ISTRAŽUJEMO Da li se nakon Agrobanke bliži okončanje stečaja i za tri banke koje je Dinkić ugasio pre 22 godine
Stečajni postupak u Agrobanci okončan je krajem decembra prošle godine, a banka je i zvanično 13. februara ove godine izbrisana iz registra privrednih subjekata koji vodi APR. Prema dokumentima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre, rešenje o brisanju doneto je na osnovu pravosnažnog rešenja o zaključenju postupka stečaja koji je Privredni sud u Beogradu doneo 22. decembra 2023.
Narodna banka Srbije oduzela je ovoj banci dozvolu za rad 2012, nakon čega je u njoj pokrenut stečajni postupak, a razlog su loši poslovni rezultati i ogromni nenaplativi krediti koji su se do poslednjeg dana tajili i javnosti i akcionarima banke.
Nakon stečaja Agrobanke, došlo je do propasti i nekolicine drugih banaka na tržištu, poput Privredne banke Beograd ili Razvojne banke Vojvodine.
I dok je stečaj Agrobanke zaključen, onaj u tri od četiri najveće bankarske institucije bivše države još uvek traje. A pokrenut je još 2002. godine novogodišnjom odlukom tadašnjeg guvernera NBS Mlađana Dinkića da prvog radnog dana te godine ugasi stubove dotadašnjeg finansijskog sistema, Jugobanku, Beogradsku banku, Beobanku i Investbanku.
U tome ga nisu sprečili ni radnici ovih banaka koji su blokadama kancelarija i štrajkovima pokušavali da pritisnu vlast da preinači donetu odluku, ali ni oni ekonomisti koji su tvrdili da za ovako radikalnim potezom nema potrebe, ma koliko je bilo jasno da je njihovo poslovanje odavno inficirano nenaplativim potraživanjima i dugovima.
Prema pisanju medija u to vreme, ove četiri banke kao stub tadašnjeg srpskog i jugoslovenskog finansijskog sistema nagomilale su gotovo 10 milijardi maraka duga, odnosno trećinu tadašnjeg BDP-a problematičnim finansijskim transakcijama.
Ako se izuzme Investbanka u kojoj je stečajni postupak okončan, ali i dalje traje onaj nad stečajnom masom, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka već pune 22 godine su u istom statusu.
Nedavno je oko 40-ak umetničkih slika, u vlasništvu Beobanke, Agencija za osiguranje depozita oglasila na prodaju po početnoj ceni od 15 i do 600 evra. Umetničke slike, u vlasništvu Beobanke A.D. u stečaju, prodavaće se metodom licitacije, piše u oglasu.
Ovo jeste najnoviji, ali nije jedini pokušaj da pomenuta Agencija, kao stečajni upravnik nadležan za banke i finansijske institucije na ovaj način pokušava da proda imovinu banaka u stečaju.
Forbes Srbija istraživao je zašto ovi stečajni postupci traju ovoliko dugo, šta ih koči i kada bi mogli biti okončani?
Nazire li se rešenje?
„Stečajni postupci nad tri banke su u završnoj fazi“, odgovaraju na pitanja Forbes Srbija u Agenciji za osiguranje depozita, ali dodaju i da ne mogu precizno reći kada bi se to moglo desiti.
Slično su, međutim, medijima poručivali i tokom 2023. nagoveštavajući da bi se to moglo desiti do kraja te godine, ali ipak nije.
S druge strane, u istim odgovorima iz AOD-a poručuju da je preostala imovina ovih banaka teško utrživa, tačnije da se radi o imovini koja je ili niske vrednosti ili pak nepodobna za prodaju.
„Najveći deo te imovine čine potraživanja od dužnika koja spadaju u kategoriju teško naplativih potraživanja. Preostala nepokretna imovina opterećena je problemima koji otežavaju njeno unovčenje. Nad nekim imovinskim celinama, banke u stečaju imaju vanknjižno vlasništvo ili vlasništvo nad idealnim delovima imovine. Pojedine imovinske celine se nalaze na nepristupačnim lokacijama, a neki objekti iziskuju značajna ulaganja da bi se stavili u funkcionalnu upotrebu. Veliki broj imovinskih celina koje pripadaju trima bankama u stečaju nalazi se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika“, odgovaraju u AOD-u.
Agencija će, kažu, nastaviti sa unovčavanjem imovine, a ukoliko to bude nemoguće, tu imovinu će preneti poveriocima u cilju namirenja.
Drugim rečima, ukoliko ovu imovinu ne uspe da proda, uključujući i umetnička dela koja se trenutno nude na prodaju, ona će pripasti poveriocima.
Sve ovo, prema tvrdnjama poznavalaca procesa stečaja sa kojima je Forbes Srbija razgovarao otežava okončanje stečajnog postupka i zato nije nemoguće zamisliti situaciju da ovi postupci traju još ovoliko.
Sudeći prema odgovorima koje smo dobili u Agenciji, kao nadležnom stečajnom upravniku u ovim slučajevima, iako su postupci u završnoj fazi, stečaj se neće zaključiti dok ne bude prodata, odnosno unovčena celokupna imovina dužnika ili barem njen najveći deo. A sa druge strane, imovinu koja je ostala je teško, gotovo nemoguće prodati jer očigledno niko više ne želi da je kupi.
U Agenciji kažu da su tokom prošle godine sprovodili postupke unovčenja imovine banaka, ali da za, primera radi, potraživanja od dužnika koja su bila oglašena krajem 2022. nije bilo interesovanja.
„S obzirom na to da na tržištu u 2023. nije bilo interesovanja za otkup ponuđenih potraživanja pod datim uslovima, Agencija, kao stečajni upravnik banaka, nastavlja da preduzima dalje zakonom propisane korake u pravcu okončanja tih stečajnih postupaka“, kažu u Agenciji.
Zaključen stečaj u Investbanci
Postupak stečaja nad Investbankom je zaključen, ali je nastavljen nad stečajnom masom, jer nisu okončani parnični i drugi sudski postupci, koji se odnose na osporena potraživanja poverilaca, ali i na sporna potraživanja od dužnika Investbanke, od kojih je većina takođe u postupku stečaja.
Najznačajniju imovinu stečajne mase Investbanke čine potraživanja od dužnika, koja se naplaćuju ili će biti prodata, odnosno preneta na poverioce nakon okončanja parničnih postupaka, kažu u Agenciji za osiguranje depozita.
Sud daje konačnu reč
„Stečajni postupak nad bankama je sudski postupak. Rešenje o zaključenju postupka stečaja donosi sud. Postupak će se zaključiti kada organi stečaja okončaju sve aktivnosti u postupku i podnesu sudu predlog za zaključenje stečajnog postupka. Da bi stečajni upravnik mogao da podnese predlog za zaključenje postupka, potrebno je da bude unovčena celokupna imovina stečajnog dužnika ili njen pretežni deo. O ispunjenosti uslova za zaključenje stečajnog postupka sud odlučuje u svakom konkretnom slučaju, uz poštovanje osnovnih načela stečajnog postupka”, kažu u AOD-u za Forbes Srbija.
Da stvar bude komplikovanija, uporedo sa pokretanjem stečaja u ovim bankama u Srbiji, otvoren je i problem njihove imovine u inostranstvu, a posebno bivšim jugoslovenskim republikama. Sukcesija, odnosno podela imovine, više hiljada sudskih procesa, ali i potraživanja koja ove banke imaju prema preduzećima koja su takođe odavno u stečaju ili više ne postoje, glavni su razlozi višedecenijskog trajanja ovih procesa.
„Postupci stečaja sve tri banke sadrže elemente inostranosti, pri čemu se oni ne odnose samo na probleme sukcesije, odnosno imovine u bivšim republikama SFRJ, već i na mešovite banke i agencije domaćih banaka u inostranstvu. Stečajni postupci nad tim bankama i agencijama su otvoreni nakon otvaranja postupaka nad četiri velike banke u Srbiji, sprovode se po domicilnim propisima Francuske, Velike Britanije, odnosno Kipra i do danas ni oni nisu okončani”, kažu u AOD-u.
Poznato je da je Beogradska banka bila umešana u aferu „kiparskih para“, kao i da su Jugobanka i Beogradska banka imale svoje agencije u Njujorku, preko kojih su poslovale. Primera radi, tek 2017. godine je arhiv te dve banke, težak 90 tona, lučkim kontejnerima iz Njujorka stigao u Beograd.
Imovina i potraživanja
Prema podacima Agencije za osiguranje depozita ukupna potraživanja tri banke u stečaju vredna su 62,35 milijardi dinara, odnosno 532 miliona evra, dok su priznata potraživanja poverilaca dvostruko veća i iznose 147,6 milijardi dinara, odnosno 1,26 milijardi evra.
Beogradska banka potražuje 37,6 milijardi dinara, od čega je samo 17 miliona od fizičkih lica, a ostalo sve je od pravnih lica i preduzetnika. Što se tiče priznatih potraživanja od 81,49 milijardi dinara, poverioci su do sada namireni u iznosu od 33,85 milijardi dinara.
Potraživanja Jugobanke su 23,3 milijarde dinara, od čega pravna lica i preduzetnici duguju 23,27 milijardi, a fizička lica 27 miliona dinara. Od potraživanja koja su priznata poveriocima u iznosu od 36,61 milijardu dinara, namirenje je iznosilo 11,44 milijarde dinara.
U slučaju Beobanke, potraživanja od dužnika iznose 1,45 milijardi dinara, od pravnih lica i preduzetnika 1,24 milijarde, a od fizičkih lica 210,9 miliona dinara. Potraživanja su priznata u ukupnom iznosu od 29,49 milijardi dinara, a namirena su u iznosu od 25,16 milijardi dinara.
Stečaj dug 34 godine
Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, postupci stečaja, osim u ove tri, u toku su u još devet banaka. Rekorder u dužini postupka je Kosovska banka u kojoj je stečaj pokrenut još 1990. godine, odnosno traje već 34 godine. Među domaćim bankama u stečaju su i Univerzal banka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, Nova Agrobanka…