Još mnogo milijardi na računima: Kakvi su bili rezultati nove poslovne elite u prošloj godini

Za 20 godina Milenijum tim pozicionirao se kao lider u građevinskoj industriji. Realizacijom velikih infrastrukturnih projekata poput Beograda na vodi, energetskih projekata gasovoda i gasifikacije gradova uradili su više od 2.500 kilometara gasovodne mreže, prečišćivače otpadnih voda, sada realizuju projekat Čista Srbija u četiri grada, a u toku su i oni za beogradski Metro, Expo 2027. i Nacionalni stadion.

Ovako je Stojan Vujko, suvlasnik kompanije Milenijum tim govorio na prošlomesečnom Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom razvoju infrastrukture u uslovima povećanih kamatnih stopa.

Na sajtu kompanije pored ovog teksta stoji i onaj da je Milenijum tim „prvi počeo sa izvođenjem radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta Čista Srbija“, te da se to postrojenje gradi u opštini Svrljig.

Ni Milenijum tim, ni njegovi čelni ljudi ne kriju da kompanija učestvuje već nekoliko godina u najvažnijim i finansijski najvrednijim državnim projektima, iako su suvlasnici kompanije Stojan Vujko i Ivan Bošnjak skloni da negiraju bliske veze sa vladajućom političkom garniturom.

U nastavku teksta Forbes Srbija donosi priču o tome kako su u prošloj godini poslovale kompanije srpske poslovne elite, barem one čiji finansijski izveštaji su do ovog trenutka dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. Koliko poslova i kojih su obezbedili na državnim tenderima u prošloj godini?

Milenijum tim

Prema bilansu uspeha, ova kompanija je u 2023. godini ostvarila gotovo 23 milijarde dinara ukupnih prihoda, što je za šest milijardi više u poređenju sa godinom pre.

Neto dobit Milenijum tima, pokazuje redovni godišnji finansijski izveštaj, povećana je za 40 odsto u odnosu na 2022. pošto je sa 1,09 milijardi skočila na 1,4 milijardi dinara.

S druge strane, iako je Vujko potvrdio da je ova kompanija učestvovala u najvažnijim infrastrukturnim projektima, poput Čista Srbija, Nacionalni stadion ili Expo 2027, prema javno dostupnim podacima ovo preduzeće u 2023. godini nije učestvovalo na tenderima.

Septembra 2022. godine je Milenijum tim poslednji put učestvovao na nekom tenderu, naručilac je bila Kancelarija za javna ulaganja, a reč je o projektu izrade tehničke dokumentacije i izvođenju radova na izgradnji Centra za rani razvoj dece i inkluziju u Beogradu. Procenjena vrednost posla bila je 4,4 milijarde dinara.

U 2023. godini, međutim, ni matično preduzeće ni njegove zavisne firme poput Mostogradnje ING, MV investmenta ili Milenijum propertisa nisu učestvovale na tenderima.

Objašnjenje bi se moglo naći u činjenici da država najvrednije i najvažnije projekte realizuje isključujući javna nadmetanja, a ova kompanija, o čemu svedoči spisak projekata u kojima je Milenijum tim učestvovao, nezaobilazan je partner u realizaciji najvažnijih i najlukrativnijih poslova.

Alta grupa

Alta Pay, jednu od kompanija u vlasništvu Davora Macure, biznismena čija imperija poslednjih godina rapidno raste i Milenijum tim povezuje ne samo gotovo identičan procenat rasta profita u prošloj godini, nego i činjenica da ih na tenderima nema kao ponuđača.

Za razliku od Milenijum tima, Alta Pay nikada do sada nije učestvovao na nekom tenderu, pokazuju javno dostupni podaci. S druge strane, sami se na svom veb sajtu hvale kako su sklopili strateško partnerstvo sa EPS-om odnosno kako zajedno realizuju projekat Uvid u račun, mogućnost elektronskog uvida u račun za utrošenu električnu energiju.

Forbes Srbija zatražio je pre nekoliko nedelja od Ministarstva unutrašnjih poslova odgovore na pitanja u vezi sa šalterima ove kompanije u policijskim stanicama u Beogradu, ali odgovor nije stigao. Tako nismo saznali da li je i na kom tenderu Alta dobila ovaj posao, pa se njene poslovnice mogu videti u policijskim stanicama.

Što se tiče poslovanja firme Alta pay, jedne od članica Macurine sve brojnije i finansijski moćnije poslovne imperije, njeni ukupni prihodi bili su u 2023. godini 1,88 milijardi dinara, što je 38 odsto više nego 2022. kada su iznosili 1,36 milijardi dinara.

Neto dobit je, s druge strane, porasla za gotovo 43 odsto, umesto 279,9 miliona dinara koliko su ostvarili u 2022. ona je godinu dana kasnije dostigla 400 miliona dinara.

Rezultati Macurine Alta banke još su impresivniji. Neto dobit ove banke 22 puta je veća u 2023. godini u poređenju sa godinom ranije. Prema podacima iz Finansijskog izveštaja, neto dobit banke povećana je sa samo 50 miliona dinara na čak 1,1 milijardu koliko je ostvareno u 2023.

Prihodi su porasli tri puta, sa milijardu dinara na 2,9 milijardi.

W.D. Concord West

Za razliku od prethodne dve kompanije W.D. Concord West zabeležio je u 2023. godini pad profita u poređenju sa 2022. Kompanija u većinskom vlasništvu Željka Drčelića koja se na svom sajtu hvali brojnim projektima koje je radila za državu, njene ustanove i institucije ostvarila je prošle godine dobit od 213,4 miliona dinara, dok je u 2022. ona iznosila 332,1 milion.

S druge strane, ukupni prihodi W.D. Concord West-a povećani su sa 12,6 milijardi na 13,9 milijardi dinara koliko su iznosili u 2023.

Ova kompanija je, prema dostupnim podacima, tokom prošle godine učestvovala na 12 tendera čija je procenjena vrednost bila 5,9 milijardi dinara, bez PDV-a.

Ovo govori da je barem polovinu prihoda kompanija ostvarila od poslova ugovorenih sa državom.

W.D. Concord West dobio je, između ostalog, februara prošle godine posao rekonstrukcije, sanacije i dogradnje objekta u kojem će biti Muzej grada Beograda, posao koji je, prema podacima sa Portala javnih nabavki, vredan pet milijardi dinara.

Takođe, među najvrednijim tenderima u prošloj godini su i rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije koju je firma Željka Drčelića dobila na tenderu Ministarstva za javna ulaganja proleća prošle godine, dok je pred sam kraj 2023. ista firma bila pobednik tendera koji je raspisao Parking servis, a tiče se radova na proširenju međunarodnog teminala 2 i izgradnji magacina na istom terminalu. Posao je kako stoji na Portalu javnih nabavki ugovoren za 439 miliona dinara sa PDV-om.

Pored Ministarstva za javna ulaganja, grada Beograda i Parking servisa, W.D. Concord West angažovali su tokom prošle godine i Republička direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i Direkcija za robne rezerve.

Gat d.o.o

Najdrastičniji finansijski uzlet u prošloj godini među kompanijama nove srpske poslovne elite, odnosno onom njenom delu koji je do ovog trenutka predao finansijske izveštaje, ostvarila je kompanija Gat iz Novog Sada. Njen jedini vlasnik je Dejan Slijepčević, biznismen koji je svojevremeno našao u prostorijama Komandno-operativnog centra BIA, iako se nije znalo čijim odobrenjem.

Njegova kompanija ostvarila je 2023. godine rast ukupnih prihoda veći od 80 odsto, pošto su oni sa 5,4 milijardi dinara skočili tokom prošle godine na 9,8 milijardi dinara.

Rast neto dobiti je još drastičnija, iznosila je 165 odsto, odnosno porasla je više od 2,5 puta u poređenju sa 2022. godinom.

U njoj je Gat doo ostvario dobit od 234,5 miliona dinara dok je godinu dana kasnije ona iznosila 621,2 miliona dinara.

Gat je prošle godine učestvovao na 18 tendera, a njihova procenjena vrednost bila je, pokazuju javno dostupni podaci, nešto veća od 10 milijardi dinara.

Slijepčevićeva kompanija dobila je aprila prošle godine od EPS-a posao izgradnje solarne elektrane Patka. Posao je, prema podacima Portala javnih nabavki, vredan 1,38 milijardi dinara.

Gat doo inače je kompanija koja najviše poslova na tenderima dobija u Vojvodini, pa je tako septembra prošle godine pobedila na javnoj nabavci Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodina, a reč je o izgradnji objekta Osnovne škole Miloš Crnjanski u Novom Sadu. Ovaj posao, ugovoren je za 2,92 milijarde dinara.

Istog meseca Gat je u konzorcijumu sa drugim kompanijama pobedio na tenderu u Leskovcu. Posao je dobijen za izgradnju kanalizacione mreže u 16 leskovačkih naselja, a posao je vredan 2,48 milijardi dinara.

Termomont

Za razliku od Concord West-a koji je tokom prošle godine ostvario rast prihoda uz pad profita, Termomont Dejana Burčula zabeležio je suprotan trend. Ukupni prihodi u toku prošle godine smanjeni su u poređenju sa 2022. godinom sa 4,8 milijardi dinara na 3,7 milijardi, ali je istovremeno neto dobit povećana sa 117,7 na 132,5 miliona dinara.

Kompanija koja je javnosti postala poznata zbog izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i najavljene izgradnje fabrike vakcina, očigledno je povećala efikasnost poslovanja pa je i uprkos smanjenju prihoda zabeležila rast profita.

I dok je ove poslove dobila direktnom pogodbom, bez sprovođenja tendera i otvorenog postupka, prema javno dostupnim podacima, Termomont je prošloj godini pobedio na osam tendera čija je procenjena vrednost bila nešto veća od dve milijarde dinara.

Septembra prošle godine dobili su od grada Bora posao izgradnje toplane u tom gradu, vredan 1,3 milijarde dinara, kao i posao izgradnje dva gasna kotla u istom gradu za koji su dobili 329 miliona dinara.

Termomont je bio pobednik i na tenderu Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja koji je raspisan u okviru projekta BIO4 kampusa i vredeo je gotovo pola milijarde dinara.

Dejan Burčul postao je javnosti poznat odmah po odluci države da se njegovoj kompaniji dodeli posao izgradnje kovid bolnica, a svoju zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dokazao je slanjem u Predsedništvo torte u obliku jedne od bolnica, čime se Vučić odmah pohvalio na instragramu.

Maneks i Južna Bačka

Matična kompanija Dragoljuba Zbiljića „iskrenog poštovaoca onoga što za Srbiju radi predsednik Aleksandar Vučić“ 2023. godinu završila je znatno slabije nego onu koja je prethodila, mada Zbiljićeva firma i dalje ostvaruje profit.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, Maneks koji je registrovan za trgovinu obojenim metalima, imao je ukupne prihode od 1,6 milijardi dinara za razliku od četiri milijarde koliko je prihodovao 2022.

S druge strane, rashodi su smanjeni tačno za milijardu dinara, tačnije sa dve na jednu milijardu, pa je Maneks zabeležio neto dobit od 642 miliona dinara, što je milijardu dinara manje nego prethodne godine, odnosno 60 odsto manje nego u 2022. godini.

Za poslovanje Zbiljićeve biznis imperije, međutim, jednako važni su i rezultati koje je ostvarilo preduzeće Energotehnika Južna Bačka, čiji je Maneks većinski vlasnik, dok trećina udela pripada mađarskoj elektroprivredi MVM.

Južna Bačka, pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja, nastavila je da uvećava rast i prihoda i profita i tokom prethodne godine. Ukupni prihodi preduzeća bili su u 2023. godini 14 milijardi dinara, za razliku od 11,8 koliko su iznosili godinu dana ranije, dok je neto dobit porasla sa 850 na 957 miliona dinara, odnosno oko 10 odsto.

I dok Maneks, prema javno dostupnim podacima, nije učestvovao prošle godine na tenderima, u slučaju Južne Bačke bilo ih je 21 ukupne procenjene vrednosti od osam milijardi dinara.

Najvredniji posao sklopljen je sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, tender je pokrenut decembra prošle godine, posao je vredan nešto više od 1,5 milijardi dinara, a u pitanju je izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Bečej.

Južna Bačka pobednik je i tendera za izgradnju TO Majevica, koji je oktobra prošle godine raspisalo preduzeće Novosadske toplane. Ugovorena vrednost posla je 1,28 milijardi dinara.

Isto preduzeće dobilo je i posao od Elektrodistribucije Srbije. Reč je o trafo stanici u Kaću, a dogovoreni posao vredeo je 909 miliona dinara.

Izuzev ovih, Južna Bačka je sama ili u konzorcijumu, između ostalih i sa još jednim Zbiljićevim preduzećem Elektromontaža Kraljevo, pobedila i na drugim tenderima, među kojima prednjače oni EPS-a i Novosadskih toplana.

Ovo preduzeće bilo je, inače, u središtu afere oko ispumpavanja vode iz kopa Tamnava koje je finansirano novcem Svetske banke nakon poplava u maju 2014. godine.

British motors i Globos osiguranje

Firme biznismena Ostoje Mijailovića nisu organizovane u holding, mada bi se tako nešto moglo zaključiti čitajući podatke sa njihovog sajta.

Najznačajnije od 15-ak preduzeća koje neposredno ili posredno poseduje Mijailović svakako je British motors koje je, prema podacima iz najnovijeg finansijskog izveštaja, ostvarilo 100 odstotni rast prihoda i povećalo dobit.

Ukupni prihodi British motors-a bili su prošle godine 5,5 milijardi dinara, što je za tačno 2,5 milijardi dinara više nego u 2022.

Ipak, neto dobit je uvećana samo za pet miliona dinara, odnosno porasla je sa 375 na 380 miliona dinara, pošto je ovo preduzeće Ostoje Mijailovića dupliralo ukupne rashode tokom prošle godine.

Prema podacima sa Portala javnih nabavki, uočava se da ova kompanija radi održavanje i servisiranje terenskih automobila MUP-a, kao i da je u prošloj godini dobila na tenderu koji je raspisao EMS posao nabavke automobila za tu državnu kompaniju vredan 12,5 miliona dinara.

Među Mijailovićevim preduzećima svakako je značajno i Globos osiguranje, ali se podaci o njegovom poslovanju u 2023. godini ne mogu još videti na sajtu APR-a.

Ono što je, međutim, javno dostupno su podaci o tenderima na kojima je Globos učestvovao tokom prošle godine. Bilo ih je 120, a njihova ukupna procenjena vrednost je gotovo 750 miliona dinara.

Najveći među njima je tender Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je Globos osiguranje dobilo u konzorcijumu sa Dunav osiguranjem, a vrednost ovog ugovora bila je 134,4 miliona dinara, piše na Portalu javnih nabavki.

S istim partnerom, Globos je dobio i posao osiguranja imovine, opreme i objekata NBS avgusta prošle godine, a ugovor je bio vredan 76,2 miliona dinara, dok je ugovor sa Srbijašumama vredeo 66,4 miliona dinara.

Globos osiguranje, a što se vidi na Portalu javnih nabavki, jedno je od vodećih osiguravajućih kuća kada su u pitanju usluge osiguranja javnih preduzeća, državnih institucija, škola, bolnica ili ustanova na lokalnom nivou.

Za nepuna četiri meseca ove godine, ova osiguravajuća kuća pobedila je ili je učesnik na gotovo 40 tendera koje su raspisale pomenute institucije i ustanove.

Finansijski izveštaji kompanija Koefik Nenada Kovača, Inkop Zvonka Veselinovića i EL&MI grupa Nikole Petrovića nisu objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre do objavljivanja ovog teksta.