Influenseri preporučuju, dostava stiže: Kako su se navike potrošača promenile u postkovid eri
Postkovid era donela je ubrzane promene u načinu na koji kupujemo, biramo brendove, koristimo usluge dostave. Iako su influenseri i ranije imali značajan uticaj, danas su postali gotovo ravnopravni savetnici pri donošenju odluka o kupovini.
Na seminaru „Inovacije u Customer experience-u u 2025. godini“ koji je održan u Privrednoj komori Srbije, direktor i osnivač agencije Intelligence Market Reserch Miljan Premović je objasnio da je pandemija korona virusa uticala na određenu vrstu znanja i procesa u ekonomiji.
Toga je, kaže, bilo i pre kovida, ali sada se uticaj oseća i u elementima promene ponašanja samog potrošača.
„Mi smo imali tržište dostave i pre kovida. Međutim kasnije, u postkovidu, ne samo da se to ubrzalo nego je dobilo i drugačiji efekat, drugačija očekivanja od ljudi. Šta uopšte znači dostava, šta znači brza dostava, korisnička podrška…“, kaže Miljan.
Promene se ogledaju i u ekspanziji novih kanala komunikacije. Oni su postojali i ranije, međutim, sada, dobijaju dodatni značaj.
„Takođe, influenseri su postojali i pre, ali sada dobijaju status prijatelja. Virtuelnog, čije mišljenje je važno. Kada je reč o konceptu lojalnosti, ljudi su takođe skloniji i spremniji da promene brend nego što je to bilo ranije“, kaže Premović.
Veći je i prosek vremena provedenog na internetu. Tako se povećalo i znanje čoveka o cenama, te je teže prevariti ga. Premović objašnjava da u korak s tim promenama ide i veći odnos ljudi prema bezbednosti, kako fizičkoj, tako i bezbednosti podataka na internetu, a tu su i briga o zdravlju i ekologiji.
Preporuka influensera kao preporuka prijatelja
Prema istraživanju Capgemini Research Institute iz novembra 2024. godine, društvene mreže igraju ključnu ulogu u otkrivanju novih proizvoda – čak 51 odsto ispitanika navelo je da su u poslednjih šest meseci upravo na taj način čuli za neki novi proizvod. Influenseri takođe igraju značajnu ulogu, jer je 30 odsto ispitanika izjavilo da su zahvaljujući njima saznali više o proizvodu, dok je 17 odsto proizvod i kupilo direktno putem društvenih mreža.
Promene u navikama potrošača u postkovid eri ogledaju se i u načinu na koji doživljavamo reklame. Istraživanja pokazuju da će potrošači najčešće primetiti oglas na prodajnim sajtovima (67 odsto) i društvenim mrežama (68 odsto). Reklame su sve prisutnije i tokom sportskih prenosa – 56 odsto ispitanika ih primećuje, dok 28 odsto smatra da su takvi oglasi posebno relevantni.
Savremeni potrošač ne želi samo da kupuje. On očekuje dvosmernu komunikaciju sa brendovima. Pomenuto istraživanje pokazalo je da kupci žele da budu obavešteni ako proizvod izgubi na gramaži, promeni sastav ili kvalitet. Transparentnost postaje presudna, a brzina isporuke igra sve veću ulogu.
„Ljudi su danas spremni da plate brzu dostavu. Šta je brza dostava? Nekome je to dva sata, nekome 10 minuta. To su svi kriterijumi koji su postojali i pre, samo su sada intenzivirani“, objašnjava Premović.
Promene u radnoj snazi po generacijama
Pored promena u načinu kupovine, važno je osvrnuti se i na demografske promene koje će oblikovati tržište rada u narednoj deceniji. Prema istraživanju FED-a, koje je predstavljeno na seminaru u PKS-u, do 2035. godine očekuje se značajna smena generacija u radnoj snazi, a samim tim i u potrošačkim navikama.
„Polako se gubi generacija bejbi bumera. Generacija Z i Milenijalci dominiraju radnom snagom i sigurno će dominirati još 10 do 15 godina, sa uticajem X i Alfa generacije koja tek stasava“, objašnjava Premović.
Generacija X će sa trenutnih 21 odsto radno aktivnog stanovništva u SAD-u porasti na 27% do 2035. godine. Ova grupa je, inače, poznata je po lojalnosti brendovima i konzervativnim navikama. Međutim, dolaskom postkovid doba, definitivno se i njihove potrošačke navike menjaju.
Milenijalci će doživeti pad. Udeo u radnoj snazi će u 2035. godini dostići 29 procenata, što predstavlja pad od šest odsto u odnosu na 2024. godinu. Kao generacija koja je u velikoj meri oblikovala digitalnu ekonomiju, očekuje se da će nastaviti da postavljaju standarde kada je reč o transparentnosti, personalizaciji i društvenoj odgovornosti.
Generacija Z, odrasla u digitalnom dobu, biće generacija koja će činiti najveći udeo u radnoj snazi do 2035. godine (31%). To predstavlja porast od 4% u odnosu na 2024. godnu.
I dok Bejbi bum generacija polako „odumire“, Alfa tek stupa na scenu sa svojim tehnološkim pogledima na svet.