Ko dobija prodajom Laste na berzi: Akcijama manja cena

Nepoznati vlasnici sada drže 15,8 odsto saobraćajnog preduzeća Lasta. Toliki udeo firme se vodi na zbirne račune Erste banke. Regulator tržišta, Komisija za hartije od vrednosti, zna ko je kupac 11,47 odsto saobraćajnog preduzeća Lasta. Za širu javnost to, zvanično, zauvek može da ostane tajna. Nezvanično, tržište nema dileme. U vlasničku strukturu Laste, baš kao i prošle godine u Lastru, ušao je konkurent -prevoznik Strela.

Kupovina akcija preko kastodi računa nije toliko neobična. Brokeri znaju da se na tranzicionim tržištima oni koriste da bi se iza njih prikrio vlasnik akcija. Banka je u obavezi da regulatoru otkrije ko stoji iza njih.

Poslednja trgovina udelima u Lasti zapravo je smanjila transparentnost vlasničke strukture. Dosad su nepoznati investitori držali 4,3 odsto. Zbirni računi Erste banke sada su drugi po veličini akcionar Laste – tik ispod Akcionarskog fonda u čijem je vlasništvu 29, 7 odsto akcija.

Bolja cena uz kontrolni paket

S obzirom na to da je u agendi Ministarstva privrede Lasta godinama na vrhu prioriteta za privatizaciju, zasad je nejasno zašto je, prilično iznenada, Beograd odlučio da izađe iz kruga vlasnika. S jedne strane, nije mimo svake logike da se prestonica otarasi nečega što ne donosi nikakav profit. Ali je jasno da bi, da su prodavali čitav državni paket, verovatno prošli bolje. Naravno, prodavci. Preko berze, reklo bi se da je lakše kupcu.

„Akcionarski fond je u vlasništvu građana, a država samo upravlja njime”, ističe Nenad Gujaničić, broker Momentum sekjuritisa. „Država može svoje udele i pakete da proda na milion različitih načina. Nema tu zakonskih ograničenja. Da li bi bilo dobro da je između države i Beograda bilo bolje koordinacije, sigurno da. Država upravlja Akcionarsklim fondom i ona će pretpostavljam objediniti sve te vlasničke udele, jer bi kontrolnim paketom trebalo da se postigne veća tražnja i bolja cena. Grad jeste formalno nezavisan, ali je neobično da je prodao svoj udeo. Bilo bi očekivano da je objedinjen i taj udeo“.

U Ministarstvu privrede očekuju da Lasta dostavi novu procenu vrednosti, jer je javni poziv još u planu. Kada je ona rađena 2019. godine došlo se do iznosa između 16 i 23 miliona evra, a u 2021. do 73 miliona evra, pre prodaje udela u Lastri. Kada bi se nova cena krojila po iznosu istrgovanih akcija, došlo bi se do toga da čitava Lasta sada vredi 11 miliona evra.

„Procena vrednosti pre prodaje na berzi nije obavezna. Zapravo bi cena na berzi, da ona radi u ozbiljnom obimu, verovatno bila najbolji pokazatelj”, pojašnjava nam Gujaničić. „U slučaju Srbije, prostignuta cena na berzi ne mora da oslikava i vrednost. Procena vrednosti je zakonska obaveza samo pirlikom ponude za preuzimanje akcija. Državni udeli su izuzeti iz ponude za preuzimanje. Procena vrednosti je samo orjentir za akcionara, kada razmatra da li da proda akcije ili ne. Najbolji parametar je tržišna cena, ali je promet slab”.

Na pitanje Forbes Srbija šta nam onda govori prodajna cene Lastine akcije od 560 dinara, Gujaničić odgovara: “Ništa”. Najjednostavije objašnjeno, kupac je bio spreman toliko da plati, a toliko je plaćana i ranije.

I zaista tokom poslednje 52 nedelje, cena akcije se kretala od 550 do 650 dinara. Istorijski najvrednija je bila 2007. godine – 4.752 dinara. Na najniže grane je pala 2012. godine. U jednom momentu se prodavala za 190 dinara.

Vlasnik odsutan

Forbes Srbija je i juče pokušao da dođe do viđenog kupca Miroslava Nikolića, ali su nam u kompaniji Srbijaeksport rekli da je ovih dana odsutan. Nikolić je još vlasnik Strele iz Obrenovca, Strele iz Uba, 60 odsto Lastre, Auto kuće Voždovac, 86 odsto Zastava prometa iz Uba, dok je njegov Koncern Srbijaeksport suvlasnik još niza preduzeća. Upućeni u stanje u saobraćajanom sektoru skreću pažnju da je Strela poslednjih godina u ekspanziji, a Obrenovčani su svedoci da njihovi autobusi špartaju ulicama opštine, skoro bez pauze.

Na listi suvlasnika Laste, pored Akcionarskog fonda i same države su još i Republički fond za zdravstveno osiguranje, PIO fond, Nacionalna služba za zapošljavanje, Smederevo, opštine Stara Pazova, Inđija i desetine manjinskih akcionara građana.

NSZ ne prodaje

Većini državnih institucija koje poseduju akcije Laste poslali smo juče upit šta oni nameravaju sa njima. Hoće li slediti primer Beograda ili ih čuvaju i dalje. Odgovorila nam je samo Nacionalna služba za zapošljavanje.

„To pitanje nismo razmatrali“, rekao nam je Zoran Martinović, direktor NSZ. „Svakako ćemo pratiti stav Vlade i nadležnog ministarstva po tom pitanju“.

Nezvanično saznajemo da u Smederevu, u mandatu prethodnog gradonačelnika Jovana Beča, o tome nije odlučivano.

Jasno je da od kupovine Laste najviše koristi može da ima konkurencija. Finansijski izveštaj za prvu polovinu prošle godine, koji je poslednji dostupan, pokazuje da je ovo preduzeće nešto malo smanjilo broj pređenih kilometara. Savladali su ih ukupno 24,65 miliona, a u istom periodu 2022. su “zgazili” 24,89 miliona.

Cirih i Đenova ispadali iz reda vožnje

Najveći pad su imali u slučaju putovanja preko granica Srbije. Prešli su 1,57 miliona međunarodnih kilometara, a godinu pre – 1,9 miliona, što je pad od 17,2 odsto. Sama Lasta ovaj pad pravda povremenim ukidanjem pojedinih polazaka ka Zapadnoj Evropi. Ispadali su najčešće sa reda vožnje za Cirih i za Đenovu.

Smanjili su obim i posebnih linija. Ostvarili su 2,29 miliona kilometara, a godinu pre 2,37 miliona. To je pad od 3,33 odsto. Rast su zabeležili u međumesnom saobraćaju. Prešli su više od šest miliona kilometara, a prethodne godine 5,7 miliona. U gradsko-prigradskom saobraćaju su bili lošiji za jedan odsto, svakako su premašili 12 miliona kilometara. Lasta ima ugovor o obavljanju gradskog prevoza sa osam gradova i opština u zemlji. Najznačajniji je Beograd sa kojim ima ugovor od 2009. godine.

Kada je reč o prihodima, oni su za 13,38 odsto veći i dostigli su 3,49 milijardi dinara.

Lasta je vlasnik ukupno 11 autobuskih stanica širom Srbije. Ukupan prihod u prvih šest meseci prošle godine od rada stanica je bio 62,26 miliona dinara. Na približno je istom nivou kao godinu pre. Osnovni izvor su provizija od prodatih karata, peronske usluge drugim prevoznicima, naplata parkinga i stanične usluge. Interesantno je da im najviše novca stiže sa obrenovačke autobuske stanice – 18,2 miliona dinara.

Lasta je na početku prošle godine uložila 106,6 miliona dinara u kupovinu 14 prigradskih autobusa.