ISTRAŽUJEMO Šta se desilo sa analizom fiskalne transparentnosti koju je uradio MMF: Rezultata nema, kao ni novca u budžetu
Srbija se nalazi među zemljama u kojima je transparentnost budžeta „ograničena“, saopštila je Transparentnost Srbija. I to u trenutku kada se javnost pita kako je moguće da je iznos koji je preko tekuće budžetske rezerve isplaćen pre nekoliko dana Fudbalskom savezu Srbije identičan iznosu koji je fudbalskom klubu Partizan potreban da dobijanje licence UEFA.
Istovremeno, kasne i rezultati evaluacije fiskalne transparetnosti koju je pre godinu dana uradio MMF. I koja je trebalo da u određenim oblastima, pa i u segmentu tekuće rezerve, uoči stanje i ukaže na manjkavosti. Moguće i zakonske, kako je tada nagovešteno.
Dok se evaluacija čekala, Ministartsvo finansija se pobrinulo da najavljeni pomak u sređivanju budžeta izbriše iz Fiskalne strategije za 2026. Kao da su i pomenuto Ministarstvo i MMF odustali od najavljenog progresa u pogledu transparetnosti budžeta.
Pa vlast i dalje koristi oprobani recept. Kako je Forbes Srbija već pisao, 14 dana nakon početka ove godine preko tekuće budžetske rezerve pare su prebačene Košarkaškom savezu Srbije. I to je samo početak ove godinama ustaljene prakse. Kojom se prebacuju više stotina miliona evra godišnje, najčešće na netransparetan način.
Do sada nisu uticale kritike ni Fiskalnog saveta, ni Državne revizorske institucije. A ni MMF očigledno ne insistira previše da se sa ovakom praksom prekine.
Forbes Srbija istraživao je šta se desilo sa evaluacijom fiskalne transparentosti. Zbog čega kasne rezultati i da li je to postalo deo programa Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.
Šta se desilo sa analizom MMF-a
Iz Međunarodnog monetarnog fonda nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija do objavljivanja ovog teksta. Nisu nam tako odgovorili da li je evaluacija fiskalne transparentosti završena i kada će biti predstavljeni njeni rezultati. Kao ni da li je prilikom poslednje misije MMF-a bilo razgovora sa vlastima o načinu na koji se novac troši iz budžetske rezerve.
Podsetimo, ova analiza trebalo je da u različitim oblastima fiskalne politike, pa i u načinu korišćenja i izveštavanja o upotrebi tekuće rezerve, ukaže na probleme i manjkavosti. Uključujući i one zakonske. Kako je tada bilo rečeno, misija je uočila da se tekuća rezerva koristi preširoko i da postoje zakonske nedorečenosti koje je potrebno ispraviti.
Ovom evaluacijom svojevremeno su se hvalili i u Ministarstvu finansija. Tvrdili su u Fiskalnoj strategiji da će na osnovu rezultata ove analize unaprediti budžetski proces i ispraviti manjkavosti kako bi transparetnost budžeta bila veća. U međuvremenu su se predomislili. Na kritike i nalaze Fiskalnog saveta koji je i najglasnije ukazivao na lošu praksu, odgovorili su na ovaj način.
Korak unazad umesto napred
„Ministarstvo finansija dobija sve naše izveštaje i suštinski je dalo odgovor kroz poslednju Fiskalnu strategiju. Naime, Nacrt Fiskalne strategije za period 2026-2028 iz juna 2025. najavio je rešavanje nekih problema u upotrebi rezerve na koje smo ukazali. Rečeno je da će biti razjašnjeni kriterijumi za korišćenje rezerve, sredstva za unos u rezervu i da će kvalitet i ažurnost izveštavanja o rezervi biti unapređeni. Time je Vlada suštinski sama priznala da je ovo oblast u kojoj je potrebno unapređenje. Međutim, u verziji Fiskalne strategije za period 2026-2028, koja je usvojena u novembru 2025. godine, deo teksta koji se odnosi na tekuću rezervu samo je izostao, što je definitivni korak unazad“, kaže za Forbes Srbija Dragana Petković iz Fiskalnog saveta.
Ona podseća da je Vladi na isti problem ukazao i MMF.
„To je bio jedan od rezultata njihove misije posvećene transparentnosti javnih finansija Srbije. Ocenjeno je da postoji mnoštvo oblasti u kojima je veća transparentnost potrebna, poput fiskalnih podataka lokalnog nivoa vlasti, odnosa države i preduzeća u državnom vlasništvu, državnih depozita itd, ali i tekuće budžetske rezerve. Pored njih i Evropska komisija je u poslednjem Izveštaju o napretku Srbije istakla nekoliko kritika na račun upotrebe tekuće budžetske rezerve koje se suštinski ne razlikuju od ocena Fiskalnog saveta: visok iznos rezerve, odsustvo jasno definisanih ograničenja u njenoj upotrebi i ad hoc, često netransparentna trošenja“, objašnjava sagovornica Forbes Srbija.
Novac sportskim savezima ispod žita
Da je nastavljena stara praksa jasno je i iz rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve od početka ove godine. Godina je počela prebacivanjem novca Košarkaškom savezu, a istom je novac prebačen i pre nekoliko dana. I to 235 miliona dinara, odnosno oko dva miliona evra. Istog dana, pare su na ovaj isti način otišle i Fudbalskom savezu Srbije. I to 2,5 miliona evra. Taman koliko je potrebno fudbalskom klubu Partizan da plati pomenutu licencu UEFA. Rasim Lajić, predsednik Partizana demantovao je da je novac prebačen Partizanu.
Ipak, slučajnosti je mnogo. A dokazi da to nije urađeno, nisu ponuđeni. Dosadašnja praksa, na koju je ukazala i Državna revizorska institucija, pokazuje da ovakav scenario nije nemoguć.
Kako je saopšteno prošle jeseni, finansiranje sportskih saveza iz budžeta Srbije nije dovoljno efikasno i transparentno. Sredstva se dodeljuju bez ciljeva, delom mimo procedure, uz neadekvatnu kontrolu i izveštavanje o utrošenim sredstvima, saopštila je tada DRI.
Arbitrarno preraspoređivanje
Odgovarajući na pitanje da li je uobičajeno da se novac preko tekuće rezerve preraspoređuje praktično odmah nakon usvajanja budžeta, Petković kaže sledeće:
„Nažalost jeste bilo uobičajeno u prethodnim godinama. Isto je bilo uobičajeno da rezerva počne da se koristi ubrzo nakon usvajanja rebalansa budžeta. Upravo to pokazuje da se rezerva koristi mnogo šire od čistog korigovanja sitnijih propusta u planiranju. To pokazuje da se rezerva koristi za otklanjanje sistemskih nedostataka u planiranju budžeta“.
Ona navodi da su tipični primeri jedinice lokalnih samouprava, verske organizacije i sportski savezi. Oni dobijaju dodatna sredstva iz rezerve za svoje funkcionisanje iz godine u godinu, i to u značajnim iznosima.
“Takva vrsta rashoda trebalo bi da bude unapred planirana kroz redovan budžetski proces i parlamentarno odobrenje, a ne da ih tokom godine Vlada arbitrarno preraspoređuje”, ukazuje Dragana Petković.
I mimo Zakona o sportu
DRI je ustanovila da je 2023. i 2024. oko 6,3 milijarde dinara dodeljeno sportskim savezima mimo procedure propisane Zakonom o sportu. Razlog je upravo činjenica da se ovaj novac ne daje odlukom Ministarstva sporta već preko Generalnog sekretarijata Vlade putem tekuće budžetske rezerve.
„Revizori su utvrdili i da Ministarstvo sporta nije adekvatno sprovelo proces donošenja odluka, a rad Komisije za ocenu godišnjih i posebnih programa, odnosno projekata, bio je neblagovremen i nepotpun, sa neujednačenim kriterijumima prilikom vrednovanja programa sportskih saveza. Ovakvo postupanje umanjuje efikasnost i transparentnost u raspodeli javnih sredstava u oblasti sporta“, utvrdila je tada DRI.
Potrošeno 2,6 milijardi evra
Fiskalni savet izračunao je svojevremeno da je preko ove rezerve između 2018. i 2023. prebačeno 2,6 milijardi evra. Dragana Petković kaže da postoje tri ključna pitanja u vezi sa problemom upotrebe tekuće rezerve.
„Prvo, zakonski limit upotrebe tekuće budžetske rezerve postavljen je previsoko. Naime, dozvoljeno je da se kroz rezervu preraspodeli do četiri odsto prihoda i primanja države bez odobrenja parlamenta, što npr. u 2026. predstavlja više od 800 miliona evra. Pošto je veliki deo budžeta unapred određen (plate, penzije, kamate), to znači da Vlada dobija širok prostor da tokom godine menja veliki deo diskrecionih rashoda prilično proizvoljno, mimo standardnih mehanizama kontrole i parlamentarne procedure“, kaže naša sagovornica.
Drugi problem odnosi se na način kako se rezerva koristi. Umesto da služi samo za ograničene i nepredviđene troškove ili ispravljanje manjih tehničkih propusta u planiranju budžeta, ona se u praksi često koristi i za finansiranje novih i važnih politika koje nisu bile planirane budžetom.
Šture i opšte informacije
„Time se zaobilazi standardni proces planiranja, koji podrazumeva izradu strategija, raspravu u parlamentu i uključivanje izvora finansiranja politike u budžetski plan. Tako su se iz rezerve finansirale različite mere, poput jednokratnih isplata građanima (penzionerima, mladima), poljoprivredne subvencije, mere populacione politike… Kad se važne politike donose i finansiraju van redovne procedure, povećava se rizik da budu nedovoljno analizirane i manje efikasne“, upozorava ona.
Treći problem je nedovoljna transparentnost upotrebe rezerve jer su obrazloženja odluka često štura ili opšta. Pritom, deo sredstava se troši i kroz poverljive odluke o kojima javnost nema potpune informacije. Sve to zajedno ukazuje da problem budžetske rezerve nije samo tehničke prirode, već on sistemski pogoršava način upravljanja javnim finansijama i smanjuje nivo demokratske kontrole nad trošenjem javnih sredstava.
Postoje i zakonski sporne upotrebe rezerve
Dragana Petković podseća da je 2020. i 2022. bio premašen zakonski dozvoljen limit iznosa rezerve od četiri odsto. Ipak ukazuje da je najveći problem što sam zakon daje Vladi Srbije preširoka ovlašćenja.
„Dobra budžetska praksa podrazumeva da se jasno propiše na koje namene i pod kojim uslovima se rezerva može koristiti, a naš zakon uopšte ne propisuje takva ograničenja u načinu upotrebe rezerve – izuzev u pogledu njenog maksimalnog iznosa, koji je i sam preširok“. Ona dodaje da Fiskalni savet smatra da su izmene propisa odnosno Zakona o budžetskom sistemu neophodne.
„Te izmene bi trebalo da obuhvate preciznije definisanje namene budžetske rezerve, uvođenje ograničenja koja bi sprečila finansiranje novih, neplaniranih politika bez odobrenja Narodne skupštine. Takođe, smanjenje zakonskog limita od četiri odsto, kao i jasnije definisanje načina obračuna zakonskog limita. Cilj ovih promena je da se smanji prostor za diskreciono odlučivanje Vlade i ojača uloga parlamenta i javnosti u kontroli upravljanja javnim sredstvima“, kaže ova sagovornica.
Ona dodaje da će Fiskalni savet kao i do sada redovno ukazivati na probleme u upotrebi tekuće budžetske rezerve. I nastaviti to da čini sve dok se ova oblast ne unapredi.