Kako će Lasta da vraća dugove: Neko mora da se pozdravi sa 77,5 odsto potraživanja

Način na koji Saobraćajno preduzeće Lasta namerava da isplati svoje poverioce prošlog petka je podnet Privrednom sudu u Beogradu. U narednih pet do šest meseci će se znati da li će predloženi Unapred pripremljeni plan reorganizacije i zaživeti. Fond za razvoj trebalo bi da oprosti 77,5 odsto potraživanja. Malo više od petine, i to tek u narednim godinama, mogli bi da dobiju i radnici koji su se na sudu izborili za sve što im je firma ostala dužna.

Uoči najavljenog restrukturiranja, međutim, određeni poverioci su rešili da požure sa namirenjem. Kako se vidi na sajtu Narodne banke Srbije, Lasti su od ponedeljka blokirani računi. U „crvenom“ su za nešto manje od 203 miliona dinara.

Prema dostupnim podacima, Lastu je blokirao Euro KB rent za iznos od oko 182 miliona dinara. Kako saznajemo, reč je o firmi koja je prevozniku iznajmljivala autobuse. Oko sedam miliona dinara potražuje ENP Adria. Poslednjih dana se nastavljaju i sporovi protiv Laste, pa je pre nekoliko dana i Astra sekjuriti i detektivs rešio da do novca pokuša da dođe preko suda.

Namirenje – nekom reprogram, nekom odmah

Lastin UPPR predvđa konsolidaciju kroz pet godina. Prve dve bile bi – grejs period. Novac koji će vratiti, nameravaju da isplate na rate tokom poslednje tri godine plana.

U prvom isplatnom redu su Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka, Naftna industrija Srbije i Auto Čačak komerc. Oni će biti namireni reprogramom. Posle počeka od dve godine, plaćali bi mesečne rate. Nadaju se odobrenoj fiksnoj kamatnoj stopi od 4,8 odsto. Ukupan dug prema ovoj klasi malo prelazi iznos od deset miliona evra.

Drugi red su zaposleni u Lasti i tekuća dugovanja prema njima. Plate i doprinosi koji im nisu isplaćeni. Kada je reč o zaradama, nameravaju da isplate plate do minimalaca unazad godinu dana od preseka stanje, a presek je načinjen 30. juna ove godine. Najniže doprinose bi priznali unazad dve gdine. I ove obaveze nameravaju da isplate iz redovnog poslovanja, do početka primene UPPR-a.

Treći, C, isplatni red su neplaćeni javni prihodi, izuzev PIO fonda. U slučaju Laste to je Ministarstvo finansija i lokalne samouprave kojima duguju za razne takse i naknade nepunih 300 miliona dinara. Ovaj red planiraju, takođe, da namire pre početka primene plana. I to u celosti.

Podnose žrtvu za Lastu

U četvrtom, D, isplatnom redu su Fond za razvoj i radnici sa presudama. Od njih se očekuje poštena žrtva. Oni treba da „otpuste“, znači oproste, 77,5 odsto glavnice. I naravno, prateće troškove i kamate.

„Predloženo namirenje za naše stranke je 22 odsto i to bez kamata i troškova suđenja“, kaže advokat zapsolenih Svetislav Jovanović. „To je 390 ljudi. Oni su ušli u isplatni red sa Fondom za razvoj i naravno da će biti preglasani. Znači da će pristankom Fonda za razvoj ovaj način namirenja biti usvojen. Oni sa tim novcem neće moći da podmire ni sudske troškove“.

Kako pojašnjava Jovanović, Fond za razvoj je pozajmicama poslednjih godinu dana održavao Lastu u životu.

„Vlada im je Zaključkom preporučila da otpuste 77,5 odsto glavnice. Oni kada pristanu, a potreban je 51 odsto u svakom isplatnom redu, to će značiti isti tretman i radnika koji imaju presudu. A da podsetim, reč je o isplati minimalnih plata, smenskom radu i povredama. Fond za razvoj će sa potraživanjem od 40 miliona evra poklopiti radnike koji potražuju 64 miliona dinara“.

Ovom redu Lasta posle pet godina, kako predviđa UPPR, treba da isplati blizu 1,5 milijardi dinara.To je 22,5 odsto trenutnih potraživanja. Dug prema Fondu je 77 odsto ove klase, ali je u njoj više od 2.600 poverilaca. Tu su i mnogi dobavljači Laste. Uobičajeno je, kako nam kaže Jovanović, da prođe pet do šest meseci do pravosnažnosti i primene UPPR-a.

Obaveze prema poslednjem, E, isplatnom redu biće namirene na isti način kao i prethodnom D. Planiraju da vrate 22,5 odsto duga i to iznosi oko 9,3 miliona dinara.

Lasta namerava ukupno da vrati 8,2 milijarde dinara. Još 1,14 miliajrdi dinara su osporena potraživanja oko kojih se i dalje vode procesi. Sudbina njihovog namirenja zavisi od reda kome pripadaju.

Lasta posle pola godine

Nedavno je objavljen i polugodišni konsolidovani izveštaj Laste za prvu polovinu 2025. godine. Problemi u poslovanju i dalje postoje. Tokom ovih šest meseci poslovni prihodi su 3,2 milijarde dinara što je oko 200 milona dinara manje nego u istom periodu lane. Ukupni rashodi od 4,9 milijadri su oko 800 miliona dinara veći nego lane.

Neto gubitak iznosi 1,78 milijardi dinara. Pre godinu dana je bio 610 miliona dinara.

Kada se pogledaju pređeni kilometri, najveći pad od 27 odsto je zabležen u posebnom linijskom prevozu. Međunarodni je smanjen za petinu, a međumesni za 15 odsto. U gradsko-prigradskom prevozu su prešli 6,8 odsto manje kilometara.