Izvoz hrane za ljubimce blago posustao prošle godine, ali je i dalje veliki: Ko su najveći izvoznici
Izvoz hrane za kućne ljubimce, pre svega pse i mačke, snažno raste u poslednjih više od 10 godina. To pokazuju i zvanični podaci. Tako je plasman od 2012. naovamo sa oko sedam miliona evra došao do 200 miliona u 2023.
Prošle godine izvoz hrane za ljubimce, prema carinskim podacima, blago je posustao, ali je broj izvoznih tržišta povećan na 55.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), među zemljama koje su visoko na izvoznoj listi spadaju Italija, Poljska, SAD, Turska, Grčka, dok je ipak najznačanije rusko tržište.
Porast izvoza zabeležen je ka Velikoj Britaniji, Danskoj, Ukrajini, Švajcarskoj, Indiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Albaniji, Sloveniji, Rumuniji, Moldaviji, Brazilu, Španiji, Čileu, Gruziji, Uzbekistanu, Letoniji, Kipru, Belorusiji, Češkoj, Izraelu. Neznatno povećanje beleži se i na tržištima Severne Makedonije i Crne Gore.
Izvoz ponovo raste u 2025
Podaci RZS pokazuju da je u prva tri meseca ove godine iz Srbije ukupno izvezeno 72.188 tona hrane za životinje. Vrednost tog izvoza bila je 74,7 miliona evra, što je za 10,6% više u odnosu na isti period 2024.
U ukupnoj vrednosti izvoza, hrana za ljubimce čini gotovo 70 odsto ili 51,8 miliona evra (17.226 tona). To je 12,8% više u odnosu na ostvareni izvoz u istom periodu 2024.
Forbes Srbija istraživao je šta gura tako snažan rast izvoza deceniju unazad i koje kompanije su veliki igrači u ovom sektoru.
Ko se bavi proizvodnjom hrane za ljubimce
Povećanje broja vlasnika ljubimaca u svetu otvara prostor za razvoj industrije proizvodnje ove hrane, ukazuju stručnjaci i predstavnici kompanija koje se time bave. Dodatni adut za domaće kompanije je to što ne koriste GMO.
Proizvodnjom gotove hrane za domaće životinje trenutno se aktivno bavi 140 privrednih društava i 56 preduzetnika, dok se proizvodnjom hrane za pse i mačke bavi 26 privrednih društava i nekoliko preduzetnika.
Na osnovu podataka kojima raspolaže Uprava carina, ukupna količina i vrednost hrane za ljuibmce pripremljene za prodaju na malo koja je iz Srbije izvezena u protekle tri godine iznosila je oko 173.000 tona.
Ukupna vrednost izvoza u tom periodu bila je oko 514 miliona evra.
| Količina | Vrednost | |
| 2022 | 52.028.963,28 kg | 138.880.681,81 evra |
| 2023 | 62.142.269,62 kg | 199.329.480,03 evra |
| 2024 | 59.208.266,89 kg | 175.461.441,62 evra |
Najveći izvoznici
Podaci Uprave carina pokazuju da mesto pet najvećih izvoznika u poslednje dve godine drže kompanije Farmina Pets Foods DOO, Premil DOO, Danube Petfoods DOO, Gebi, Aevum Pet Care.
| Ukupni prihodi | Dobit | |
| Farmina Pets Foods DOO | 20.983.321.000 | 5.810.322.000 |
| Premil DOO* | 2.107.287.000 | 473.678.000 |
| Aevum Pet Care | 534.600.000 | -34.103.000 |
| Danube Petfoods DOO | 404.861.000 | 28.521.000 |
| Gebi | 26.300.102.000 | 798.720.000 |
Izvoz donosi najviše novca
Kada je reč o kompanijama kojima je osnovna delatnost proizvodnja hrane za ljubimce, najveća je Farmina Farmina Pet Foods iz Inđije. Reč je o kompaniji koja je u vlasništvu istoimene firme registrovane u Holandiji 51,1%, dok 20% drži italijanska firma Russo Mangimi, a ostatak italijanski državljani Nikola i Angelo Ruso koji je ujedno i direktor. Ukupni prihodi kompanije prošle godine iznosili su 20,98 milijardi dinara. Od prodaje u inostranstvu prihodovano je gotovo 19 milijardi dinara odnosno oko 160 miliona evra.
Kompanija Premil iz Kovina u vlasništvu je domaćeg lica (Predrag Gvozdenović), ali još nije objavila finansijski izveštaj za 2024. Prethodne godine ostvarila je 2.107.287.000 dinara. Od prodaje u inostranstvu ostvarili su prihod nešto veći od 500 miliona dinara.
Danube Petfoods iz Boljevaca je još jedna firma u vlasništvu domaćeg lica (Dalibor Zloh). Reč je o malom privrednom društvu, ali pre svega izvozno orijentisanom. Prošle godine imali su ukupne prihode od 404,8 miliona dinara. Poslovni prihodi bili su neznatno niži – 401 milion dinara, a od izvoza je stiglo 361,4 miliona.
Aevum Pet Care iz Beograda u vlasništvu je kompanije Kraftia SEE, a ova u vlasništvu istoimene firme registrovane u Švajcarskoj. Kao stvarna vlasnica 90% kompanije vodi se državljanka Srbije Jelena Mirković. Ukupni prihodi Aevum Pet Care u prošloj godini iznosili su 534,6 miliona dinara (528,3 miliona) i gotovo sve donela je prodaja na inostranom tržištu. I ovde je reč o malom privrednom društvu.
Za razliku od prethodne četiri kompanije, Gebi jedini kao osnovnu delatnost ima proizvodnju hrane za domaće životinje. Osim hrane za kućne ljubimce proizvodi i hranu za druge životinje. Najveći udeo drži domaći državljanin Tihomir Ožvar (42%) koji je i direktor. Sa 18% udela suvlasnik je i Zoltan Ožvar dok je 40% udeo same kompanije. I po prihodima i po broju zaposlenih ovo je najveća kompanija među izvoznicima. Prošle godine ostvarili su 26,3 milijardi dinara ukupnih prihoda. Prodaja u inostranstvu donela je 7,2 milijarde.
Izvozimo i sokove i sladolede za ljubimce
U Privrednoj komori Srbije navode da osim hrane za kućne ljubimce, Srbija izvozi i sirovine poput krvnog i mesno-koštanog brašna. Oni se koriste kao visokoproteinske komponente u proizvodnji hrane za kućne ljubimce.
U PKS ukazuju i da su na listi izvoznika pored proizvođača hrane za ljubimce i kompanije iz oblasti mesno prerađivačke industrije. Te kompanije se bave preradom sporednih proizvoda životinjskog porekla, za dobijanje (svežih) proizvoda namenjenih ishrani pasa (poput IM Topola iz Bačke Topole i IM Matijević).
Ima i onih koji se poslednjih godina bave proizvodnjom poslastica za pse i mačke, poput sokova i sladoleda (i oni uglavnom izvoze u zemlje EU).
„Proteinska hraniva biljnog porekla iz Srbije, poput ulјanih pogača od suncokreta i soje, prepoznata su na inostranim tržištima, posebno i zato što ne sadrže GMO. Tokom prošle godine zabeležen je i rast izvoza sporednih proizvoda životinjskog porekla od 9,5% što ukazuje na potencijal dalјeg razvoja ovog sektora“, kaže Jasna Stevanović, savetnica u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS.
Prema njenim rečima, industrija hrane za kućne lјubimce pokazala je agilnost tokom pandemije, a 2023. bila je rekordna. Tada je ukupan izvoz hrane za životinje, ostvaren na više od 50 izvoznih tržišta. Sa količinom od 270.925 tona i u vrednosti od 306,8 miliona evra to je za 27,9% više nego u 2022.
Smanjenje upotrebe antibiotika
Kada je reč o tome po čemu su još kompanije iz Srbije prepoznate osim po tome što izbegavaju GMO, Stevanović ukazuje da kompanije sa pretežno izvoznom orijentacijom aktivno učestvuju u inicijativama koje imaju za cilj smanjenje upotrebe antibiotika kod reproduktivnih životinja i kućnih ljubimaca.
Sektor hrane za životinje je među zahtevnijim u pogledu međunarodnih standarda koji se moraju ispuniti radi efikasnog izvoza na svetsko i tržište EU, podseća.
| Stevanović ukazuje i da je Uprava za veterinu unapredila je način izdavanja veterinarskih potvrda za izvoz pošiljaka u zemlje Evropske unije, uvođenjem sistema elektronske sertifikacije. Pravila nalažu da se uvoz u EU odobrava isključivo iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnih organa. Uz domaće, kontroliše ih i evropska inspekcija. |
Kupci sve više gledaju dobar odnos cene i kvaliteta
U kompaniji Premil koja je na spisku najvećih izvoznika kažu da izvoze na tržišta EU i zemlje CEFTA sporazuma. Među najznačajnijim su im tržišta Grčke, Rumunije, Rusije, ali i udaljenija tržišta poput Izraela.
„Najveći deo našeg izvoza čini suva hrana za pse. Kompletni obroci prilagođeni različitim kategorijama pasa“, kaže Predrag Gvozdenović, osnivač i direktor kompanije za Forbes Srbija.
Na pitanje po čemu su proizvodi iz Srbije specifični odnosno po čemu ih prepoznaju na stranim tržištima kaže da primećuju da je kupcima u inostranstvu važan balans nutritivnog kvaliteta.
Takođe, važan im je i dobar odnos cene i kvaliteta, što kompanije iz Srbije imaju.
Nije lako ispuniti međunarodne standarde
Za izvoz na zahtevna tržišta bila su potrebna velika ulaganja u tehnologiju, ali i razmišljanje o posebnim recepturama, sastavljenim isključivo od prirodnih sirovina, koje tamo traže, navodi naš sagovornik.
Budući da su svesni da se takav proizvod traži, odlučni su u tome da ne koriste veštačke boje, pojačivače ukusa niti GMO sirovine. To je, dodaje, današnjim vlasnicima kućnih ljubimaca izuzetno važno.
Kao i svi proizvođači, i oni se suočavaju sa posledicama globalnih poremećaja – od rasta cena sirovina i transporta do promena u potrošačkim navikama.
„Zahvaljujući sigurnim partnerstvima, dobro organizovanom lancu snabdevanja, odnosu cene i kvaliteta i pažljivo planiranoj nabavci, uspeli smo da očuvamo kontinuitet u kvalitetu i dostupnosti proizvoda. U nepredvidivim tržišnim uslovima, ključno je pridržavati se jasnih internih procedura“, kaže Gvozdenović.
Uspehu pomogla i veterinarska struka
Stručnjaci ukazuju da treba imati u vidu da je Srbija lider u proizvodnji hrane za pse i mačke u regionu i zbog veterinarske struke.
Oko izbora hrane za kućne ljubimce značajna je uloga veterinara, posebno kada su ovi proizvodi formulisani za zdravstvene potrebe.
U kompaniji VetPlanet koja se bavi proizvodnjom i prometom veterinarskih suplemenata, kažu da 85 odsto proizvoda, pre svega suplementa za pse i mačke, ide u izvoz.
Prema finanijskom izveštaju dostavljenom Agenciji za privredne registre (APR), vidi se da je ukupan prihod ovog preduzeća tokom 2024. iznosio oko 200 miliona dinara (155 miliona dinara doneo je izvoz). Izvoze u 34 zemlje, pre svega u EU, Rusiju, zemlje Dalekog i Bliskog istoka, Severnu Afriku.
U ovoj kompaniji očekuju da će tržišta i potrebe za hranom za kućnim ljubimcima rasti i narednih godina velikom brzinom.
„Uvek fali jedan papir“
Ipak, u ovoj kompaniji ukazuju i na neke specifičnosti poput toga da nije jednostavno izvoziti u zemlje van EU.
„Proces registracije nije lak i zemlje koje nisu u Evropi imaju dvostruke standarde za zemlje poput naše. Pre svega, jako čuvaju svoju proizvodnju. S obzirom da nismo deo EU na nas gledaju kao na zemlje trećeg reda i traže nam mnoge dokumente koje ne traže drugim proizvođačima“, kaže direktor Vanja Brankov.
Kako navodi, „uvek bude FT1P- fali ti jedan papir“.
Takva je situacija i u nekim zemljama Zapadne Evrope.
„U njima izvoz ide dosta teže i zato koristimo distributere u Hrvatskoj koji za nas izvoze dalje po Zapadnoj Evropi jer mi tu teže dolazimo direktno do kupaca“, dodaje sagovornik Forbes Srbija.
Ova kompanija spema se trenutno i za tržište Kine. Očekuju da tamo počnu da izvoze do kraja godine.
Ipak taj posao neće biti tako lak. Kako kaže direktor, biće potrebno obezbediti i do pet puta veće količine suplementa nego do sada za ostala tržišta.