Kad se NIS nakašlje, razboli se cela privreda: Šta naftna kompanija predstavlja za Srbiju

Rezultati poslovanja NIS-a u prethodnoj godini konstatovali su gubitak od 5,6 milijardi dinara. Najlošiji rezultat koji je ova kompanija imala od kada je 2009. preuzeo ruski većinski vlasnik. Posledica je uvedenih sankcija, otežanog poslovanja i na kratko zaustavljanja prerade sirove nafte u pančevačkoj Rafineriji.

U međuvremenu, poznati su rezultati i ukupne privrede, pa i uticaja sankcija NIS-u na nju. Kako su pre nekoliko dana saopštili analitičari MAT-a, fleš procena Republičkog zavoda za statistiku o rastu BDP-a u poslednjem kvartalu od 2,2 odsto, odgovara rastu od oko dva odsto u celoj 2025.

Istovremeno, industrijska proizvodnja je uvećana u prošloj godini za samo 0,9 odsto.

„Usporavanje reflektuje stvarnost u kojoj su globalna ekonomska nesigurnost, geopolitički rizici i slaba evropska konjunktura ograničavali potencijal za snažniji oporavak. Ali za ovakav konačni rezultat presudnu ulogu imala je promena dinamike u završnici godine. Najpre, usporeniji rad, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički „pojeo“ većinu planiranog rasta“, kažu u svojoj publikaciji.

Zašto škripi rast

„Ukupno posmatrano, prošla godina je završena sa rastom industrijske proizvodnje nižim od planiranog. Naime, direktni uticaj, najpre usporenog rada, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički „pojeo“ većinu planiranog rasta. Bez tog incidenta, rezultat bi bio blizu ili, čak, i bolji od plana“, kažu u MAT-u.

Oni objašnjavaju da pančevačka Rafinerija nije pala samo u decembru. Nego je slabije radila tokom cele godine.

„Prošla godina je bila jasno upozorenje kako geopolitika može direktno da potkopa ekonomski rast u kratkom roku. Ključno pitanje za 2026. ostaje da li će normalizacija u naftnoj industriji uz prenete trendove u ostalim bitnim sektorima i oblastima biti dovoljni za očuvanje međugodišnjeg rasta ukupne proizvodnje“.

Analitičari MAT-a upozoravaju da će glavni rizik u ovoj godini biti zapravo na polju industrije, odnosno činjenica koliko će industrija doprineti ukupnom ekonomskom rastu.

Podsetimo, planirani privredni rast u ovoj godini je tri odsto. Istovremeno, prošle godine je on projektovan na 4,2 odsto, da bi se na kraju ispostavilo da će skoro izvesno biti za 2,2 procentna poena manji.

Podsetimo, ekonomisti upozoravaju da industrija neće mnogo doprineti ni ove godine planiranom ekonomskom rastu od tri odsto. To se pre svega očekuje od građevinarstva, trgovine, kao i od poljoprivrede. I to pod uslovom da godina bude povoljna u pogledu suše i vremenskih prilika.

Uticaj NIS-a i sankcija

„Neizvesnost se prethodnih meseci direktno odražavala na poslovanje Rafinerije nafte u Pančevu, a sledstveno i na ceo prerađivački sektor, odnosno na ukupnu industriju. Naime, aktivnost u oblasti Proizvodnja koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. međugodišnje redukovana za otprilike desetak procenata. U oktobru je međugodišnji pad produbljen na -30,3 odsto, u novembru na oko 44 odsto. U decembru je proizvodnja svedena na minimum. Naglašen međugodišnji pad će se nastaviti i u januaru, jer je proizvodnja aktivirana tek u drugom delu meseca, a prve količine naftnih derivata su izašle iz rafinerije 27. januara“, kažu u MAT-u.

Drugim rečima, pošto NIS u industrijskoj proizvodnji učestvuje sa oko 15 odsto, a industrija u BDP-u sa 17-18 odsto, čak i relativno kratko zaustavljanje proizvodnje ostavlja negativan trag u celoj domaćoj privredi.

Zato su ekonomisti i upozoravali da se situacija sa sankcijama mora rešavati što pre, jer bi u protivnom uticaj na celokupnu privredu bio drastično negativniji.

Šta je NIS Srbiji

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže za Forbes Srbija da bi u slučaju dužeg prestanka rada rafinerije najveća posledica bila gubitak radnih mesta.

„Uticaj na privredu i ekonomski rast nije beznačajan, ali verujem da bi najveća posledica bila gubitak gotovo 15.000 radnih mesta. I to praktično u jednom gradu u Srbiji. Takođe, zaustavljanje proizvodnje bi sigurno imalo uticaj na maloprodajno tržište. Uvozni derivati bi bili skuplji, a onda bi to povećalo troškove celokupne privrede. Takođe, i građanima i privredi bi da nema NIS-ovih naftnih derivata bilo skuplje i zahtevnije da odlaze do pumpe na kojoj su uvozni derivati dostupni“, objašnjava Arsić.

Ekonomski rast i industrijska proizvodnja bi osetile taj nedostatak, ali budžet verovatno ne bi. Tačnije, većeg uticaja na pad prihoda ne bi bilo. Posebno ukoliko bi se proizvodnja u Pančevu mogla supstituisati uvozom. Ti uvozni derivati bi izvesno bili skuplji, pa bi se to povoljno odrazilo na prihode.

„Moguće je da bi u takvoj situaciji pala potrošnja goriva, pa bi se to negativno odrazilo na prihode. Oni bi moguće bili nešto manji, ali nikako dramatično, jer bi prihodi od skupljih uvoznih derivata u velikoj meri nadomestili taj gubitak zbog pada potrošnje“, objašnjava naš sagovornik.

Ekonomisti nemaju sumnji da NIS godinama zauzima značajno mesto u domaćoj ekonomiji. Najpre zbog proizvodnje derivata, ali i zbog broja zaposlenih, njihovih prihoda, kao i prihoda kojima doprinosi državnom budžetu.

Zato je njegov, makar i kratkotrajan „kašalj“, za domaću privredu i makroekonomsku stabilnost početak ozbiljnog obolevanja.