Izbor novog pape i finansije Vatikana: Šta ga čeka na čelu najveće organizacije na svetu

Autor: Aleksandar Vasić, poreski savetnik

Izbor novog pape je više od ideoloških opredeljenja. Najveća organizacija na svetu raspolaže sa oko devet milijardi dolara aktive, ne računajući neprocenjive nekretnine i umetnička dela. Porez se ne plaća Italiji, a transparentnost realno ne postoji.

Uređenje Vatikana je takvo da šef države po definiciji ne može da pogreši.

Bergoljo je bio prvi papa koji je došao iz redova Jezuita, a zavet ovog reda je siromaštvo. Pokazivao je skromnost svojim primerom, kritikovao je trku za bogatstvom.

Reforme banke

Prethodni papa je podneo ostavku iz ne baš jasnih razloga, ali možda ima veze i tadašnja ostavka predsednika vatikanske banke koji je govorio da mu prete smrću. Novi papa je ukinuo bonuse kardinalima koji sede u upravnom odboru „Instituta za religiozna dela“ (to je zvanični naziv vatikanske banke). Smanjio je plate kardinalima zaposlenim u državnoj administraciji za 10%. Sada su između 4.000 i 5.000 evra.

Reforme banke i investicionog fonda pogurao je dovođenjem spoljnih finansijskih stručnjaka, istražujući sumnjivu i promašenu investiciju od nekoliko stotina miliona kupovinom stambene zgrade u Londonu. Spoljni stručnjaci su donekle rasvetlili nejasne poslove, ali su i podnosili ostavke pod raznim pritiscima.

Šta je bilo u Londonu

Zbog londonske afere smenjen je zamenik državnog sekretara Vatikana (da kažemo potpredsednik vatikanske vlade). Taj kardinal u Beču je kasnije osuđen na pet i po godina zatvora, a dok čeka ishod žalbe pokušao je da učestvuje u izboru novog pape. Novi državni sekretar je, međutim, izvadio pismo kojim mu je pokojni papa saopštio da ne bi trebao da se dalje angažuje.

Papa Franja se suočio i sa deficitom tokom kovida od oko 50 miliona dolara (minus 200 miliona prihoda godišnje zbog zatvorenih muzeja). Službeni ručak sada može da košta 30-50 evra, nema više primanja plate i od Vatikana i od svoje dioceze.

Imunitet

Poreski imunitet je idealno tlo za iskušenje u vidu pranja novca. Imajući u vidu privilegovan položaj Vatikana, koji ima i sopstvenu policiju, kao i suštinsku nestručnost klera u oblasti, teško je očekivati transparentnost i kontrolu finansija uporedivu sa regularnim kompanijama.

Ako i nisu ključan faktor, budući tokovi finansija svakako mogu imati bitnu ulogu u izboru novog poglavara katoličke crkve. Vernici vole da vide da crkva nije klub bogataša. Sa druge strane, organizacija se bori da očuva ili uveća tržišni udeo, a to sve košta.