IPO-ovi najmanjih kompanija postižu iznenađujuće stope neuspeha, a bankari zarađuju

Prošle godine, izvršni direktori kompanije za širokopojasne usluge iz oblasti Bej, Aktelis Netvorks (Actelis Networks), osetili su potrebu da se pojave na berzi. Ciljali su na nagradu Nasdaka (Nasdaq).

Međutim, naišli su na prepreku: njihove akcije, koje su bile ograničene za zaposlene i rane investitore, bile su ispod granice od četiri dolara po akciji, što je bilo potrebno da bi se njima trgovalo na berzi. Brzo rešenje? Uradili su reverzni split.

Spojili su svakih 46 akcija u jednu, i eto, akcija od četiri dolara. Za svoj debi u svetu velikih, izabrali su petak 13. maj 2022.

Ono što se dogodilo nakon toga je primer iz udžbenika, navodi se u novim istraživanjima o mikrokep kompanijama, koje se definišu kao one sa vrednošću akcija manjom od 300 miliona dolara, i njihovim inicijalnim javnim ponudama (IPO).

Prošlogodišnji IPO-ovi mikrokep kompanija gotovo bez izuzetka pretvorili su se u katastrofe, prema podacima OTC Markets Grupe, platforme na kojoj neke od najmanjih kompanija trguju pre nego što pređu na berze kao što je Nasdak.

Možda je razlog tome bila loša sreća ili, verovatnije, način na koji su se interesi investicionih banaka koje savetuju izvršne direktore sudarali sa interesima lakovernih investitora koji su se nadvili nad svojim ekranima kod kuće.

U blogu nazvanom „Zakonit, ali užasan“, OTC navodi da je do avgusta 2023. vrednost akcija prosečne mikrokep kompanije koja se listirala na berzi 2022. pala za 65%. „To je nešto što se dešava, a o čemu niko ne priča“, kaže izvršni potpredsednik OTC Markets Grupe Džejson Paltrovic (Jason Paltrowitz) za Forbes.

„I to nije samo fenomen 2022.“ Takođe, ovo nije samo slučajnost ili nekoliko nesrećnih slučajeva koji su pokvarili prosečan rezultat: OTC tvrdi da 90% kompanija u studiji ima gubitke. U poređenju s tim, Dau Džonsov (Dow Jones) indeks za mikrokep kompanije je pao 30% od januara 2022. do avgusta 2023.

Za Aktelis, petak 13. se pokazao srećnim – bar na početku. Do kraja prvog dana na Nasdaku, cena akcija Aktelisa skočila je na 24 dolara. To zvuči kao pobeda vredna toga da se nazdravi najboljim šampanjcem, ali kompanija je dala akcije za IPO po ceni od četiri dolara.

To je velika suma novca koju su ostavili na stolu. Ipak, Aktelis je zaradio 15,4 miliona dolara, minus naknade. Bousted sekjuritis (Boustead Securities), njihova banka, zaradila je 1,05 miliona dolara, sa potencijalnim bonusom od 157.500 dolara zahvaljujući tzv. opciji za izdavanje akcija iznad planiranog obima – pravo na prodaju dodatnih akcija ako se banka odluči za to.

Ovde postaje zanimljivo. Kao deo tog sporazuma, Bousted je dobio i varante – opcije da kupi dodatnih 262.500 akcija („jednako 7% akcija prodatih u ovoj ponudi“) po ceni od četiri dolara po akciji.

S obzirom na to da su akcije porasle na 24 dolara, izračunajte: prodaja tih akcija mogla bi rezultirati potencijalnim dobitkom od 5,2 miliona dolara, ili pet puta više nego što su bankari zaradili na osnovu naknada.

Ono što je bila zlatna koka za banke, ispostavilo se kao jama za sitne investitore. Nedelju dana kasnije, cena akcija Aktelisa je pala za 37%, možda uz pomoć žurbe da se unovče varanti dok su bili popularni.

Danas, 17 meseci kasnije, Aktelis se trguje po ceni od otprilike jednog dolara po akciji, što je pad od 95% u odnosu na zatvaranje inicijalnog prvog dana od 24 dolara.

Kompanija nije odgovorila na zahteve za komentar. U martu je navela da istražuje anomalije u trgovanju, možda izazvane tzv. nejked šort (naked short) prodavcima, koji se klade na pad vrednosti akcija.

„Ritejl“ investitori

Kupci akcija, oni koji su verovali reklamama, jesu oni koji trpe gubitke. Banke svakako ne trpe. Forbes je pogledao ispod haube i otkrio da su oni koji procenjuju rizik zaradili ukupno 100 miliona dolara na 91 poslu pomenutom u istraživanju OTC Markets.

Dobrih 43 miliona dolara uzelo je samo pet banaka koje su vodile polovinu tih IPO-ova: Bousted, EF Haton grup (EF Hutton Group), Ejdžis kepital (Aegis Capital), Tink ekviti (ThinkEquity) i Maksim grup (Maxim Group). Nijedna od njih nije odgovorila na zahteve Forbesa za komentar.

Ovih pet banaka su uradile najviše IPO-ova za mikrokep firme u 2022.

Banke	Broj postupaka	Reputacioni rang	Prosečni povrat	Naknada
EF Haton grup	11	2	-83%	9,4 miliona
Tink ekviti	10	4	-71%	8,5 miliona
Bousted sekjuritis	10	2	-88%	9,8 miliona
Ejdžis kepital	10	3	-80%	10,6 miliona
Maksim grup	9	3	-74%	5,1 miliona

Naknade su samo jedan način na koji su banke dobile kompenzaciju. 58 od 91 posla u analizi OTC Markets uključivali su varante kao dodatnu pogodnost. Kada banke koriste varante, zavaravaju vlasnike akcija, što dovodi do pada cena akcija.

Suštinski, kada banke naplate svoje opcije, postojeći vlasnici akcija dobijaju manji deo pite koja se smanjuje. I sve je to zakonito.

„Ovo se pretežno dešava na Nasdaku“, kaže Paltrovic iz OTC-a za Forbes. „Ono za šta se borimo već neko vreme je ta percepcija da se na OTC-u događaju sve te prevare malih kapitalizacija, gde se dešava sva ta aktivnost. Ali zapravo, to se događa pred svima na berzi. I verodostojnost koju pruža listiranje na berzi nekako omogućava sve ove stvari. Svi ovi poslovi prate isti obrazac. Samo operi, isperi, ponovi.“

Za 81 od 91 kompanije u studiji OTC Markets Grupe, izbor je bio Nasdak. Nasdak se nije izjasnio.

Institucionalni igrači

To ne znači da su banke koje se bave procenom jedini koji guraju da se ovo dogodi. Izvršni direktori kompanija imaju različite razloge za izlazak na berzu: prikupljanje kapitala za svoje kompanije, zarađivanje novca za sebe, prestiž koji nosi članstvo na berzi i uzbuđenje oko udaranja u zvono za otvaranje berze. Takođe postoji i mogućnost privlačenja velikih institucionalnih igrača u svoju vlasničku orbitu.

Prednosti posedovanja akcija od strane velikih igrača postaju očigledne nakon što kompanija provede vreme na OTC tržištu, koje je manje formalno, nema posrednika i ima reputaciju da je „edži“. Mali investitori, oni koji trguju od kuće, čine oko 60% obima trgovanja na OTC tržištu.

Mogu biti promenjiva grupa, često na njih utiču kratkotrajna „štucanja“, izveštaji na društvenim mrežama ili finansijski trendovi nedelje, što ih čini nepredvidivim faktorom za kompanije koje pokušavaju da održe stabilnu vrednost akcija.

Institucionalno vlasništvo, s druge strane, često znači niže troškove kapitala i donosi sa sobom vlasnike koji se obavezuju na dugoročno putovanje. Ovi institucionalni investitori mogu da pruže stabilnost ceni akcija, delujući kao kontra-teža tržišnoj turbulenciji.

Kompanije, posebno manje, vole ideju da veliki investitori uđu u njihove akcije. Međutim, podaci Fakt Seta (FactSet) pokazuju kolika iluzija to može da bude. Srednje institucionalno vlasništvo u grupi od 91 mikrokep kompanije iznosi samo 4%.

Brzi preprodavci akcija

Ajvanho elektrik (Ivanhoe Electric), treba napomenuti, zaslužuje da nazdravi nekim šampanjcem jer privlači velike investitore i održava pozitivne povrate. Kompanija sa sedištem u Vankuveru u Kanadi može da se pohvali sa 35% institucionalnog vlasništva i jedna je od samo pet kompanija u grupi od 91 sa pozitivnim povratom. Cena njihovih akcija porasla je 37% od IPO-a 28. juna 2022. do kraja avgusta iste godine.

Za razliku od većine njihovih mikrokep kolega iz 2022. godine, akcijama Ajvanha se trguje na Njujorškoj berzi. Njihovi procenitelji su bili različiti; uključivali su BMO kepital markets (BMO Capital Markets), Džefris grupu (Jefferies Group) i Džej Pi Morgan sekjuritis (JPMorgan Securities).

Pogledajte i grupu akcija slične veličine, kao što je AjŠers Majkrokep ETF (iShares MicroCap ETF), gde 45% akcija drže teški igrači. Očigledno, samo biti na berzi nije dovoljno da privuče velike igrače. „Znate, ovi IPO-ovi se ne nude institucionalnim investitorima niti kupi-i-čuvaj malim investitorima kod kuće“, kaže Paltrovic za Forbes.

„U suštini, oni se prodaju neregistrovanim kupcima akcija koji ih brzo preprodaju jer vide da nailaze takvi poslovi. Možda čak i šortuju akcije pre nego što dobiju akcije sa popustom. Svi grafikoni izgledaju isto. Prvo se guše, zatim skoče, a zatim odmah padnu. Neću reći da je to rezultat, ali u velikoj meri, zbog toga što kada stavite Nasdak tamo, svi misle, ‘Oh, pa, nalaziš se na berzi, ovo su sasvim dobre, kredibilne transakcije“.

Džej Riter (Jay Ritter), profesor finansija na Univerzitetu Florida, ide čak dalje. Pita se zašto bi institucionalni investitori uopšte posmatrali jedan od ovih mikrokep IPO-ova.

„Kada pogledam prospekte, ne mogu da se ne zapitam da li svi ovi mikrokep IPO-ovi idu malim investitorima“, kaže Riter za Forbes.

„Institucionalni investitori nemaju interes za ove poslove. Ne znam ko kupuje. Da li su to klasični operateri iz kancelarija za prodaju? Ovo su svakako kompanije u kategoriji ‘prodaj, ne kupuj‘. Sofisticirani investitor neće ni da se približi ovim stvarima.“

Takozvane kancelarije za prodaju (boiler rooms) koriste taktike agresivne prodaje kako bi uvalile akcije trgovcima koji ništa ne sumnjaju, a zatim prodaju svoje akcije kada dostignu određeni profitni nivo.

Procenitelji rizika mogu da pričaju lepe priče izvršnim direktorima koji žele da njihove kompanije izađu na berzu, ali to ne znači da svi izvršni direktori imaju čiste namere, kaže Riter.

„Ovo nisu normalne kompanije“, kaže za Forbes. „Možda povremeno postoji preduzeće sa preterano optimističnim preduzetnikom koji misli da će uz malo sreće uspeti, ali češće je ideja da se prikupi 10 miliona dolara i da sami sebi isplaćuju godišnja primanja od 500.000 dolara tokom dve godine, trošeći pritom sav novac“.

Što se tiče brojki o Aktelisu, Riter je bio prilično tačan. Ukupna nadoknada izvršnom direktoru kompanije za 2021. i 2022. iznosila je malo više od 1 milion dolara.

Brendon Kočkodin, novinar Forbes