Jedan film, a mora da ga snima ceo region
Ravni Kotari i Bukovica u dalmatinskom zaleđu, trošne kuće, zaparložene njive i neprohodni putevi. Mnogo više nego ljudi ima ovaca i jagnjadi. Uznemiravaju ih sve češći napadi vukova. Malobrojno stanovništvo smatra da iza svega stoji zavera. Veruju da je država, u dogovoru s Briselom, kao glavnim gradom Evropske unije, u njihovom kraju naselila ove divlje zveri.
Dokumentarac „Vuk Evropske unije“, u režiji Jadrana Bobana, jedan je od devet filmova iz regiona koji je ove godine prošao konkurs Filmskog centra Srbije za manjinsku koprodukciju. Od naše zemlje je dobio 3,3 miliona dinara. Preostali budžet od blizu 27 miliona dinara dobilo je još osam projekata.
Manjinske koprodukcije poslednjih godina za mnoge autore iz regiona su jedini način da snime film.
Nešto veće učešće trebalo bi da obezbede posebni sporazumi o zajedničkoj produkciji.
Srbija je takav dogovor postigla sa Francuskom pre četiri godine. Skupština je u septembru usvojila sličan sporazum sa Italijom, a na poslednjoj sednici odlazećeg saziva, krajem oktobra, i sa Turskom. Zahvaljući prvom već se odobravaju sredstva, dok će druga dva biti na snazi 30 dana pošto stigne obaveštenje da ih je ratifikovala i druga strana.
Treba znati ljude
Producent i vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Jelena Mitrović, očekuje da poslednji postignuti dogovor znači da će i Turska odvojiti novac za naša ostvarenja.
„Srbija je preuzela sve ratifikacije sporazuma koji su postignuti dok je još postojala Jugoslavija“, objašnjava Jelena Mitrović. „Sve su to ratifikovani sporazumi sa evropskim zemljama, ali i šire. Takvi ugovori su odlična stvar. Pojedini turski projekti su već dobijali novac kod nas, ali do sada srpski nisu dobili sredstva u Turskoj. Verovatno zato što ne postoji koprodukcijski fond kome može da se javi neko ko je zainteresovan za saradnju. To je sada moguće jedino ukoliko lično znate nekog sa turske televizije. Ukoliko se napravi koprodukcijski fond za nas, to je odlično. Trebalo bi da funkcioniše po principu reciprociteta. Turska bi mogla da odvoji više, jer oni spadaju u velike proizvođače filmova. Ostaje da se vidi i kakvi projekti će moći da računaju na podršku. Svakako je značajno to što će početi da daju novac za naše projekte“.
Filmska kuća „Baš Čelik“, u kojoj i Jelena radi, jedna je od ukupno sedam producentskih kompanija koje rade na filmu „Pukotina u ledu“. Ovo ostvarenje vuče poreklo iz ravno – šest zemalja. Tu su Srbija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Norveška i Crna Gora.
„Za zemlje našeg regiona koprodukcije su potrebne“, dodaje Jelena Mitrović. „Mi u Srbiji možemo da dobijamo najviše do 30 odsto fonda, tako da jedino uz koprodukcije možemo da zatvorimo finansijsku konstrukciju. Imamo filmove sa pet i više koprodukcija. Dobije se najčešće do 25 odsto troškova. Nekada bude i pet i šest učesnika, jer mi izađemo sa optimalnim budžetom, ali kada se uključe evropske zemlje i troškovi rastu. Sporazum sa Francuskom nam je otvorio dodatna sredstva iz posebnog fonda. Tako i Nemačka i Francuska imaju poseban fond. Baltičke zemlje takođe. Mi godinama govorimo o formiranju regionalnog fonda. Da svaki filmski centar odvoji deo sredstava. To se, međutim, još nije desilo“.
Manjinske koprodukcije poslednjih godina za mnoge autore iz regiona su
jedini način da snime film
Srbija odvaja 65 miliona
Turski stvaraoci mogu uveliko da računaju na podsticaje koje Srbija pruža filmskoj industriji u delu privlačenja stranih investitora. Dugometražni igrani film ”Lavina”, reditelja Erdema Tepegoza, prošle godine je osvojio pet miliona dinara na konkursu Filmskog centra Srbije, u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija. Vrata turskog fonda tek treba da se otvore.
Ova kinematografija, međutim, na sličan način sarađuje sa evropskim kolegama. Kako bi se olakšala saradnja filmskih stvaralaca iz Nemačke i Turske, u februaru prošle godine je osnovan Nemačko-turski fond za razvoj koprodukcije. Zajednički su ga pokrenuli Medienboard Berlin Brandenburg, glavna filmska institucija u Berlinu, Filmforderung Hamburg Šlesvih-Holštajn i Istanbulski filmski festival – Susreti na mostu. Dosada su podržali 59 filmova i to sa ukupno oko milion evra.
„Saradnja u oblasti kinematografije zasnovana na ovom sporazumu, pruža mogućnosti za intenzivniju koprodukcionu saradnju između Srbije i Turske u oblasti filmske produkcije, uz učešće filmskih profesionalaca i stručnjaka obe strane, s tim da bi akcenat bio i na novim mehanizmima i podsticajima koje pruža Republika Srbija, za privlačenje stranih investitora”, stoji u obrazloženju tek usvojenog zakona. „Izvršavanjem Sporazuma ne nastaju direktne finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Filmski centar Srbije je vršilac poverenih poslova u oblasti filma“.
Srbija je, međutim, već obračunala okvirna sredstva koja će biti odvojena za podršku turskoj kinematografiji. Ove godine, Filmski centar Srbije ima na raspolaganju 1,5 miliona dinara. Svake naredne godine će na raspolaganju imati 65 miliona dinara.
Po 1,5 miliona dinara biće predviđeno za troškove raspisivanja konkursa i rada konkursne komisije, troškove promocije, kao i distribucije. Za troškove prikazivanja se predviđa četiri miliona dinara, a 57,5 miliona dinara za razvoj i produkciju odabranih projekata po konkursu. i tako tokom naredne tri godine.
Zajednička trka za Oskara
Iz istih pobuda Srbija je samo mesec ranije usvojila i zakon kojim se potvrđuje sporazum sa Italijom. Identičan je i predviđeni raspored sredstava.
„Pažnja koju Republika Italija pridaje svojoj kinematografiji kao i saradnji sa zemljama koprodukcionim partnerima, stavlja je u vrh onih zemalja čije (većinske ili manjinske) koprodukcije dobijaju podršku na međunarodnim fondovima”, obrazložen je dogovor. “To govori i o uspostavljenom visokom kvalitetu tih produkcija koje se svrstavaju u red češće nagrađivanih ostvarenja. Mogućnost da se Republika Srbija i akteri u domenu filmske industrije nalaze u poziciji da imaju značajnija sredstva kao i veću evropsku, ali i svetsku vidljivost, ukazuje na posebnost i izuzetan značaj potpisanog Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Srbije i Italije“.
Sa Francuskom je sporazum potpisan 2019. Prošle godine je prvi naš film prošao dosta zahtevnu proceduru i kriterijume. Reč je o „Narodnoj drami“, u režiji Mirjane Karanović. Nacionalni centar za film i pokretne slike iz Francuske u junu ove godine je objavio rezultate plenarnih sesija održanih nešto ranije. On je jedan od pet projekata iz celog sveta koji je osvojio podršku ovog zahtevnog filmskog fonda.
Kratak rezime manjinskih koprodukcija oslikan je i spiskom kandidata za prestižnog Oskara, u kategoriji najbolji međunarodni film.
Nacionalni predstavnik Slovenije je film „Jahači“, reditelja Dominika Menceja. Za istu trku Udruženje filmskih radnika BiH izabralo je „Ekskurziju“ u režiji Une Gunjak. Nacionalni kandidat Severne Makedonije je igrani film Gorana Stolevskog, „Domaćinstvo za početnike“, a Hrvatske – „Tragovi“ rediteljke Dubravke Turić. Zajedničko im je da su svi nastali kao koprodukcije i sve ih je podržao i Filmski centar Srbije. Spisak nije konačan. Na njemu je i poljski adut za Oskara „Seljaci“.