ISTRAŽUJEMO Ko su najveći vlasnici njiva u Srbiji: Napredovali brže od Evrope

Istraživači su dobili materijal. Narednih meseci, na osnovu tek završenog Popisa poljoprivrede utvrđivaće se zašto je stočarstvo na nizbrdici, kakva je mehanizacija, koji tip gazdinstava je ekonomski najsnažniji, koliko radne snage angažuju…

Iako su anketiranjem prikupili i te podatke, statističari ne smeju da objavljuju ko poseduje najviše hektara oranica. Tako da zvaničnu listu nećemo dobiti ni posle ovog zbrajanja njiva, pašnjaka, vinograda.

Glavni igrači u srpskoj poljoprivredi su godinama isti. Eventualno promene redosled ukoliko prodaju ili kupe nove hektare, ali krug pet najvećih zemljoposednika se ne menja.

Prvi rezultati Popisa poljoprivrede, koji su tek predstavljeni, pokazuju izvesne promene. Popisivači su premerili 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U prethodnom popisu, iz 2012. godine, utvrđeno je da je bilo raspoloživo 5.346.597 hektara, tako da je po svoj prilici gradnja poljoprivredi uzela skoro četvrtinu – 23,1 odsto – zemlje.

„Prema prvim podacima iz popisa koristi se 3.257.000 hektara, a prema prošlom popisu se koristilo 3.437.000. To je 5,25 odsto manje“, kaže za Forbes Srbija agroekonomista Milan Prostran, koji je učestvovao u obradi podataka iz prethodnog popisa. „Smanjilo se i nekorišćeno zemljište. Sada je 112.000 hektara. Povećao se prosečan posed. On iznosi 6,4 hektara, a bio je 5,4 hektara”.

Velikih manje, ali drže više

Dok čekamo detaljnu razradu poslednjih podataka sa terena, vredi imati na umu šta se izvuklo iz prošlog popisivanja. Srbija je tada brojala 631.522 poljoprivredna gazdinstva i bili smo sedmi u evropskoj utakmici. Danas ih je 508.365.

Ali, tadašnja prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva od 5,4 hektara bila je 2,6 puta manja od prosečne veličine farme u Evrpskoj uniji. Samo četiri članice EU – Grčka, Kipar, Rumunija i Malta, imale su manje prosečne posede.

Analiza je tada primetila da nema velike razlike u odnosu na količinu raspoložive zemlje koju koriste mala poljoprivredna gazdinstva. Razlika je i tada bila značajna kada su u pitanju veliki posedi.

Poljoprivredna gazdinstva veća od 100 hektara u EU su činila 2,7 odsto ukupnog broja i koristila su 50 odsto oranica. U Srbiji ih je bilo svega 0,3 odsto, ali su držali 23,8 odsto zemljišta.

„Kuriozitet je konstatacija da je veća prosečna veličina poseda poljoprivrednog gazdinstva najvećih posedovnih grupa, od 50 do 100 i većih od 100 hektara, u Srbiji nego u EU. I to za 0,71 hektara kod prvih i za čak 158,71 kod drugih”, jedan je od zaključaka analize poljoprivrednih gazdinstava po ekonomskoj jačini. „To je rezultat uticaja tri posedovne grupe krupnijih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koje su „tranzicioni dobitnici“ („100–500 ha“, „500–1000 ha“ i „1000–2500 ha“) i posebno privatizovanih bivših društvenih i preostalih društvenih preduzeća „u restituciji”, kao i državnih gazdinstava u pet najvećih posedovnih grupa, koja mogu biti potencijalno konkurentna ne samo evropskim već i farmama u izvozno najjačoj agroprivredi sveta – SAD”.

Uz sva ograničenja dostupnih podataka, Forbes Srbija donosi presek najvećih zemljoposednika u Srbiji.

1. Industrija mesa Matijević

Matijević Agrar obrađuje 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i 2.000 u Hrvatskoj. U vlasništvu imaju čak 33.000 hektara. Na svojim obradivim površinama proizvode sve makrokomponente za stočnu hranu.

Ova kompanija u svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva. Broj hektara u vlasništvu su godinama uvećali. Među poslednjima većim transakcijama je bila kupovina većinskog paketa Mitron grupe iz Vrbasa. Sa njom je u korporaciju ušlo još desetak firmi, pa i fabrika ulja Banat i poljoprivredno gazdinstvo Sava Kovačević. Samo je ovo gazdinstvo Matijevićima donelo oko 4.000 hektara.

2. Al Dahra

Kompanija Al Dahra je već pet godina druga na listi najvećih vlasnika zemlje u Srbiji. I to zahvaljujući kupovini dela imovine PKB-a, u oktobru 2018 godine. Za nju su dali 121 miliona evra, a među najznačajnijim stavkama je preuzimanje 17.000 hektara zemlje.

Ova kompanija je, kako je pisao Insajder, samo za zemljište dala 80 miliona evra. U tom slučaju, računica kaže da su hektar plaćali 4.700 evra.

Prema ugovoru o prodaji imovine PKB-a, Al Dahra je imala pravo da u prve tri godine, bez saglasnosti države, proda po 10 odsto zemljišta – odnosno po 1.700 hektara svake godine.

Nije isključeno da su poneki hektar tokom prethodnih godina i prodali. Prema dostupnim podacima, ova kompanija trenutno poseduje 14.429 hektara.

3. MK Grupa

Već kod trećeg mesta konkurencija se povećava, a razlike smanjuju. MK Grupa kaže da, kada je ratarstvo u pitanju, obrađuju više od 13.500 hektara zemlje u Vojvodini. Na 1.497 hektara obradivog zemljišta gaje povrće – boraniju, grašak, kukuruz šećerac, krompir. Raspolažu sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, dok je pod jabukama 85 hektara. Upućeni tvrde da je u njihovom vlasništvu oko 11.000 hektara zemlje.

Provera prema dostupnim podacima dovela nas je do nepunih 10.000 hektara. Najviše je u vlasništvu Karneksa, oko 3.500 hektara. Agropanonija iz Kule ima malo više od 2.000 hektara. Oko 1.100 hektara poseduje BD Agro, a nepunih 1.000 hektara PIK Bečej.

4. Delta holding

Delta, prema informacijama sa službene veb stranice, obrađuje ukupno 15.000 hektara na pet poljoprivrednih imanja. S jedne strane se može čuti da su vlasnici 95 odsto zemljišta, upućeni im dodeljuju 10.000 hektara, a sama evidencija vlasništva preduzeća dovodi do nepunih 7.000 hektara.

Prema dostupnim podacima, Napredak poseduje oko 3.900 hektara. Delta agrar je vlasnik malo više od 1.000 hektara. Topola poseduje malo manje od 1.000 hektara.

Delta Agrar kaže da se bavi ratarstvom, proizvodnjom voća i povrća i stočarstvom, na pet poljoprivrednih imanja u svom vlasništvu, na površini od 15.000 hektara.

U oblasti kooperacije i otkupa kompanija se bavi otkupom voća i povrća, mesa i stoke, maloprodajom i obezbeđuje višegodišnje ugovaranje proizvodnje ratarskih, voćarskih i povrtarskih kultura sa primarnim proizvođačima preko pet otkupnih centara.

5. Almeks

Ozbiljan vlasnik zemljišta je Almeks iz Pančeva, koji pripada Miroslavu Aleksi. Poslednjih godina ga mnogi stavljaju na drugu poziciju liste najvećih. Prema podacima koje je ova firma navela u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu, vlasnici su oko 10.000 hektara zemlje. Obrađuju ukupno oko 15.000 hektara.

Javno dostupni podaci su nas doveli do blizu 6.500 hektara. Najveći broj, 2.710, pripada Almeksu. Stari Tamiš se prostire na oko 1.440 hektara. Pokrok Padina, firma u kojoj Almeks ima 75 odsto, vlasnik je nepunih 1.300 hektara. Almeks je inače poznat kao uvoznik i distributer poljoprivredne mehanizacije poznatih brendova.

6. LoginEKO

Retko ko je pre dve godine propustio vest da je slovenački bračni par, dokazan u IT industriji, kupio ogromnu zemlju u Vojvodini. Reč je o Izi i Samu Loginu. Poznati su kao autori video igrice Toking Tom. Biznis su prodali za milijardu dolara i deo novca dali za srpsku zemlju.

Tada se govorilo o kupovini oko 4.000 hektara zemljišta u Banatu, na kojoj planiraju da se bave organskom proizvodnjom. Njihova firma LoginEKO, kako je moguće videti, danas je vlasnik 4.408 hektara.

7. Ćorić agrar

Odmah uz njih je Ćorić agrar. Ova firma iz Bašaida u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu navodi da poseduju oko 2.000 hektara. Vlasnik društva je Krsto Ćorić, a osnovna delatnost firme je u početku bila isključivo trgovina na malo i veliko poljoprivrednom mehanizacijom. Vremenom se ukazala potreba za ratarskom proizvodnjom.

Prvo je ratarska proizvodnja započeta na zakupljenom zemljištu, a kasnije je nastavljena i na zemljištu u sopstvenom vlasništvu.

Trenutno dostupni podaci govore da je sasvim moguće da je ova kompanija u međuvremnu povećala posed i to na oko 3.300 hektara. Sam Ćorić agrar poseduje 1.653 hektara, a Graničar 917 hektara. Kipetrol je vlasnik oko 700 hektara.

8. Mile Blagojević

Mile Blagojević je bio vlasnik dve firme i preko njih 3.130 hektara zemlje. Njegovo Ratkovo poseduje 2.000 hektara, ali je ono u decembru 2012. godine – obrisano. Pripojeno je drugoj firmi – Čalma.

Privredno društvo za poljoprivrednu proizvodnju Čalma je osnovano na samom kraju 2001. godine. Pretežna delatnost preduzeća je gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica. U vlasništvu pišu 1.130 hektara.

9. Elit agrar i Al Ravafed

U 2019. godine konsolidovale su se dve arapske firme. Elit agrar je preuzeo Al Ravafed. Tim povodom su tražili odobrenje od Komisije za zaštitu konkurencije. Iz tog dokumenta se vidi da je Elit agrar prisutan preko društva Zobnatica koje obavlja poljoprivrednu delatnost na površini od 1.621 hektara, od čega je svega 114 hektara u vlasništvu društva. Al Ravafed Srbija d.o.o. bavi se pretežno uzgajanjem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, na ukupno oko 10.400 hektara, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta.

Dostupni podaci pokazuju da Al Ravader sada ima 2.625 hektara, a Zobnatica 80 hektara.

10. Nicko

Kompanija Nicko (NicCo) u vlasništvu Vanje i Irene Nicović, preko zavisnih privrednih društava, ulazi u krug značajnih vlasnika zemlje u Srbiji. Prema dostupnim podacima u vlasništvu više povezanih firmi je ukupno nepunih 2.300 hektara.

Najviše poseduje Nicko agrar – 1.080 hektara. Jedinstvo Belo Blato drži oko 800 hektara.