procvetati“, rekao je Tramp juče novinarima. Tvrdio je da je reakcija na njegovu politiku „veoma pozitivna.“

Ni republikanci nisu srećni

Neki visoko pozicionirani republikanci otvoreno su izrazili zabrinutost zbog ekonomskih posledica novih carina. Distancirali su se od predsednika nakon što su tržišta naglo pala. A cene potrošačkih proizvoda prete daljim rastom.

Senator Mič Mekonel iz Kentakija izdao je u četvrtak saopštenje u kojem kritikuje carine. Napisao je na platformi X: „S obzirom na sve što je globalno na kocki, poslednje što nam treba jeste da ulazimo u sukobe sa prijateljima s kojima bi trebalo da radimo na suzbijanju kineskih predatorskih i nepravednih trgovinskih praksi“.

Senatori Džon Tun, Džeri Moran i Šeli Mur Kapito sugerisali su da stope objavljene u sredu možda nisu konačne, izvestio je Punchbowl. Moran je izjavio da očekuje „umereniji pristup“ u konačnim iznosima. Kapito je rekla za medije da su stope trenutno „prilično oštre“, ali da „koncept carina podržava“.

Carine su izazvale i negativne reakcije svetskih lidera poput Emanuela Makrona, Ursule fon der Lajen, premijera Australije i Kanade, predstavnika Kine i mnogih drugih.

Ajfon će poskupeti 40%

Analitičari su juče izračunali da bi Eplov ajfon mogao da poskupi i više od 40%.

Ono što bi za američke potrošače moglo takođe da poskupi su kafa, čokolada, maslinovo ulje. Iz uvoza stižu i velike količine šećera, pirinča, obuće i odeće, vina i viskija, elektronike i automobila.

Iz Kanade se uvozi meso, mleko, sir i jaja. Iz Meksika dolazi čak 88% uvoznog avokada, paradajz, jagode, tekila, kao i pivo.

Takođe, poskupeće i luksuzna roba iz inostranstva kao što su dragulji i dijamanti.

Sara Dorn, Taj Raš, Alison Durki, Derek Sol, novinari Forbes