Izračunali smo koliko će 19 zemalja isplatiti za bonuse osvajačima medalja: Jedna se posebno izdvaja
Desetine država na Igrama u Milanu i Kortini obećale su svojim sportistima novčane nagrade za plasman na pobedničko postolje, ali uspeh jedne zemlje stavlja je u finansijsku ligu za sebe.
Italija je potrošila milijarde dolara pripremajući se da ove godine bude domaćin Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini d’Ampeco. Ali sada, nakon što je ceremonija zatvaranja okončala dve i po nedelje heroizma i slomljenih nada, račun zemlje porašće za dodatnih 7,8 miliona dolara.
Uoči Igara, Italijanski nacionalni olimpijski komitet obavezao se da će isplatiti novčani bonus svakom sportisti iz zemlje koji osvoji medalju. Oko 213.000 dolara za zlato, 106.000 za srebro i 71.000 za bronzu (preračunato u američke dolare po kursu na početku Olimpijade). Te nagrade bile su izdašne. Među 37 delegacija koje su potvrdile magazinu Forbes da nude finansijske podsticaje olimpijcima koji stignu do postolja, samo su Singapur, Hongkong, Poljska i Kazahstan planirali veće iznose.
Međutim, Singapur (koji je nudio oko 787.000 dolara za zlato u pojedinačnom sportu) i Hongkong (768.000 dolara) ostali su bez medalja, kao i na svim prethodnim izdanjima Zimskih igara. Kazahstan (250.000 dolara) je imao samo jedan plasman među prva tri. Pobedu Mihaila Šajdorova u muškom umetničkom klizanju nad velikim favoritom, Amerikancem Iljom Malininom. Poljska, koja je obećala ukupno 355.000 dolara za pojedinačno zlato od svog olimpijskog komiteta i nacionalne vlade, prošla je bolje. Ukupno četiri medalje u ski skokovima i brzom klizanju.
Italija osvojila 30 medalja
Ipak, čak i taj učinak deluje skromno u poređenju sa Italijom. Ona se kao domaćin Olimpijade automatski kvalifikovala za svaki događaj i to iskoristila osvojivši 30 medalja. To je najbolji rezultat zemlje ikada na Zimskim igrama. Deset medalja više od prethodnog rekorda iz 1994. i 13 više nego 2022. godine. Po ukupnom broju medalja i zlatnih odličja (10), Italija je ove godine zauzela treće mesto među svim delegacijama. Iza Norveške (41 medalja, rekordnih 18 zlata na zimskim olimpijadama) i Sjedinjenih Država (33 medalje, 12 zlata).
Kada se uračunaju svi članovi italijanskog tima – na primer u miks dublu u karlingu ili dubl sankanju – nagrade za medalje stavljaju olimpijski komitet zemlje pred obavezu isplate nešto manje od 7,8 miliona dolara bonusa, prema računici Forbes.
Sjedinjene Države imaju sledeći najveći račun među delegacijama koje su potvrdile svoje finansijske nagrade za Forbes. Isplatiće više od tri miliona dolara, iako su iznosi po medalji znatno niži: 37.500 dolara za zlato, 22.500 za srebro i 15.000 za bronzu. Forbes procenjuje da će Norveška – dugogodišnja velesila na Zimskim igrama – isplatiti 513.000 dolara. Ali ta cifra zapravo potcenjuje njen olimpijski program nagrađivanja. Ta država će nastaviti da isplaćuje taj iznos svake godine. Pri čemu svaki norveški osvajač medalje ima pravo na godišnju stipendiju u vrednosti od oko 17.000 dolara.
Različiti modeli podrške
Ta razlika pokazuje na koje se sve načine razlikuju planovi podsticaja među zemljama. Neke države, na primer, isplaćuju manje iznose sportistima u timskim disciplinama. Neke ograničavaju broj bonusa koje pojedinac može da dobije. Izvor finansiranja takođe može da varira. Bilo da dolazi od nacionalnog olimpijskog komiteta, vlade ili sponzora reprezentacije.
I dok su kalkulacije Forbes ograničene na plasmane među prva tri, neke zemlje isplaćuju nagrade i za rezultate daleko od postolja. U slučaju Kipra, na primer, sve do 16. mesta. Ipak, dva skijaša sa tog ostrva na ovim Igrama završila su najviše na 34. poziciji u svojim disciplinama.
Podaci Forbes o isplatama takođe ne uključuju naknade trenerima niti nenovčane beneficije za olimpijske osvajače medalja, poput pogodnosti obećanih poljskim pojedinačnim zlatnim medaljama. One obuhvataju automobil Tojota Korola, namešten dvosoban stan, sliku, vaučer za odmor i nakit u vrednosti do oko 800 dolara.
Naravno, ne nude sve države bonuse za medalje. Irska i Velika Britanija, na primer, obezbeđuju grantove i stipendije za trening svojim elitnim sportistima. Ali, ne nude dodatnu novčanu nagradu direktno vezanu za olimpijski rezultat.
Oslobađanje od poreza
Na suprotnom kraju spektra je Italija, koja je od prvog takmičarskog dana ovih Igara krenula punom snagom ka medaljama, pošto su Đovani Francioni i Dominik Paris 7. februara zauzeli drugo i treće mesto u muškom spustu. Italijanski sportisti će takođe imati koristi od budžetskog zakona za 2025. godinu, kojim su bonusi za medalje oslobođeni poreza, u skladu sa drugim zemljama poput Sjedinjenih Država, gde olimpijci generalno ne plaćaju federalni porez na bonuse za medalje sve dok im ukupni prihod ne prelazi milion dolara.
Manji obim Zimskih olimpijskih igara – sa 116 disciplina, što je oko trećina od 339 na Letnjim igrama – donekle ograničava italijansku potrošnju. Pre dve godine, nakon što je zemlja osvojila 40 medalja u Parizu, Forbes je izračunao da je ukupna isplata Italije iznosila 10,7 miliona dolara.
Ali čak i sada, račun države nastaviće da raste. Paraolimpijske igre počinju 6. marta, a Italijanski paraolimpijski komitet spreman je da isplati osvajačima medalja iznose u protivvrednosti od 118.000 dolara za zlato, 65.000 za srebro i 41.000 za bronzu.
Bret Najt, novinar Forbes