Kod mnogih zabranjena, u Srbiji sve češća praksa: Ovog puta 11 milijardi dinara preko tekuće rezerve

Gledajući samo nekoliko poslednjih rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve u Službenim glasnicima, laik bi mogao pomisliti da će Ministarstvo odbrane do kraja ove godine ostati bez budžeta.

Jer, u poslednja dva ovakva rešenje, iz marta i maja ove godine, kojima je Vlada preraspoređivala veće budžetske iznose sa jednih na druge stavke, odbrana je „izgubila“, više od pet milijardi dinara. To je, ipak, za ukupan ovogodišnji budžet pomenutog ministarstva beznačajan iznos. Reč je o tek dva odsto od onoga što im je originalnim budžetom namenjeno.

Ono što, međutim, nije beznačajno, jeste zahuktavanje prakse Vlade da gotovo na nedeljnom nivou koristi tekuću budžetsku rezervu kako bi preraspoređivala novac sa ovog na onaj projekat. Sa jednog na drugo ministarstvo, sa ove za onu potrebu.

Poslednjim takvim rešenjem, onim od 22. maja ove godine, od različitih državnih organa, ministarstava, uprava i institucija uzeto je nešto više od 11 milijardi dinara.

Nepoznata namena

Kome su namenjene, ne piše u Službenom glasniku. Piše samo da se iz sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu Srbije za 2025. ovaj novac prenosi u tekuću budžetsku rezervu. I to „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu za 2025“.

I nema ništa sporno u činjenici da se tokom kalendarske, a time i budžetske godine dese neke nepredviđene okolnosti na koje se nije računalo i za koje se nije odvojio novac kada se pravio budžet.

Ali ovo uglavnom nije srpski slučaj. Kako je u svojoj prošlogodišnjoj analizi utvrdio Fiskalni savet, u Srbiji se na ovakav način raspoređuju milijarde evra. I to često netransparentno.

Sa druge strane, ovakva praksa je u brojnim zemljama eksplicitno zabranjena zakonom. Drugim rečima, Vlada nema pravo da preraspoređuje, pokreće i finansira nove programe tokom godine bez prethodne saglasnosti Skupštine. U Srbiji se, pokazuje i ovo najnovije rešenje, takva praksa zahuktava uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta da bi to trebalo regulisati. Ali u suprotnom smeru.

Ko je zakinut

I ovih najnovijih 11 milijardi dinara Vlada je uzela praktično istim državnim organima kao i u ranijim rešenjima ove godine, a o kojima je Forbes Srbija već pisao. Ministarstvu odbrane tako je uzeto 3,4 milijarde dinara, a Ministarstvu građevinarstva oko dve milijarde dinara. Isti taj iznos, odnosno dve milijarde uzet je i Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i to za „podršku realizacije projekta EXPO 2027“.

U slučaju odbrane, to je uglavnom novac za funkcionisanje sistema odbrane i vojske. U ovom drugom slučaju, pak, reč je o različitim infrastrukturnim projektima.

Tačno 430 miliona dinara tako je uzeto od novca namenjenog izgradnji saobraćajnice Iverak – Lajkovac, gotovo 200 miliona od saobraćajnice Požarevac – Golubac, dok je bez 100 miliona dinara ostao projekat izgradnje nove luke u Beogradu.

Najviše je, međutim, zakinut projekat Čista Srbija, to jeste projekat izgradnje komunalne i infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada. Reč je o tačno milijardu dinara.

Gotovo da i nema ministarstva, okruga, uprave i zavoda koji ovim najnovijim rešenjem o prebacivanju novca u tekuću budžetsku rezervu nije oštećeno. Samo je reč o daleko manjim iznosima od pomenutih.

Među njima su i posebno osetljivi delovi javne uprave, poput Uprave carina ili Poreske uprave. Tako je ovoj drugoj uzeto 113,4 miliona dinara koji su prvobitno bili namenjeni „utvrđivanju, kontroli i naplati poreza“.

Kod mnogih zabranjeno

Ko će i na šta trošiti ovih 11 milijardi dinara, još uvek se ne zna. Toga, barem za sada, nema u Službenom glasniku. I upravo je to bila glavno upozorenje Fisklanog saveta svojevremeno.

Upotreba budžetske rezerve je nedovoljno transparentna. Reč je o šturim obrazloženjima u kojima po pravilu izostaju informacije za šta se tačno koristi. Često se zapravo velika potrošnja sakrije pod plaštom poverljivih državnih rashoda.

Zbog takve prakse, Fiskalni savet je predložio da se u srednjem roku, nakon što se nađe sistemski način za finansiranje standardnih korisnika budžetske rezerve, a to su sportski savezi, lokalne samouprave ili verske organizacije, tekuću rezervu bi trebalo smanjiti. Oni su predložili na dva odsto budžetskih prihoda.

Smanjiti iznos rezerve

„To je bilo predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu pre 2015. kad je njegovom izmenom budžetska rezerva povećana sa dva odsto na 2,5 odsto budžetskih prihoda. Kasnije je to došlo do sadašnjih četiri odsto prihoda. Namenu za koju se može koristiti budžetska rezerva trebalo bi jasno definisati i ograničiti“, stoji u njihovoj analizi.

„Osnovno pravilo o upotrebi tekuće rezerve koje je često zastupljeno u međunarodnoj praksi odnosi se na zabranu ili strogo ograničenje prebacivanja sredstava između različitih oblasti javnih politika. Isto se odnosi i na finansiranje novih politika koje nisu bile planirane budžetom i nije ih odobrio parlament“, kažu oni.

Upotreba tekuće rezerve za prebacivanje sredstava između različitih ministarstava zato je obično zabranjena. Eventualno se dozvoljava samo u specifičnim slučajevima, kad dva ministarstva sprovode komplementarnu politiku. Još rigoroznija su ograničenja za Vladu da preko budžetske rezerve sprovodi nove politike koje nije odobrio parlament, upozoravao je Savet.