ISTRAŽUJEMO Pozamašan rast deviznih rezervi: Da li su i čiji krediti “naterali” NBS da reaguje

Neto devizne rezerve Srbije povećane su u julu za gotovo milijardu evra, tačnije 984,3 miliona, pohvalila se nedavno Narodna banka. I još važnije, sa tržišta je u istom mesecu povučeno 680 miliona evra kako bi se sprečilo jačanje dinara.

“Prilivi u devizne rezerve u julu ostvareni su po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 680 miliona evra”, kažu u NBS.

Da je ovo preokret, svedoče intervencije u prethodnim mesecima. Naime, tokom prvih pet meseci ove godine, NBS je bila neto prodavac deviza. I to u iznosu od milijardu evra. A onda se u junu to promenilo. Počeli su „snažni pristisci na jačanje dinara“.

„Kupovine deviza koje je NBS realizovala u junu i u julu bile su više nego dovoljne da pokriju neto prodaju deviza NBS iz prvih pet meseci. Ono što je u prvih pet meseci uloženo u održavanje stabilnosti kursa, vraćeno je u devizne rezerve za svega mesec i po dana. NBS je u junu i julu kupila 1,13 milijardi evra, što je za 130 miliona više nego što je prodala od januara do juna“, odgovaraju na pitanja Forbes Srbija u Narodnoj banci Srbije.

Istraživali smo šta je NBS nateralo da reaguje sa namerom da spreči jačanje dinara. Čiji je novac stvorio višak likvidnosti na tržištu?

Krivci za „jačanje“ dinara

U svojim odgovorima NBS kaže da su pritisci na jačanje dinara došli usled povećane ponude deviza domaćih kompanija, smanjenje tražnje za devizama od strane uvoznika energenata, kao i prilivom deviza od izvoza i stranih investicija. Takođe, ovom trendu doprinelo je i odobravanje evroindeksiranih kredita domaćim kompanijama i stanovništvu.

Činjenica je kada se pogledaju podaci za poslednje mesece da je izvoz iz Srbije zabeležio nešto veći rast. Isto se odnosi i na priliv stranih direktnih investicija.

Prema podacima iz platnog bilansa neto priliv SDI u prvih pet meseci bio je 630 miliona evra, dok je od januara do juna iznosio 942 miliona. Ovo znači da je samo u junu neto priliv stranih direktnih investicija bio 312 miliona evra. I to je najveći mesečni priliv od početka ove godine. Iako u svojim odgovorima NBS ne precizira koliki je bio julski priliv za očekivati je da će se trend rasta nastavi.

Kada se detaljnije pogledaju podaci iz platnog bilansa, uočava se da su investicije iz Srbije u inostranstvo u prvoj polovini godine iznosile 594 miliona. Strane investicije su iznosile 1,5 milijardi. Od tog iznosa, opet, nova ulaganja iz inostranstva bila su 880 miliona evra. Reinvestirana dobit postojećih investitora bila je 630 miliona.

Odliv je ipak veći

Makroekonomski stručnjaci sa kojima smo razgovarali, napominju, međutim da je i uprkos većem prilivu stranih direktnih investicija u poređenju sa prethodnim mesecima, krajnji saldo negativan. Podaci pokazuju da je odliv novca u prvoj polovini ove godine bio 1,8 milijardi evra. Priliv je bio pomenutih 1,5 milijardi. Drugim rečima, u prvoj polovini godine efekat je 300 miliona evra više iznetog novca iz Srbije nego što je u nju došlo po osnovu SDI. Taj negativni trend će se, posle više od decenije pozitivnog salda, nastaviti. I na to ekonomisti upozoravaju već neko vreme, govoreći o potrebi da se menja ekonomski model koje je praktično iscrpljen.

Ovi sagovornici kažu i da bi zbog negativnog krajnjeg salda bilo logično zaključiti da priliv deviza po osnovu SDI ne bi trebalo da imaju efekat pritiska na jačanje dinara. Odliv je bio veći od priliva.

Povećava se kreditno zaduženje

Pritisak na jačanje dinara, kako navodi NBS, dolazi i zbog rasta kredita, pa i onih koji su indeksirani u evrima. U izveštaju Trendovi o kreditnoj aktivnosti koji objavljuje Narodna banka Srbije kaže da je kreditna aktivnost u drugom kvartalu imala rast gotovo 11 odsto. Krediti stanovništvu porasli su za 14 odsto, dok je rast u sektoru privrede bio 7,1 odsto.

„Rast kredita se u potpunosti odnosio na zaduženje privrednih društava i bilo je vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva. A zatim slede investicioni krediti. Najviše su se zaduživala trgovinska preduzeća, prerađivačka indusstrija, građevinarstvo…“, stoji u Izveštaju.

U njemu se kaže da su dve trećine novoodobrenih kredita privredi plasirano za likvidnost i obrtna sredstva, dok su investicioni imali učešće od 22 odsto.

„Više od polovine odnosno 54 odsto kredita za obrtna sredstva i likvidnost koristila su mikro, mala i srednja preduzeća. Što se investicionih tiče oni su koristili 72 odsto odobrenih kredita u drugom kvartalu“.

Krediti stanovništvu najveći od 2008.

Zabeležen je i rast kredita stanovništvu. I gotovinskih i stambenih. Krediti stanovništvu tokom drugog kvartala iznosili su 90,9 milijardi dinara. To je „najveći tromesečni prirast još od istog kvartala 2008“, kaže se u izveštaju NBS.

Rast kreditne aktivnosti počev od maja ove godine potvrđuju i bankari sa kojima smo razgovarali.

Oni, naime, kažu da je kreditna aktivnost banaka već u drugom kvartalu počela da raste, nakon meseci stagnacije. Taj rast se u julu zahuktao. Kao objašnjenje za ovakvu situaciju, bankari kažu da je manje učešće kredita namenjenih investiranju u ovom periodu kada su ulagači obično suzdržani. Veća je verovatnoća, pak, da je reč o kreditima koji su privredi neophodni za redovno poslovanje i finansiranje likvidnosti, što govori da situacija u privredi nije sjajna.

Sa druge strane, i rast SDI, ali i kreditne aktivnosti može se tumačiti i kao adaptiranje privrede, pa i stanovništva na aktuelnu krizu i lagano prilagođavanje situaciji, kažu naši sagovornici.

Kako je nedavno pisao Forbes Srbija, stručnjaci za nekretnine najavili su postepenu promenu na tom tržištu. Tržište je pre nekoliko meseci usporilo usled političke krize u Srbiji, ali situacija se u julu menja.