ISTRAŽUJEMO Ima li aneksa ugovora za izgradnju Moravskog koridora: Ni reč o povećanju cene najskupljeg autoputa
Na prvu loptu, pohvalna transparentnost. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je prethodnog meseca informacije o svom radu za period april-jun 2025. U ovom obimnom dokumentu na više od 100 strana koji pomenuti državni organ objavljuje na svom sajtu kvartalno, navode se najznačajniji poslovi u njihovom delokrugu.
Tu je i izveštaj o najvažnijim infrastrukturnim projektima, uključujući i one iz oblasti putne infrastrukture. Bilo da su glavni investitor Putevi Srbije ili pak Koridori Srbije, dva preduzeća u čijoj je nadležnosti izgradnja i održavanje puteva u našoj zemlji, navode se osnovni elementi o svakom infrastrukturnom projektu u Srbiji.
Objavljeni podaci obuhvataju i osnovne informacije o potpisanim aneksima ugovora o izgradnji. Bilo da se oni sklapaju zbog korekcije cene, pomeranja rokova ili iz nekog sasvim trećeg razloga.
Zanimljivo, onaj najskuplji, odnosno autoput čija ukupna cena je najviše povećana u poređenju sa inicijalno ugovorenom nema anekse. Tačnije, podaci o tome nisu navedeni.
Forbes Srbija istraživao je da li je država sklapala sa firmom Behtel Enka anekse ugovora? Zašto se ti podaci ne navode u dokumentu? Ako ne postoje ti aneksi, kako je cena onda porasla od ugovorenih 745 miliona evra do 2,15 milijardi evra koliko je trenutno?
Ugovorena cena versus stvarna
Prema Komercijalnom ugovoru, za deonicu Pojate – Preljina, tojeste Moravski koridor, prihvaćeni ugovoreni iznos je 745 miliona evra.
„Komercijalnim ugovorom takođe su predviđeni i iznosi za materijalne indirektne troškove za ukupni obim radova koji predstavljaju troškove izvođača radova u funkciji podrške građevinskoj aktivnosti i iznose 3,12 miliona evra mesečno. Isto tako predviđeni su materijalni indirektni troškovi za obim radova po jediničnim stopama. Iznose milion evra mesečno. Imajući sve navedeno, ukupno prihvaćeni ugovoreni iznos projekta je 943 miliona evra“, piše u ovom dokumentu.
Sa druge strane, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2026. godinu, navodi se da je ukupna procenjena vrednost ovog projekta 2,15 milijardi evra, tačnije 254 milijardi dinara.
Cena ovih 112 kilometara autoputa porasla je gotovo 2,5 puta u odnosu na onu koja je trebalo da bude maksimalna prilikom potpisivanja ugovora.
Poznato je, takođe, da se država za ovaj putni pravac zadužila već četiri puta kod konzorcijuma inostanih banaka. Ti krediti ukupno su iznosili gotovo 1,9 milijardi evra.
Gde su aneksi
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija zašto se za ovaj infrastrutkurni projekat ne navode potpisani aneksi. I da li to znači da aneksi nisu potpisivani?
Ovako nešto bi, zapravo, u praksi bilo nemoguće. Jer, na koji način je onda izvođač ugovarao nove cene sa investitorom, Ministarstvom i Koridorima, ako ne potpisujući anekse ugovora o izvođenju radova.
Podsetimo, država je svojevremeno ovaj projekat proglasila onim od nacionalnog značaja. Zatim je i Skupština usvojila posebni zakon, lex specialis. On joj je pomogao da direktno odabere izvođača i zaobiđe procedure obavezne zakonom o javnim nabavkama.
Zanimljivo je, takođe, što Ministarstvo građevinarstva kaže, između ostalog, da je dirеktno ugovaranjе ovog posla „na osnovu Mеđudržavnog sporazuma izmеđu Vladе Rеpublikе Srbijе i Vladе Sjеdinjеnih Amеričkih Država“. Takav sporazum, međutim, ne postoji.
Kako za Forbes Srbija kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, nepostojanje Sporazuma koji bi omogućio izuzimanje od primene domaćih propisa, uključujući i Zakon o javnim nabavkama, jeste razlog zbog kojeg je država u ovom slučaju usvajala lex specialis.
Sa druge strane, za kineske izvođače koji su takođe izabrani na ovaj način, takav zakon nije bio potreban, jer postoji međudržavni sporazum dve zemlje.
Transparentnost Srbija ukazala je nedavno upravo na rezultat ovakvih ugovaranja.
„Ugovor o angažovanju izvođača nije objavljen, kao ni njegovi aneksi. Usled toga nije moguće utvrditi da li je postojao osnov za povećanje cene u odnosu na prvobitno ugovorenu. Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev Transparentnosti za dostavljanje tog ugovora”, saopštili su oni.
Dodaju i „da je bio primenjen Zakon o javnim nabavkama, povećanje cene zbog nepredviđenih okolnosti ili dodatnih radova bi bilo moguće, ali ne u ovom obimu. Najviše do 50 odsto vrednosti prvobitnog ugovora“.
Poskupljenje inputa nije opravdanje
U svojoj analizi javnih investicija, Fiskalni savet nije našao valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru toliko porasla.
„Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva. Naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova“, piše u analizi ove institucije.
Direktne pogodbe ovakvih poslova i jesu jedna od ključnih zamerki Fiskalnog saveta kada je u pitanju politika javnih investicija u Srbiji poslednjih godina.
Oni su upozorili da „novi model odabira, planiranja i implementacije javnih investicija po pravilu prati manja institucionalna i proceduralna kontrola u odnosu na ranije investicije po standardnim procedurama“.
Ipak, Moravski koridor nije izuzetak kada je reč o zaobilaženju Zakona o javnim nabavkama. I izostanka transparetne procedure izbora izvođača radova. Naprotiv. On je pravilo. Gotovi svi izvođači radova na autoputevima u Srbiji izabrani su direktnim dogovorom i na osnovu međudržavnih sporazuma.
Njihove anekse, međutim, Ministarstvo ne krije u svom Informatoru o radu.