Jovanović: Nemački privredni model nije mrtav i neće uzdrmati Srbiju (VIDEO)
Da li je kriza u Folksvagenu ogledalo svega što potresa kompletnu nemačku ekonomiju? Za Branimira Jovanovića sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, problemi poznatog proizvođača automobila, slika su i prilika tek dela izazova sa kojima se suočavaju i nemačka i ekonomija ostatka evro zone.
Veruje da model najjače privrede u Evropi nije propao. Ali, u srednjem roku kriza u Nemačkoj će uticati na srpske ekonomske prilike.
„Trenutni model nemačke privrede koji se gradio poslednjih dvadesetak godina, ne samo u vreme Merkel već i u vreme Šredera se zasniva na tri stuba. Prvi stub je jeftina energija iz Rusije. Drugi stub je bio jeftina radna snaga sa istoka, da li time što će tamo otvarati fabrike ili tako što će uvoziti radnu snagu sa istoka. I treći stub je bio izvoz tih relativno jeftinih proizvoda na kinesko tržište. Trenutno svi ti stubovi su poljuljani. Nemate jeftinu energiju iz Rusije zbog rata u Ukrajini. Nemate više jeftinu radnu snagu s istoka. Ima je još, ali postoji politički problem, migracije se sve teže prihvataju u Nemačkoj. Ekstremna desnica jača zbog toga. I izvoz u Kinu je takođe problem zbog geopolitike. Ali, i zato što se Kina razvila poslednjih desetak godina i više ne kupuje samo nemačke i zapadne proizvode nego je počela da ih proizvodi“, smatra Jovanović.
Strukturni problem je svakako prisutan. Ali, to ne znači da je nemački privredni model mrtav i da ne može da se nastavi. „Samo prolazi kroz krizu i treba da se reformiše“, ističe Jovanović.
Šolc protiv neoliberalnog ministra
Prema njegovim rečima, pre svega su potrebne investicije u energetiku odnosno obnovljive izvore, kao i u novu industriju i inovacije. Nedavno je za čitavu Evropsku uniju objavljen tzv. Dragijev izveštaj i on sumira sve probleme evropske privrede, a pre svega nemačke.
„Glavna poenta Dragijevog izveštaja jeste da, ako Evropa želi da izađe iz ove krize, mora da investira svake godine 800 milijardi evra. Šolc je hteo da ide u tom pravcu, da više država investira u te stvari, a ministar finansija koji je neoliberal to nije hteo. On je tvrdio da država ne može da investira, da moraju da se smanjuju porezi i da se puste firme da same investiraju. Upravo zbog toga je vlada pala“, navodi Jovanović.
On ističe da nije nemoguće da se problem reši, ali je potrebno da se primene predložene politike. Ali ako se ne dogode strukturne promene, Nemačka neće propasti, ali neće imati rast već stagnaciju. Stopa nezaposlenosti u toj zemlji je 3,3%. Zato se ne može govoriti o krizi kada praktično nemaju nezaposlenost. BDP po glavi stanovnika je i dalje visok tako da se ne može govoriti da je ta država u krizi ako ima takve parametre.
„Privreda Nemačke možda neće rasti 2-3% godišnje i neće se smanjivati nezaposlenost odnosno možda neće zapošljavati radnike sa istoka, ali nikako neće doći u situaciju da nezaposlenost skoči na 10%“, naglašava Jovanović.
Uticaj na Srbiju
Sagovornik Forbes Magazina kaže da nema nikakve dileme da loše stanje u nemačkoj privredi utiče negativno i na srpsku ekonomiju, ali i na čitavu istočnu Evropu. Ali, što se tiče konkretno Srbije, stanje i nije tako loše.
„Jeste Nemačka i dalje najveći trgovinski partner Srbije. Oko 15% srpskog izvoza završava u Nemačkoj. Zanimljivo je da se izvoz Srbije u Nemačku u poslednje dve godine nije smanjio uprkos recesiji u toj zemlji, već se i povećao. Samo u 2023. izvoz se povećao za oko 500 miliona evra. Drugi indikator pokazuje da se nemačke investicije u Srbiji jesu smanjile, ali još su oko 10% ukupnih. Vidimo neke naznake da loše stanje u nemačkoj privredi utiče na Srbiju, ali to nije tako strašno“, kaže Jovanović.
Ono što izdvaja kao zanimljivo jeste da približavanje Srbije Kini na neki način ublažava rizik koji dolazi od nemačke privrede.
„To što vidimo da Nemačka prolazi kroz krizu ne znači da će Srbija zapasti u neku tešku recesiju. Svakako će uticati na to da rast srpske privrede na srednji rok neće biti više od 4%. Ne može Srbija da raste 4% ako Nemačka ne raste ili raste samo 1%. To treba da bude svima jasno. Zato će Srbija rasti po stopama od 2-3% u srednjem roku“, zaključuje Jovanović.
Izjavu Branimira Jovanovića iz Forbes Magazina pogledajte u nastavku: