Kako funkcioniše berza u Srbiji?

Jeste li se ikada zapitali šta se zapravo događa na berzi? Kako taj mehanizam utiče na vaš svakodnevni život, čak i ako nikada niste kupili nijednu akciju? Beogradska berza, kao centralno mesto trgovine hartijama od vrednosti u našoj zemlji, igra ključnu ulogu u ekonomskom ekosistemu – ulogu koja je često neprimećena, ali izuzetno važna.

Šta je berza i zašto nam je potrebna?

U svom najosnovnijem obliku, berza je organizovano tržište kapitala. To je mesto gde se sastaju kupci i prodavci kako bi trgovali hartijama od vrednosti – prvenstveno akcijama kompanija. Ali njena svrha je daleko dublja od pukog omogućavanja trgovine.

Berza je finansijski most koji spaja one koji imaju višak kapitala sa onima kojima je taj kapital potreban za rast i razvoj. Kada kompanija želi da proširi poslovanje, umesto da se oslanja isključivo na bankarske kredite, može ponuditi deo vlasništva javnosti kroz akcije.

Primarna uloga tržišta kapitala u svakoj privredi jeste efikasna alokacija kapitala. Drugim rečima, to znači ekonomsko usmeravanje viškova štednje u alternative koje će za vlasnike štednje doneti najviši prinos.

Istorija Beogradske berze

Priča o srpskom tržištu kapitala počela je davne 1894. godine kada je osnovana Beogradska berza. Njena istorija odražava turbulentni ekonomski i politički put kroz koji je Srbija prošla – sa prekidima u radu tokom različitih istorijskih perioda.

Nakon pauze, berza je ponovo počela da funkcioniše 1989. godine, a od 1992. nosi današnji naziv – Beogradska berza. Ta institucija je, dakle, svedok ekonomske transformacije naše zemlje kroz više od jednog veka.

Kako funkcioniše trgovanje na berzi?

Trgovanje na berzi je mnogo jednostavnije nego što većina ljudi misli. Kompanija se pojavljuje na berzi putem inicijalne ponude akcija kada njeno poslovanje postane dovoljno veliko, a tradicionalni izvori finansiranja više nisu dovoljni.

Tada se postojeći vlasnik odriče dela vlasništva nad kompanijom, dok novi investitori prihvataju rizik poslovanja ulažući sredstva u očekivanju da će se projekat uspešno razvijati.

Za nas kao pojedince, kupovina akcija započinje otvaranjem brokerskog računa. Brokeri su licencirani posrednici koji za vas obavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti. Nakon što odaberete brokera i otvorite račun, možete mu dati nalog za kupovinu ili prodaju određenih akcija.

Svakog radnog dana, na Beogradskoj berzi odvija se elektronsko trgovanje. Cene akcija se menjaju u realnom vremenu, reagujući na ponudu i potražnju. Što više investitora želi da kupi akcije neke kompanije, to njihova cena raste – i obrnuto.

Trenutno stanje srpskog tržišta kapitala

Iako Beogradska berza ima dugu tradiciju, trenutna situacija nije toliko sjajna kako bismo mogli očekivati. Iako je na berzi više stotina kompanija. najveći broj njih je tržišno neaktivan.

Ne privlače pažnju investitora, a dobar deo nije došao na berzu svojim izborom, već silom privatizacionih zakona.

Tržište kapitala u Srbiji još nije dostiglo svoj puni potencijal. Umesto da služi kao primarni izvor finansiranja za rastuće kompanije, ono je često samo mesto gde se trguje akcijama kompanija koje su privatizovane.

Izazovi srpskog tržišta kapitala

Jedan od osnovnih problema tržišta kapitala u Srbiji je nedostatak „tržišnog materijala“. Jednostavno rečeno, nemamo dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti kojima bi se aktivno trgovalo.

Vlasnici štednje koji ne žele da drže novac u bankama, alternativu često vide u investiranju u hartije od vrednosti van granica Srbije. Time se štednja stanovnika Srbije stavlja direktno u funkciju rasta i razvoja inostranih kompanija, inostranog tržišta i BDP-a.

Domaća berza je u potpunosti marginalizovana i nema podršku domaćih kreatora ekonomske politike u pogledu njenog razvoja.

Kakav uticaj berza ima na vaš život?

Možda mislite da vas se berza ne tiče ako niste vlasnik akcija. Ali to je daleko od istine. Berza može da utiče na ekonomiju u celini, a time i na život svakog građanina.

Kada berza dobro funkcioniše, ona omogućava lakše finansiranje privrede, što dovodi do većeg privrednog rasta, novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Nije slučajno što je većina najvećih preduzetničkih poduhvata današnjice nastala u SAD, gde je berza najrazvijenija.

Za mnoge građane razvijenih zemalja, berza je i direktan izvor prihoda kroz penzijske fondove koji ulažu penzijsku štednju u akcije. U takvim sistemima, iznos penzije direktno zavisi od kretanja na berzi.

U razvijenim zemljama poput SAD, veliki broj punoletnih građana je direktno uključen na berzu preko kupovine akcija bilo lično ili preko investicionih ili penzijskih fondova.

Zašto je razvijeno tržište kapitala važno za budućnost Srbije?

Berza je ogledalo privrede i društva. Nemoguće je pronaći uspešnu privredu sa neuspelom i nerazvijenom berzom.

Bez razvijenog tržišta kapitala nije moguće postizati visoke stope rasta ekonomije i bez razvijenog tržišta kapitala stopa rasta bruto domaćeg proizvoda biva na nivoima koji ne mogu biti značajni.

Da bi se srpska ekonomija razvijala brže, neophodno je razviti i tržište kapitala. To znači stvaranje uslova u kojima će uspešne domaće kompanije želeti da prikupljaju kapital kroz berzu, umesto da se oslanjaju samo na bankarske kredite.

U razvijenim ekonomijama, berza nije samo mesto gde se trguje akcijama – ona je pokretač inovacija, rasta i prosperiteta. Ona omogućava da se dobre ideje pretvore u uspešne kompanije, stvarajući nova radna mesta i bogatstvo.

Ako Srbija želi da uhvati korak sa razvijenim ekonomijama, razvoj tržišta kapitala nije opcija – to je neophodnost.