ISTRAŽUJEMO Kakvo je stanje u državnoj kasi: Prihodi ne rastu, iako bi trebalo

Umesto prošlogodišnjeg rasta javnih prihoda od oko osam odsto, ovog januara je taj rast tek 0,9 odsto. Ovo pokazuju makroekonomski i fiskalni podaci Ministarstva finansija.

Da se stanje u javnim finansijama pogoršava konstatuju i autori Kvartalnog monitora u svojoj najnovijoj analizi. Oni naime kažu da u prvom mesecu ove godine usporava većina makroekonomskih pokazatelja. Isto se dešava i sa naplatom poreza, što ukazuje na moguće pogoršavanje situacije u državnoj kasi.

Forbes Srbija istraživao je u kakvom su stanju srpske javne finansije. Da li i zbog čega padaju poreski prihodi, šta se može očekivati u narednim mesecima i kakve bi to moglo imati posledice po ekonomiju u celini?

Zašto ne rastu prihodi?

Izvor Forbes Srbija blizak Ministarstvu finansija, kao i ekonomisti sa kojima smo razgovarali kažu da trenutna situacija u budžetu ne obećava, mada je rano za definitivan zaključak. Jasno je iz januarskih podataka o javnim prihodima da njihov rast znatno usporava. A ne bi trebalo. Podaci govore da za razliku od izvoza, uvoz u Srbiju raste, pa bi to trebalo da znači i povećan rast prihoda od PDV-a. To se, međutim, ne dešava. Ovi prihodi, prema podacima iz januara, ali i nezvaničnim podacima za februar, stagniraju. Odnosno njihov rast je daleko manji nego što je bio u istom ovom periodu prethodne godine.

Kako objašnjavaju ekonomisti sa kojima smo razgovarali, ovo može značiti usporavanje privredne aktivnosti. Politička kriza koja traje već pet meseci očigledno uzima danak. Pogotovo što je udružena sa onom ekonomskom koja pogađa vodeće evropske ekonomije.

Naši sagovornici kažu da je enigma i zbog čega se smanjuju prihodi od poreza na dobit. Naime, ovaj porez se plaća akontaciono, u odnosu na ostvarene rezultate iz prethodne godine. Nejasno je zbog čega je došlo do pada ovog budžetskog prihoda. Iako rezultati o poslovanju privrede za 2024. još nisu objavljeni, nije očekivano da oni budu lošiji nego što su bili godinu dana ranije. Pogotovo što je Srbija prošlu godinu završila sa rastom BDP-a od 3,9 odsto.

Bolja naplata poreza na zarade

Za razliku od prihoda od PDV-a i poreza na dobit koji ukazuju na potencijalnu budžetsku krizu, konsolidovani bilans države ovog januara ukazuje na rast prihoda od poreza na zarade i rast doprinosa.

Ovo se dalo i očekivati s obzirom na zabeleženi rast zarada u Srbiji, ali ekonomiste plaši činjenica da zarade rastu brže od produktivnosti, što će se negativno odraziti na srpsku privredu i destimulisati investicije.

„Kumulativno od 2019. do 2023. plate su realno rasle 18,2 odsto a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto. U 2024. se taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6%. To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije“, upozoravao je još ranije profesor Pavle Petrović, donedavni predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Rizici – NIS, rashodi za investicije i kredite

Prema tvrdnji izvora Forbes Srbija, i februarski fiskalni podaci koji bi uskoro trebalo da budu i zvanično objavljeni, pokazuju stagnaciju poreskih prihoda. Sa druge strane, rashodi rastu. Naime, država je pre nešto više od mesec dana, kao što je Forbes Srbija pisao, prepakivanjem budžeta preko tekuće budžetske rezerve obezbedila obećanih 12 milijardi dinara za prosvetu.

Ipak, pitanje je da li je taj oduzeti novac sa razdela gotovo svih korisnika budžeta unutar javne uprave njihova trajna ušteda. Ili će se deo tog novca morati nadoknaditi tokom narednih meseci. Uz to, država je donela i program subvencionisanih kredita za mlade.

Ekonomisti veruju da će rasti i pojedini rashodi za realizaciju kapitalnih projekata, jer se to dešavalo i u prethodnim godinama. Uz sve to, dilema u vezi sa sankcijama NIS-u nije razrešena, a mogućnost da država preuzme udeo Gasproma i Gaspromnjefta i dalje stoji. I za to će biti potrebno obezbediti ne mali novac.

Iako na računu ima oko pet milijardi evra, što je Forbes Srbija takođe pisao, kako nezvanično saznajemo država odlaže privremeno neke rashode odnosno plaćanja. Reč je najpre o plaćanjima izvođačima radova na pojedinim kapitalnim projektima.

Rizici se povećavaju

Iako je rano za donošenje zaključka o mogućim ekonomskim posledicama političke krize u Srbiji udružene sa ekonomskom krizom u Evropi, prvi pokazatelji nisu optimistični. Oni naime govore o pogoršanju makroekonomskih pokazatelja koje bi u narednim mesecima moglo biti još očiglednije.

Ako iza pada poreskih prihoda u prva dva meseca stoji usporavanje ekonomske aktivnosti, odnosno ako se i u narednim mesecima pokaže da usporava rast industrijske proizvodnje, promet u trgovini, kao i izvoz, ovogodišnji ekonomski rast će biti manji od očekivanja.

To će onda značiti i pad poreskih prihoda u odnosu na plan. Ako se ovo upari sa rastom pojedinih rashoda, stabilnost javnih finansija mogla bi biti upitna.

Rizici se svakako povećavaju, reći će sagovornici Forbes Srbija. Deficit budžeta od tri odsto vrednosti BDP-a mogao bi biti još veći, a to bi onda značilo i veće zaduživanje. U uslovima pogoršanja ekonomske situacije i stabilnosti javnih finansija, kamate za te kredite koje država bude uzimala da finansira deficit mogle bi biti samo veće, a pitanje je i odakle bi se on mogao finansirati. Jer, jednako kao i privreda, i investitori su još plašljivija zverka.