Kolarov, Kinezi, Grci: Ko će podići „grad u gradu“ na više od 600 hektara u blizini aerodroma

Nedaleko od aerodroma Nikola Tesla, pored petlje na kojoj se ukrštaju obilaznica oko Beograda i autoput ka Hrvatskoj, nići će pravi mali grad u gradu, na površini većoj od 600 hektara. Ko će ga graditi još nije izvesno, a imena koja se vezuju za ovaj projekat idu od grčkog milijardera Spirosa Lacisa preko kineske Mint grupe do našeg proslavljenog fudbalera Aleksandra Kolarova.

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije kompleksa Singidunum, koji će se naći na ovoj lokaciji, a pripada opštini Surčin. Mediji su ga prethodnih godina nazivali gradom u gradu jer su na tom mestu planirani objekti za stanovanje, kao i komercijalni objekti, privredni park, škole, sportski kompleksi i parkovi.

Sve je počelo pre 15 godina

Aktivnosti na izradi planske dokumentacije za ovo područje počele su još 2010. Pokrenula ih je firma Singidunum buildings. U dokumentu za rani javni uvid se navodi da je tada master plan izradio internacionalni tim eksperata – Barcelona Strategic Urban Systems.

Potom su 2018. usvojeni planovi detaljne regulacije za sektor 1 (60 hektara) i sektor 5 (53 hektara).

Sektor 1 i 5 činili su prvu fazu razrade ovog kompleksa. U planu za sektor 1 pisalo je da preduzeće Singidunum-buildings ima u svom vlasništvu preko 300 hektara u predmetnom području.

U drugoj fazi razrade, 2019. godine doneta je odluka da se izradi plan za sektore 2, 3, 4 i 6 kompleksa. Nacrt plana za te sektore bio je na ranom javnom uvidu 2024.

Bogati Grci

Firma Singidunum buildings je u vlasništvu firme Lamda development iz Holandije, a preko nje u vlasništvu istoimene kompanije iz Grčke.

Kako se može videti na njihovom sajtu, najveći akcionar je kompanija CLH, koja pripada Lacis grupi odnosno grčkoj porodici Lacis. Oni nisu većinski vlasnici, ali imaju najveći i kontrolni udeo od 43,8 odsto. Ostatak drže strani i grčki institucionalni investitori, EBRD i drugi manji investitori.

Lamda development se primarno bavi ulaganjima u nekretnine i poznata je po velikom projektu u Atini. Naime, oni ulažu u revitalizaciju prostora bivšeg aerodroma Elinikon u Atini koji će takođe biti grad u gradu sa velikim parkom, ali i luksuznim stanovanjem i drugim sadržajima.

Bogatstvo porodice Lacis stvorio je Janis Lacis (poznat i kao Džon), poznati grčki brodovlasnik. Nakon smrti 2003. upravljanje njegovim biznisom preuzelo je njegovo troje dece, sin Spiros i ćerke Marijana i Margarita. Osim ulaganja u nekretnine i osnovnog brodarskog biznisa, posluju i u bankarstvu gde su suvlasnici EFG banke.

Pre šest godina Marijana je izašla iz posla s nekretninama i odlučila se za brodarski deo poslovanja i druge svoje investicije dok su Spiros i Margarita nastavili da vode Lamdu.

Prema podacima Forbes liste milijardera, Spiros je trenutno najbogatiji sa imovinom od 3,1 milijarde dolara (1236. najbogatiji na planeti). Sledi Marijana sa bogatstvom od 2,2 milijarde dok Margarita ima 1,4 milijardi dolara.

Izlazak Grka?

U dokumentu Grada Beograda navodi se i da se zbog promenjenih okolnosti, jer je kompanija Singidunum buildings „donela odluku da predmetni projekat razvija zajedno sa partnerskim firmama“, nastavlja izrada planskog dokumenta.

Promenjene okolnosti se po svemu sudeći mogu povezati sa saopštenjem Lamda developmenta iz oktobra prošle godine. Tada su objavili da su prodali zemljište površine 2,7 miliona kvadrata kompaniji Spark Investment doo. Cena je bila 36 miliona evra u gotovini.

Mediji su tada preneli da je do prodaje došlo jer je Lamda odlučila da se fokusira na projekte u Grčkoj.

U tom trenutku, 80% Spark investmenta držala je švajcarska firma Spectrum Equity Partners, a 20% kineska Mint grupa.

Izradu planske dokumentacije sada vodi gradska uprava tako da nije jasna buduća uloga Grka.

Forbes Srbija proverio je podatke u katastru nepokretnosti. Oni pokazuju da na ovom prostoru značajan deo parcela jeste uknjižen na kompaniju Spark investment dok nismo našli parcele upisane na Singidunum buildings. Takođe, određeni broj parcela obuhvaćenih planom je u vlasništvu kompanije Šafran. Ona je u vlasništvu tri kineska državljanina. Preostale parcele uglavnom su u vlasništvu domaćih fizičkih lica.

Kolarov i Kinezi

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je Spark investment registrovan u oktobru 2023. Sedište firme je na Vračaru, a u tom trenutku direktor i jedini vlasnik bio je Nikola Kolarov, stariji brat Aleksandra Kolarova (takođe bivši fudbaler).

U julu 2024. dolazi do promene vlasnika pa je umesto Nikole Kolarova upisana švajcarska kompanija Spectrum Equity Partners. U oktobru iste godine, 20% udela preuzima kineska kompanija Mint holdings, koja posluje u autoindustriji. Istog meseca, Kolarov je obrisan i kao direktor.

Do nove promene u vlasništvu došlo je nedavno, tačnije 18. jula, kada je Mint povećao svoj udeo na 50% dok je Spektrumu ostala druga polovina.

Ono što još pokazuju podaci APR-a, jeste da se Aleksandar Kolarov vodi kao stvarni vlasnik Spark investmenta. Uz to, kompanija ima tri zakonska zastupnika od kojih su dvoje kineski državljani. Treći je Nevena Šebešić. Prema podacima APR-a, ona je zakonski zastupnik i u drugim firmama čiji je vlasnik Spektrum, a stvarni vlasnik Aleksandar Kolarov (a gde nema drugih suvlasnika).

Spark je inače registrovan za kupovinu i prodaju vlastitih nekretnina.

Dalje širenje

Dokument Grada Beograda pokazuje da se predviđa proširenje područja sa zapadne, istočne i južne strane. „Tako da se u celosti obuhvati i sektor 7, koji, do sada, nije bio predmet detaljne razrade, ali i druga susedna područja“.

Trenutno je na ranom javnom uvidu do 18. avgusta elaborat u kojem javnost može da se upozna sa mogućim rešenjima i ciljevima izrade planskog dokumenta.

U elaboratu piše da je na ovom području trenutno većinom zastupljeno neizgrađeno zemljište (525,49 hektara). To su površine intenzivno obrađivanog poljoprivrednog zemljišta, koje je ispresecano mrežom melioracionih kanala.

Prema navodima u elaboratu, prostor predstavlja priliku za grinfild investiciju. Takva investicija, kako piše, omogućava unos stranog kapitala, nove tehnike i tehnologije, otvaranje novih radnih mesta, pristup novim izvoznim tržištima.

Podzemne vode, blizina aerodroma i nedostatak infrastrukture

Kao osnovna ograničenja prostora na kojem će se graditi kompleks, navodi se njegova neopremljenost infrastrukturnim objektima i kompleksima za potrebe vodosnabdevanja, odvođenja sanitarno-fekalnih voda i snabdevanja električnom energijom.

Kao ograničenje se navodi i visok nivo podzemnih voda. To zahteva sagledavanje načina odvođenja suvišnih voda i režima podzemnih ovda u odnosu na planirano rešenje.

Takođe se kao ograničenje navodi i blizina aerodroma „Nikola Tesla“. Postoji potreba da se plansko rešenje uskladi sa prilazno-odletnim površinama aerodroma, i zaštitnim zonama radio-uređaja.

Naselje za 11.000 ljudi

Prema informacijama u elaboratu, u okviru kompleksa Singidunum se planiraju komercijalni sadržaji, privredni park, zone za stanovanje, te mešoviti gradski centri. Plan će obuhvatiti 606,74 hektara. Od toga, za komercijalne sadržaje namenjeno je 111,18 hektara, a za privredne delatnosti 154,73 hektara.

Za stanovanje je namenjena površina od 57,12 hektara, a za meštovite gradske centre 68,64 hekatara.

Takođe, oko 122 hektara iz obuhvata ovog plana je za mrežu saobraćajnica, 41 hektar za zelene površine dok 18,81 hektara u ovom planu čini vodno zemljište.

Prema brojkama koje su date, očekuje se izgradnja 4.687 stanova, dok je očekivani broj stanovnika 11.249.

U planu je i gradnja tri predškolske ustanove, svaka kapaciteta do oko 270 dece, kao i dve osnovne škole (svaka kapaciteta do 720 učenika u jednoj smeni). Takođe je predložena i jedna srednja škola (kapaciteta 480-720 učenika u jednoj smeni).

U istočnom delu je parcela za sportsko-rekreativni kompleks. Planirano je i uređenje novih parkova na šest lokacija.