Internacional CG u stečaju: Od profita zahvaljujući kamatama do dupliranog gubitka

Kratko vreme bili su vlasnici veoma vredne imovine. Od 2016. godine Geneksova firma Internacional CG je u stečaju. Pre toga privatizovane su najvrednije nekretnine Generaleksporta koje su bile prenete na nju. Pre svega Interkontinental u Beogradu, Grand i Konaci na Kopaoniku. I u stečaju je prethodnih godina “poslovala” sa profitom. U 2024. godini, međutim, našla se u neslavnom vrhu.

Kako se vidi iz publikacije “Sto naj…” Agencije za privredne registre, tokom prošle godine Internacional CG u stečaju bio je prvi na listi privrednih društava sa najvećim padom vrednosti poslovnom imovine.

“Njegova imovina je za 31,3% manja u odnosu na prošlogodišnju i vredi 56,4 milijarde dinara“, navodi se u publikaciji APR-a. “Najveći deo čini stalna imovina od 35,7 milijardi dinara, koja je umanjena za gotovo dve petine. I to usled pada vrednosti dugoročnih aktivnih vremenskih razgraničenja. Pali su sa 58,945 na 35,6 milijardi dinara. Takođe, kapital društva smanjen je za preko dve petine na 7,7 milijardi dinara. I to kao posledica gotovo udvostručenog ukupnog gubitka, koji je dostigao 10,7 milijardi dinara“.

Kamata jedini prihod

Kompanija je u stečaju. Nije imala zaposlene i nije evidentirala poslovne prihode. Iskazala je gubitak od 5,2 milijarde dinara. I to je razlika u odnosu na godinu pre. Tada je, iako u stečaju, Internacional CG upisao profit od blizu 1,5 milijardi dinara.

Sav tadašnji dobitak, a bilo ga je i ranijih godina, zapravo su kamate koje ležu na oročena sredstva u poslovnim bankama. Firma čija je imovina prodata pre stečaja, sada na računima ima oročenih 20,6 milijardi dinara. Oko tri milijarde dinara manje nego na kraju prethodne godine.

Isplaćena kamata tokom 2023. je iznosila oko 1,5 milijardi dinara. Prošle je spala na oko 1,26 milijardi dinara.

Internacional CG duplirao gubitak

Tokom prethodne godine Internacional CG je duplirao ukupni gubitak. Na dotad “prikupljenih” oko 5,5 milijardi dinara dodat je prošlogodišnji gubitak od 5,3 milijarde dinara. Tako se uvrstio i među pet kompanija sa najvećim rastom gubitka.

„Prema iznosu neto gubitka prednjači kompanija Internacional CG u stečaju. Osmo je mesto sa iskazanih 5,3 milijarde dinara, za razliku od prethodne godine kada je poslovala sa neto dobitkom od 1,5 milijardi dinara. Taj gubitak je nastao usled iskazivanja troškova rezervisanja u iznosu od 6,5 milijardi dinara, koji prethodne godine nisu evidentirani“, primećuje APR.

Ono što se vidi iz kvartalih izveštaja stečajnog upravnika jeste da je firma početak 2024. dočekala sa oko 3,6 milijardi dinara priznatih obaveza prema poveriocima u trećem isplatnom redu. Na početku ove godine te obaveze su iznosile nešto više od šest milijardi dinara.

Smanjena očekivanja

Smanjenje vrednosti dugoročnih aktivnih vremenskih razgraničenja, koje je najviše uticalo na pad imovine, najjednostavnije rečeno, moglo bi da znači da su od nekih očekivanih prihoda odustali. Ili da neki unapred plaćeni trošak neće doneti očekivanu korist. Teorijski mogu predstavljati i odložene poreske obaveze, kao i odložene prihode.

Od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koji je stečajni upravnik firme, nismo dobili precizno objašnjenje. Ali određeni broj poverilaca je isplaćen.

“U ovom stečajnom postupku u skladu sa rešenjima Privrednog suda u Beogradu o glavnoj i delimičnim deobama isplaćeni su poverioci čija su utvrđena potraživanja svrstana u drugom isplatnom redu u iznosu od 100% utvrđenih potraživanja. I poverioci čija su utvrđena potraživanja svrstana u trećem isplatnom redu u iznosu od 51,25% od ukupno utvrđenih potraživanja“, kaže ALSU.

Dosad utvrđena, a neisplaćena potraživanja poverilaca iznose 5,7 milijardi dinara. Reklo bi se da oročenih 20 milijardi dinara uveliko premašuju taj iznos. Potraživanja, međutim, nisu još do kraja utvrđena. Predmet spora je daleko veći iznos.

“Vode se parnični postupci za utvrđenje osporenih potraživanja čija vrednost iznosi oko 41 milijardu dinara“, napominju u ALSU.

Najveći poverioci su banke u stečaju: Beogradska banka, Jugobanka, Investbanka i JIK banka.

Vlasnici još 600 umetničkih dela

„Sva raspoloživa novčana sredstva koja nisu isplaćena poveriocima oročena su kod poslovnih banaka u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom“, kaže ALSU. “Deo tih sredstava rezervisan je za stečajne poverioce koji vode parnične postupke za utvrđenje osporenih potraživanja“.

I to bi moglo biti tih 6,5 milijardi dinara rezervisanih sredstava koji su odlučili prošlogodišnji gubitak.

Internacional CG ima još imovine za prodaje. Ne tako unosne kao na početku milenijuma. Udele u nekoliko preduzeća. Nešto kvadrata nekretnina i zemlje na Kopaonika, manje od dva hektara pašnjaka. I dosta impresivnu umetničku kolekciju. U njoj je šest stotina dela, među kojima su radovi Vladimira Veličkovića, Milana Konjovića, Olje Ivanjicki, Dragana Maleševića Tapija, Miloša Šobajića, Save Stojkova, Mome Kapora… I ona će u jednom momentu na doboš.

“Stečajni dužnik je vlasnik zbirke umetničkih dela (slike, grafike, skulpture..) čija se prodaja planira u narednom periodu“, kaže ALSU. „Što se tiče finansijskog poslovanja stečajnog dužnika napominjemo da stečajni upravnik vrši isplate po dobijanju prethodnog odobrenja od strane stečajnog sudije, a sve u skladu sa Zakonom o stečaju. Svi tromesečni finansijski izveštaji redovno se objavljuju i trajno su dostupni na internet prezentaciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika“.