Kakva je vaša kriva potrošnje mesečne plate: Skok u ponor ili lagani spust nizbrdicom?

Kako izgleda vaša kriva potrošnje? Na koji način trošite svoju platu? Da li ste tip koji odmah izmiruje redovne obaveze da bi saznao čime raspolaže do kraja meseca ili ih plaćate kako dospevaju, a ostale stvari finansirate kada se ukaže potreba?

Da li uspevate nešto da uštedite i da li „dobacite“ s novcem do sledećeg primanja? Probali smo na primerima šest osoba različitih životnih dobi, porodičnih i životnih okolnosti, da analiziramo postoje li sličnosti u obrascima potrošnje. Koji ste vi tip?

Tip 1 – Prvo namirim stalne troškove

Polovinu plate najčešće potrošim već u prvih pet dana. Dočekaju me stalni troškovi, koje znam da ne mogu da izbegnem i najlakše mi je da ih namirim odmah. To je najpre račun za telefon. Uvek podmirujem neku ratu ili za detetovu rekreativnu nastavu, ili kamp, udžbenike, protezu. Tu su i privatni časovi, koje mi je lakše da platim odjednom. Ukoliko ispisujem čekove, a to je slučaj kod registracije automobila, gledam da mi stižu brzo posle plate. Tih dana idem i u veće nabavke.

U nastavku meseca kriva nije toliko oštra. Brzina potrošnje tada zavisi od nepredviđenih troškova, poklona, izlazaka, druženja. Sve teže, skoro nikada, narednu platu ne dočekam sa rezervom. Po pravilu poslednjih nekoliko dana ulazim u „minus“ i pozajmljujem od ukućana.

Tip 2 – Lakše s roditeljima

Na početku meseca izdvajam novac za najvažnije troškove. U mom slučaju to je plaćanje rate za fakultet i računa za telefon, dok ostatak novca usmeravam na putovanja, restorane, bioskope i, naravno, kupovinu sitnica sa Temua. Budući da živim sa roditeljima, oslobođena sam plaćanja većih kućnih troškova i računa, što mi omogućava da ostatak sredstava trošim na aktivnosti koje volim.

Tip 3 – Uspevam da uštedim

Nikada nisam razmišljala pre ovoga o tome kako izgleda moja kriva potrošnje. Zapravo, moja mesečna potrošnja deluje prilično ravnomerno raspoređena. Razlog je činjenica da račune i ratu za stambeni kredit plaćam u vremenskim razmacima od 10 dana, pa su ti troškovi ravnomerno raspoređeni praktično duž celog meseca. Takođe, nemam naviku da odlazim u velike nabavke hrane ili drugih kućnih potrepština.

Ukoliko nemam velikih vanrednih troškova tokom meseca, trudim se da 10-ak odsto od mesečne zarade uštedim. Jedan deo tog novca kasnije mi služi za finansiranje putovanja.

Tip 4 – Nikako do prvog u mesecu

Zabrinjavajuće je da mi više od polovine plate ode već u prva tri-četiri dana što govori o troškovima života u našoj zemlji kad odbijete sve obavezne dažbine. Ali bolje mi je da odmah znam na čemu sam kada se namire te fiksne obaveze.

Na potrošnju utiču i navike ukućana jer ukoliko u prvoj polovini meseca nemamo nepredviđenih troškova to nas opusti pa „dodamo gas“ u drugom delu i kako god da okrenemo, ne uspemo da sastavimo „prvi s prvim“. Zbog toga sam razvio fobiju da u poslednjih 10 dana otvaram aplikaciju banke da proverim stanje na računu.

Tip 5- Potrošim celu platu

Najpre platim tekuće troškove poput računa za struju, telefona, infostan… Onda nakon nekoliko dana stižu obaveze plaćanja članarine u fudbalskom klubu za dete. Potom me dočekaju rate za rekreativnu ekskurziju, ali i kurs engleskog jezika, gotovo jedno za drugim. Kako nemam kredit, desi se često da ponešto od potrebnih stvari, najčešće uređaja za kuću ili deo putovanja platim čekovima pa onda oko 20. u mesecu na naplatu dospeva i to.

Kad se sve sabere više od polovine plate potrošim već posle desetak dana, a onda i kada deluje da bi nešto moglo da pretekne desi se ili da se mora izdvojiti nepredviđen novac uglavnom za zubara, privatnog lekara, poklon za neki rođendan i slično…

Kako do sledeće plate ne ostane gotovo ništa, poslednjih dana „gurnem ruku“ u novčanik ukućana.

Tip 6 – Nešto ostane na kraju

Četvrtinu plate izdvojim za troškove stanovanja i ostale račune (kao što su telefon, internet i ostale račune). Ostatak novca trošim ravnomerno u toku meseca, osim u slučaju nekih nepredviđenih troškova.

Nemam naviku da idem u veće nabavke, ni kada se radi o hrani, ni kada se radi o odeći i obući, već stvari kupujem u zavisnosti od potrebe.

Takođe, situaciju mi olakšava i to što imam mogućnost plaćanja na rate, što je opcija koju uglavnom koristim kada kupujem nešto što je za moje standarde „skuplje“.

Kraj meseca uglavnom dočekam sa nešto novca na računu, osim u slučajevima kada imam troškove koji nisu „svakodnevni“ (na primer odlazak na neko putovanje, svadbe, proslave..).