ISTRAŽUJEMO Šta je bilo sa analizom finansija prestonice: Beograd rizičan za republički budžet

Umesto da bude najmanje fiskalno rizičan, Grad Beograd je trn u oku Međunarodnog monetarnog fonda. Ne zbog brige ove finansijske institucije za stanje u javnim finansijama glavnog grada, nego zbog mogućih posledica po republički budžet.

Nemogućnost da finansira svoje obaveze značila bi povećane transfere odnosno novac iz republičke kase. To onda predstavlja rashode na koje se inicijalno nije računalo. Takvi rashodi mogli bi, posledično, uticati i na visinu deficita budžeta Srbije. A Vlada je, mada to ne bi bilo prvo prekršeno obećanje dato MMF-u, dala reč da deficit neće prelaziti tri odsto vrednosti BDP-a.

Vlada je Fondu obećala i da će angažovati eksternog konsultanta koji bi do septembra ove godine trebalo da uradi podrobnu analizu finansija Beograda. I da Vladi u iscrpnom izveštaju predoči kako stoje stvari, ne bi li se očajao proces donošenja narednog budžeta.

Kako je rečeno, izveštaj bi trebalo da sadrži trenutnu finansijsku poziciju Beograda, ključne rizike i ključne projekcije za naredne tri godine.

Forbes Srbija saznaje od dobro upućenih izvora da je za potrebe izrade analize angažovana konsultantska kuća Ernst & Young. I to krajem maja ove godine.

Saznajemo i da njihovi analitičari imaju poteškoća da od nadležnih u gradu dobiju sve potrebne informacije kako bi u dogovorenom roku mogli da sačine traženi izveštaj.

Učesnici ćute na pitanja Forbes Srbija

Forbes Srbija poslao je upit pomenutoj konsultanstkoj kući u vezi sa ovom analizom, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Istovremeno, pitanja smo uputili i na adresu Ministarstva finansija, sa pretpostavkom da je ono bilo nadležno za angažovanje konsultanta koji bi uradio analizu.

Dokaza da je sproveden neki javni postupak izbora eksternog konsultanta nema. I to smo, između ostalog, pitali Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja teksta nismo dobili nikakav odgovor.

Drugim rečima, nemamo potvrdu, ali ni demanti da je Ernst & Young izabran bez javnog poziva, odnosno tendera za izbor konsultanta. Niti smo dobili informacije koliko je ova usluga plaćena i kada se očekuje izveštaj. Kao i da li su tačni navodi da nadležni u gradskim strukturama ne sarađuju najbolje sa konsultantima koji bi trebalo da prikupe podatke o stvarnom stanju u kasi Beograda.

Nije isključen ni treći rebalans

Naši izvori kažu da ne isključuju mogućnost da budžet Beograda pretrpi i treći rebalans ove godine. Razlog je loše poslovanje glavnih javnih komunalnih preduzeća, ali i rast nekih drugih rashoda sa kojima se grad suočava.

Podsetimo, Beograd je tokom ove godine dva puta prekrajao kasu. Najpre na proleće, a onda i početkom leta ove godine. Poslednji rebalans je, navodno, urađen zbog većih očekivanih prihoda. Činjenica da su njime povećani i rashodi, a i deficit gradskog budžeta.

Kako je Forbes Srbija već pisao, umesto inicijalnih 7,1 milijarde dinara iznosiće 9,7 milijardi.

Samo gubici tri vodeća javna komunalna preduzeća Beograd-puta, Gradskog saobraćajnog preduzeća i Beogradskih elektrana na kraju 2025. premašili su 1,7 milijardi dinara.

Beogradske elektrane jedan su od najvećih dužnika za gas javnom preduzeću Srbijagas. GSP takođe grca u dugovima koji su od odluke o uvođenju besplatnog javnog prevoza uvećani nekoliko puta.

Pritom, najveći privatni prevoznik, Strela iz Obrenovca, takođe, tvrdi da grad ne ispunjava na vreme obaveze preuzete ugovorom o angažovanju ovog preduzeća za gradskog prevoznika na desetinama linija u prestonici. I da kasni sa plaćanjem.

Strela posluje sve bolje

Kako smo već pisali, dobit obrenovačke Strele iz godine u godinu raste, dok se poslovanje GSP-a pogoršava.

Finansijski izveštaj ovog preduzeća za 2025. pokazuje da su ukupni prihodi porasli gotovo 100 odsto. Naime, Strela Obrenovac imala je u prošloj godini ukupne prihode od 13,9 milijardi dinara dok su godinu dana ranije iznosili 6,9 milijardi.

Istvoremeno, neto dobit je povećana sa 877 miliona na čak 2,5 milijardi dinara. Kompanija je prema istim izveštajima u prošloj godini imala 1.188 zaposlenih.

Doduše, nedavnom odlukom predsednika Srbije ovo preduzeće izgubilo je, praktično, već dobijen posao. Naime, prekinuta je nabavka koju je grad raspisao u martu, a reč je o pribavljanju prevoznika koji bi preuzeo od GSP-a još neke linije u gradskim zonama.

Takođe, kako je ranije tvrdio sindikat u GSP-u, preduzeće EXPO 2027 je od grada Beograda tražilo i da prevoznik Strela preuzme linije koje će voziti za potrebe održavanja ove međunarodne izložbe.

Rizik za republički budžet

Naši izvori upućeni u stanje beogradske kase kažu nam da ono nije alarmantno. Ipak, očigledno je da se nešto u strukturi beogradskog budžeta mora menjati. Pogotovo u načinu funkcionisanja najvažnijih gradskih preduzeća, jer bi u protivnom situacija mogla postati neodrživa.

Upućeni veruju da do povratka naplate karata u gradskom prevozu neće doći pre izbora, ali da se to nameće kao jedno od rešenja kojim bi se ublažili gubici GSP-a.

Oni ne veruju da bi Beograd mogao preko noći postati omča oko vrata republičke kase zbog čega je i MMF-u obećana analiza finansijskih sposobnosti grada. Ipak, nastavak ovakve politike upravljanja gradskim finansijama ni takvu situaciju ne čini nezamislivom.

Oni sumnjaju da će javnost u septembru saznati kako zapravo stvari stoje, odnosno koliko je situacija ozbiljna. Pogotovo ako postoje saznanja da konsultanti ne mogu na vreme da dođu do potrebnih informacija kako bi uradili efikasnu i pravovremenu analizu.