Kako je fond iz Londona potajno pomagao Abramoviču da ulaže u startape

Ruski oligarh Roman Abramovič potajno je investirao ukupno 63 miliona dolara u niz evropskih startapa putem svoje veze s londonskom VC kompanijom Target Global, pokazuje grupa dokumenata koje je pregledao Forbes. Fond, koji je prikupio više od 3,2 miliona dolara kapitala i uložio u najmanje 15 evropskih tech jednoroga, uključujući Revolut i Cazoo, na Abramoviča je računao kao suinvestitora i ograničenog partnera između 2015. i 2021. godine, pokazuju dokumenti. Velika Britanija u martu 2022. je Abramoviču uvela sankcije zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Ranije nepoznate investicije pojavljuju se u dokumentima koji su procurili iz Meritservusa, pružaoca usluga s Kipra, a anonimni pojedinac podelio ih je s Projektom za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) i njegovim partnerima, uključujući Forbes. Dokumenti otkrivaju pozadinu odnosa između Abramoviča i Target Globala, kompanije čiji je suosnivač sin drugog sankcionisanog ruskog oligarha, Aleksandra Frolova.

Dokumenti pokazuju da je Abramovič uložio više od 63 miliona dolara kao ograničeni partner ili kroz konkretne kompanije koje je Target Global predstavio za investicije između 2015. i 2021. Abramovič je 2018. uložio 25 miliona dolara u jedan od najranijih fondova Targeta, Target Global Mobility 2.0, stoji u dokumentu fonda. Taj iznos bio je otprilike petina ukupnih sredstava u fondu vrednom 132 miliona dolara, pokazuju podaci investicione baze podataka Preqin.

Abramovičev novac iskorišćen je za investicije Targeta u evropsku kompaniju Circ 2019. (godinu kasnije kompaniju je kupio američki startap Bird koji je nedavno proglasio bankrot) i nemački jednorog za polovne automobile Auto1 2015. Dokumenti takođe pokazuju kako je još jedna Abramovičeva kompanija ljuštura, Ervington, imala udele u startapu Auto1, kao i da je Target Globalu dala punomoćje za glasanje o svakodnevnim korporativnim pitanjima poput naknada za nove direktore.

Auto1 je potvrdio ulaganje Targeta i Ervingtona, naglasivši da je do njih došlo godinama pre prvih sankcija uvedenih Abramoviču.

Auto1 je na frankfurtsku berzu izašao u februaru 2021. s vrednošću od 2,2 milijarde dolara, čime je postao jedna od najpoznatijih nemačkih priča o uspehu poslednjih godina. Ipak, Abramovičev udeo u kompaniji kroz Target i Ervington tada nije otkriven investitorima. Auto1 kaže kako nemački zakon ne zahteva da se u inicijalnim javnim ponudama navedu imena akcionara s manje od tri odsto udela. Ervington ipak jeste naveden kao akcionar u dokumentu od januara 2021. koji je bio među procurelim dokumentima. Abramovič je svoj udeo u startapu prodao Targetu u septembru 2021. godine, pokazuju zapisi o poslovanju Ervingtona.

Dokumenti pokazuju kako su Abramovič i društva u njegovom vlasništvu takođe pozajmili milione dolara Targetovim kompanijama za potrebe indirektne kupovine udela u startapima. Na primer, između 2020. i 2021. Abramovič je Target Globalu pozajmio niz iznosa ukupne vrednosti 23,5 miliona dolara, za investicije u aplikaciju Flo za žensko zdravlje koja ima više od 300 miliona korisnika, pokazuju ugovori između Targeta i Norme. U maju 2017. pozajmio je Targetu 10 miliona dolara za udeo u Delivery Hero, startapu za dostavu hrane iz Berlina čija se vrednost na frankfurtskoj berzi sada procenjuje na 7,1 milijardu dolara. Iz startapa kažu kako u vreme inicijalne javne ponude za kompaniju 2017. nijedan akcionar nije bio pod sankcijama, dok iz Floa i Birda ne odgovaraju na upite za komentar.

Abramovičeva kompanija za upravljanje investicijama takođe je sastavila i nepotpisani ugovor prema kojem bi fond upravljao njegovim ličnim investicijama u britansku kompaniju za poluprovodnike Compound Photonics. Target Global je od prodaje tih direktnih investicija trebalo da zaradi četiri odsto, stoji u sporazumu iz 2021. između Abramoviča i matične kompanije Target Globala, Hyde Part Special Opportunities. Partner u Target Globalu Valler kasnije je postao direktor kompanije Compound Photonics koja je u međuvremenu propala.

Iz Target Globala kažu kako investicije Abramoviča čine oko 2% sredstava kojima upravljaju.

“Do ovih investicija došlo je godinama pre ruske invazije na Ukrajinu, u vreme kada je g. Abramovič bio poznati investitor u tech, privatni kapital, nekretnine i sport širom Evrope i Velike Britanije”, kazala je portparolka Targeta, Seda Ambartsumian. “Target ima više od 200 različitih partnera, a prati regulativu u nekoliko jurisdikcija širom sveta. Naš pravni tim sproveo je sveobuhvatne sisteme sankcija i kontrola kako bismo se uverili da poštujemo zakone u svim jurisdikcijama u kojima poslujemo”.

Abramovič nije odgovorio na upit za komentar.

Ova londonska kompanija nije jedini VC fond povezan s Abramovičem. Oligarh je takođe ulagao u rusku kompaniju Impulse VC i fond iz San Franciska Altair Capital. Impulse VC nije odgovorio na upit za komentar, a iz Altaira kažu kako Abramovič od marta 2022. više nije investitor i akcionar.

Mnogi američki investitori izbegavaju kapital ruskih oligarha, pogotovo nakon što je stotinu njih, uključujući Abramoviča, navedeno u zakonu o sankcijama iz 2018. kojem je cilj bio da kazni Rusiju zbog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. Ipak, Abramovič je često u startape, hedž fondove i privatni kapital ulagao putem kompanija ljuštura kojima su upravljali njegovi poslovni partneri s Kipra, pokazuju podaci FinCEN-a.

Ipak, direktori Target Globala znali su ime svog partnera, i to zahvaljujući pismu koje je 2018. poslao Meritservus u kojem potvrđuje identitet fondu kako bi bio u skladu s pravilima o pranju novca. Više izvora kaže kako zaposleni Target Globala nisu bili svesni da je Abramovič ograničeni partner najmanje u jednom fondu Target Globala, kao ni da je Target Global posredovao u njegovom investiranju u startape.

Protiv Abramoviča su u martu 2022. uvedene sankcije Evropske unije i britanske vlade zbog njegove navode podrške i povezanosti s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Nakon početka rata su kompanije i investitori sa Zapada krenuli da prekidaju veze s Rusijom i njenom bogatom elitom koja se neverovatno obogatila tokom privatizacije ruskih prirodnih resursa, pri čemu su ponekad pomagale veze s Kremljem. Abramovič je na sudu želeo da poništi sankcije EU, tvrdeći da nema bliske veze s predsednikom Putinom ili Kremljom. Njegov pokušaj je odbačen u decembru 2023. godine, a Abramovič nije pokušao da poništi britanske sankcije.

Iako njegove investicije od 63 miliona dolara putem Target Globala predstavljaju samo mali deo njegovog bogatstva koje je 2021. iznosilo 21 milijardu dolara, njegova imovina u međuvremenu je pala na devet milijardi dolara, delimično zbog međunarodnih sankcija i usporavanja ruske ekonomije.

Target Global takođe ima druge veze s ruskim oligarsima. Suosnivač i bivši izvršni direktor Aleks Frolov, sin je oligarha Aleksandra Frolova koji je izgradio bogatstvo od 2,6 milijarde dolara na čelu ruskog proizvođača Evraza. Protiv Frolova starijeg uvedene su sankcije u novembru 2022. godine. Abramovič je takođe imao udeo od 29 odsto u Evrazu gde je Frolov bio izvršni direktor, između 2007. i 2021.

Target je originalno osnovan u Moskvi pod imenom Target Ventures, a osnovali su ga mlađi Frolov i Mike Lobanov 2012. nakon što su njih dvojica zajedno radili u ruskoj nuklearnoj kompaniji Rosatom.

Godine 2015. postali su međunarodna kompanija dovođenjem izraelskih investitora Yarona Vallera i Shmuela Chafetsa kao suosnivača Target Globala. Iako je sedište novog fonda bilo u Berlinu, Target Global još uvek je imao veze s ruskim oligarsima.

“Porodična sredstva u biznisu pružaju našim investitorima poverenje jer znaju da je meni lično stalo da biznis uspe“, rekao je mlađi Frolov ruskim poslovnim novinama Vedomosti u intervjuu 2018.

Lobanov, koji je ranije radio za rusku kompaniju za upravljanje fondovima Alfa Capital, za Vol strit žurnal je 2015. izjavio kako 300 miliona dolara kapitala u fondu dolazi od bogatih ruskih porodica, ali odbacio je teorije da investitori u Target imaju veze s Putinom. „Niko od naših ograničenih partnera nije povezan s vlašću”, rekao je tada.

Nakon što je Rusija u februaru 2022. godine napala Ukrajinu, čini se kako je Target Global povukao poteze kako bi se distancirao od Rusije. Iz kompanije kažu kako su zatvorili kancelariju u Moskvi nedugo nakon početka invazije.

U martu 2022. godine, suosnivač Valler je kupio udele koje su u kompaniji imali mlađi Frolov i Lobanov, stoji u mejlu Target Globala koji je na uvid dobio Forbes. U dokumentu se ne navodi koliko je Valer platio za njihove udele. Jedini drugi vlasnik je Chafetsova supruga koja je, kako stoji u mejlu, vlasnica akcija zbog optimizacije poreza.

U imejlu takođe stoji kako je Target isplatio starijeg Frolova, koji je investirao u fondove Target Globala, između aprila i juna 2022. godine. U novembru iste godine britanska vlada je protiv starijeg Frolova uvela sankcije zbog njegovih veza s Kremljom i podržavanja Putinove ratne ekonomije putem udela u Evrazu. Frolov se nije javno pobunio protiv sankcija. U maju 2022. Frolov mlađi se udaljio od fonda, a formalno je dao ostavku onog dana kad je britanska vlada protiv njegovog oca uvela sankcije.

U dokumentu podnetom tokom sudskog slučaja u Nemačkoj u martu 2022. Barros je naglasio kako Target Global nije povezan s ruskom vladom. “Vladimir Putin nema, i nije nikad ni imao, uticaj na kapital Target Globala”, naglasio je Barros.

Iako je Target Global javno pokušao da umanji veze s Rusijom, niz sudskih slučajeva i poslova sugeriše da postoje veze koje idu dalje od porodice Frolov. U pravnom sporu iz oktobra 2023. povezanim s jednom od kompanija u portfelju Target Globala, a koji je kasnije odbačen, fond je potvrdio kako je sankcionisani oligarh Aleksander Abramov, poslovni partner Frolova starijeg i Abramoviča, bivši investitor u njihove fondove. Target Global tada je izjavio kako je i Abramov isplaćen iz svog udela u fondu.

Abramov i Abramovič takođe su investirali u britansku telekom grupu Truphone, koja prodaje SIM kartice za pozive u inostranstvo. Nakon što je Abramovič sankcionisan u martu 2022. godine, viši direktor Truphonea dao je ostavku, ali Valer – partner u Target Globalu – do decembra je ostao član uprave kompanije.

Truphone je gubio novac, a onda je Hakan Koc, suosnivač Targeta i kompanije Auto1 (koja je, podsetimo se, u Abramovičevom investicionom portfelju) ponudio da kupi imovinu za – 1,26 dolara. Pokušaj akvizicije u početku se odužio zbog pregleda u skladu s novim britanskim zakonom o nacionalnoj sigurnosti i investicijama, i to zbog straha da bi se podaci kompanije ili njena tehnologija mogli zloupotrebiti za potrebe ometanja britanske mobilne mreže. Akvizicija je ipak odobrena u januaru prošle godine.

“Srećan sam što možemo da spasimo ovu veliku tech kompaniju i pretvorimo je u velikog britanskog poslodavca i poresknog obveznika,” rekao je Koc, upitan za komentar.

Od suosnivača Target Globala ostali su samo Valler i Chafets. Nakon što je Frolov mlađi dao ostavku u novembru 2022. godine, njegov bivši poslovni partner Mike Lobanov takođe je otišao. On je sada izvršni direktor kompanije The Alternative, koja upravlja fondom nastalim iz jedne od Targetovih kompanija s Kipra.

Ian Martin, novinar Forbes