Kako je moguće da neko prevarantu uplati životnu ušteđevinu
Često do javnosti dođe informacija da je neko naseo na prevaru koja je “upakovana” u neku vrstu finansijskih usluga. Prevaranti ljudima nude lažna ulaganja u vrednosne papire, kriptovalute, robe poput zlata i nafte ili trgovanje na deviznom (FOREX) tržištu. Ne radi se, naravno, ni o kakvim ulaganjima, nego prevaranti nerealnim obećanjima o visokim prinosima uspevaju da uvere građane da im daju svoj novac – vrlo često, nažalost, životnu ušteđevinu.
Kako je moguće da neko, potpuno nepoznatom čoveku, bez ikakve provere, uplati 10 ili 100 hiljada evra, verujući da će mu on pomoći da ostvari potpuno nerealnu zaradu? Pogotovo ako uzmemo u obzir da su građani, inače, vrlo konzervativni kada su u pitanju ulaganja i štednja. Veliku većinu novca drže u bankama, uprkos niskim kamatama, a rizičnija ulaganja poput akcija ili fondova uglavnom zaobilaze u širokom luku.
Docent dr sc Stipe Drmić, psihijatar iz Klinike za psihijatriju KB Dubrava kaže da ljudi koji postaju žrtve prevare nisu odjednom postali lakoverni nego je reč o spletu konstelacijskih faktora.
“Prevarant je uverljivi manipulator, predator koji ima dobre ‘prodajne veštine’, harizmu i površinski šarm uz manjak empatije prema drugim ljudima i makijavelizam – tamna trijada, često je reč o narcističkim poremećajima ličnosti. S druge strane su žrtve koje su pogodne zbog želje za brzom zaradom i lošom percepcijom rizika, manjkom znanja itd.”, kaže Drmić.
Od kada je sveta i veka postoje različite prevare u kojima prevaranti žele da ostvare finansijsku korist, podseća Drmić, a tome u prilog ide i činjenica da mnogi ljudi nisu dovoljno edukovani o finansijskim konceptima i investicijama, pa padaju kao žrtve prevara poput piramidalnih šema. Najčešće žrtve su ljudi koji su u finansijskim poteškoćama ili oni koji traže način brze zarade jer najlakše padaju u zamku obećanja velikih povrata na investiciju.
Jedan od istorijski najpoznatijih prevaranata bio je Čarls Ponci (Charles Ponzi), prema kojem se tzv. piramidalne šeme, često nazivaju i Poncijeve. Radi se o modelu prevare u kojem se žrtvama na početku čak i isplaćuje određena “zarada” kako bi se privukle nove žrtve.
Prevarant koristi poverenje
Poncijev model prevara funkcionisao je tako da je žrtvama obećavao izuzetno visoke prinose u vrlo kratkom vremenskom razdoblju, a koristio je i principe mrežnog marketinga.
“Ulagači su sami pronalazili nove ulagače i zapravo prevarant koristi poverenje koje su ulagači imali jedni prema drugima. Često su to bili prijatelji i rodbina te su ulagali životne ušteđevine nadajući se brzoj zaradi. U mnogim piramidalnim šemama, učesnici su pod pritiskom da regrutuju nove članove kako bi uopšte ostvarili dobit. To može stvoriti lanac u kojem ljudi regrutuju druge kako bi povratili svoj ulog. Prevaranti su često slatkorečivi manipulativni ljudi koji znaju da iskoriste emocije poput straha ili pohlepe kako bi privukli žrtve u takve šeme. Nerealna obećanja često su formulisana kako bi stvorila uzbuđenje i senzaciju. To može privući pažnju ljudi i stvoriti osećaj ekskluzivnosti ili prilike koju ne bi hteli da propuste”, pojašnjava.
Prevarant je uverljivi manipulator, predator koji ima dobre ‘prodajne veštine’, harizmu i površinski šarm uz manjak empatije prema drugim ljudima i makijavelizam
Psihijatar dr sc Stipe Drmić
Smatra da je zbog svega navedenog važno razvijati kritičko razmišljanje i finansijski opismeniti građane. Predlaže i da se u školske kurikulume ugradi i finansijska edukacija “Kontrola emocija i svesnost o mogućnosti finansijskih prevara ključni su faktori u prevenciji padanja u zamku piramidalnih šema”, poručuje Drmić.
Zbog brojnih prevara koje su maskirane u finansijske usluge s nepoverenjem ulagača susreću se i ozbiljne investicione kuće. Igor Vihnanek koji je u investicionoj kompaniji Inter kepital (InterCapital) zadužen za edukaciju i marketing sličnog je mišljenja kao i Drmić.
“Kad pričamo o finansijskim prevarama, smatram da ključnu ulogu igraju tri faktora – brzina zarade, percipirana vrednost onoga u šta se ulaže i nerealna očekivanja. Sva tri faktora povezana su direktno s finansijskom pismenošću”, kaže Vihnanek.
Dodaje i da je upravo brzina zarade najčešće korišćeni mamac kojim prevaranti uspevaju da privuku ljude.
Nepoznavanje osnova investiranja
“Veliki novac u ‘samo mesec dana’ zvuči primamljivije od legitimne investicije na 10 godina. Ljudi smo, nije to toliko neobično, pogotovo ako osobi iznenada treba veća suma novca u kratkom roku. Ako je iznos dovoljno veliki i rok dovoljno kratak – ta će prilika za zaradom nadjačati zdrav razum i kod ljudi koji bi inače prepoznali prevaru. Pogotovo ako se radi o obećanjima konkretnih, impresivnih brojki. Osoba će se lakše odlučiti na investiranje ako zna kada će i koliko zaraditi, želi tu sigurnost da će na kraju sve uspešno završiti u plusu”, pojašnjava.
Poslednjih godina brojne kriptovalute imale su snažan rast vrednosti. Nije bilo neuobičajeno da njihova vrednost u relativno kratkom roku naraste i za 10 ili 20 puta, pa su prevaranti i njih počeli da koriste za prevare.
“Čak i ako ih (kriptovalute op.a.) osoba uopšte ne razume, sigurno je negde čula o neverovatnim zaradama i ne želi da propusti priliku. To je klasični FOMO, Fear of Missing Out. Rizik takve investicije gotovo uopšte ne uđe u priču, obećanja u obliku trocifrenih procenata su prevelik mamac. Zanimljiva opservacija je da, kad se priča o prinosima do 10 odsto, ljudi žele da pričaju o riziku koji preuzimaju, ali nakon što prinos krene u gotovo imaginarne visine, rizik kao da prestaje da bude deo te investicije”, kaže Vihnanek.
Smatra da se nerealna očekivanja direktno zasnivaju na nepoznavanju osnova investiranja, odnosno procene što je moguće ostvariti u kojem roku, kojim tipom investiranja i uz koji nivo rizika.
“Osobi kojoj nije pruženo adekvatno znanje o investiranju obećanje zarade od 100 odsto u mesec dana može zvučati potpuno ostvarivo i ne aktivira nikakve alarme. Ljudi su shvatili da je inflacija loša za gotovinu u fioci, žele nešto da učine s tim novcem, ali ne znaju tačno šta. Bombardovani su mnogim opcijama, ali ne mogu sami da prepoznaju vešte prevare. Ovo je faktor oko kojeg bi podizanje finansijske pismenosti i kvalitetna edukacija građana najviše pomogli”, pojašnjava.
Osnovni koncepti investiranja mogu se naučiti i objasniti u vrlo malo vremena, jednostavnim rečnikom i svakodnevnim primerima. Čak i taj minimalni nivo znanja ljudima bi pružio moć da sami sebe ne samo zaštite od prevara, već da daju sebi i šansu da nešto legitimno postignu
Igor Vihnanek, InterCapital
Kaže i da bi ljudi trebalo da paze ko im nudi investiciju – je li to registrovana osoba/firma koja ima licence i poštuje sve zakone, kakva im je istorija poslovanja, obećavaju li im sulude zarade u kratkom roku, predstavljaju li im investiciju kao „sigurnu“ i jamče li im zaradu itd. Smatra da bi već takvim filterom građani mogli da eliminišu veliku većinu prevaranata.
“Najgore je što se osnovni koncepti investiranja mogu naučiti i objasniti u vrlo malo vremena, jednostavnim rečnikom i svakodnevnim primerima. Ne mora biti komplikovano, a čak i taj minimalni nivo znanja ljudima bi pružio moć da sami sebe ne samo zaštite od prevara, već da daju sebi i realnu šansu da nešto postignu legitimnim načinom”, zaključuje Vihnanek.