Koliki je porez na nasleđe?

Smrt voljene osobe donosi mnoštvo emocija i pitanja, među kojima je i nasleđivanje imovine. Iako to nije prva stvar o kojoj razmišljamo nakon gubitka bliskog člana porodice, pitanje nasleđa se neizbežno nameće. Pored emotivnog aspekta, tu je i praktični deo koji uključuje plaćanje poreza u određenim situacijama. Da li ćete morati da platite porez na nasleđe? Koliko iznosi taj porez? Ko je oslobođen plaćanja? U ovom tekstu daćemo odgovore na sva ključna pitanja vezana za porez na nasleđe u Srbiji.

Šta se oporezuje porezom na nasleđe?

Porez na nasleđe plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnostima koje naslednici naslede. Međutim, porez se plaća i na nasleđeni gotov novac, štedne uloge, depozite u banci, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, kao i na pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, plovilu ili vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je naslednik dužan da isplati ili izmiri iz nasleđene imovine. To znači da ako nasledite stan vredan 100.000 evra, ali morate da isplatite neki dug od 10.000 evra vezan za taj stan, poreska osnovica će biti 90.000 evra.

Ko plaća porez na nasleđe?

Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i često zbunjuje naslednike. Da bismo razumeli ko plaća porez na nasleđe, moramo prvo razumeti kako funkcionišu nasledni redovi prema Zakonu o nasleđivanju.

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine potomci (deca, unuci) i bračni drug ostavioca. Dobra vest je da naslednici prvog naslednog reda, kao i bračni drug, ne plaćaju porez na nasleđe. To znači da ako nasledite nekretninu od roditelja ili bračnog druga, nećete platiti nikakav porez.

Isto važi i za roditelja kada nasleđuje od deteta – takođe je oslobođen plaćanja poreza na nasleđe.

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine roditelji ostavioca i njihovi potomci (braća i sestre ostavioca). Oni plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5 odsto tržišne vrednosti nasleđene imovine.

Treći i dalji nasledni red

Treći nasledni red čine dedovi i babe ostavioca i njihovi potomci (stričevi, ujaci, tetke i njihova deca). Oni, kao i svi dalji nasledni redovi i lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem, plaćaju porez po stopi od 2,5 odsto tržišne vrednosti nasleđene imovine.

Kada nastaje poreska obaveza?

Poreska obaveza za nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. To je trenutak od kojeg teče rok za prijavu poreza i plaćanje.

Poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu poreskim organima u roku od 10 dana od dana kada je sudsko rešenje o nasleđivanju postalo pravnosnažno. Porez se zatim plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza.

Kako se obračunava porez na nasleđe?

Kao što je već pomenuto, stopa poreza za drugi nasledni red iznosi 1,5%, a za treći i dalje nasledne redove 2,5%. Ali kako se to obračunava u praksi?

Recimo da nasleđujete stan vredan 100.000 evra od svog strica (koji pripada trećem naslednom redu). Poreska stopa u ovom slučaju iznosi 2,5%, što znači da biste morali da platite porez u iznosu od 2.500 evra.

Međutim, ako nasleđujete stan iste vrednosti od svojih roditelja, nećete platiti nikakav porez jer pripadate prvom naslednom redu.

Izuzeci i posebni slučajevi

Postoje i određeni izuzeci od plaćanja poreza na nasleđe i poklon:

• Porez se ne plaća na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
• Poljoprivrednik koji nasleđuje poljoprivredno zemljište od osobe sa kojom je živeo u domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca može biti oslobođen poreza.
• Primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na primljenu imovinu neće plaćati porez.

Odricanje od nasleđa i poreske implikacije

Kada se odričete nasleđa, važno je razumeti razliku između različitih načina odricanja:

• Odricanje bez navođenja u čiju korist – Kada jednostavno izjavite da se ne prihvatate nasleđa, taj deo nasleđa se deli među ostalim naslednicima prema zakonskim pravilima. Ako ste jedini naslednik, nasleđe prelazi na sledeći nasledni red.
• Odricanje u korist određenog naslednika – Ovo se pravno smatra prihvatanjem nasleđa, a zatim njegovim poklanjanjem drugom nasledniku. U ovom slučaju primalac poklona može biti obavezan da plati porez na poklon.

Za izbegavanje nepotrebnih poreskih obaveza, važno je pravilno izraziti svoju volju na ostavinskoj raspravi. Najbolje je konsultovati se sa pravnim ili poreskim stručnjakom pre donošenja odluke.

Kada je nasleđivanje poklon?

Ponekad je teško razlikovati nasleđivanje od poklona. Prema Zakonu o nasleđivanju, poklonom se smatra i ustupanje nasleđa drugom nasledniku. Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika.

Međutim, u slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika, naslednik-primalac poklona ne plaća porez na poklon ukoliko se radi o imovini koju bi nasledio da se davalac poklona nije odrekao nasleđa u njegovu korist.

Porez na nasleđe u Srbiji pogađa prvenstveno naslednike koji nisu u prvom naslednom redu u odnosu na ostavioca. Stope ovog poreza su relativno umerene – 1,5% za drugi nasledni red i 2,5% za treći i dalji nasledni red, ali na većim imovinama mogu predstavljati značajan iznos.

Pravilno razumevanje naslednih redova i pažljivo formulisanje svoje volje na ostavinskoj raspravi može vam pomoći da izbegnete nepotrebne poreske obaveze. Ako imate bilo kakve nedoumice, uvek je najbolje konsultovati se sa stručnjakom – poreskim savetnikom ili advokatom specijalizovanim za nasledno pravo, koji će vas voditi kroz ovaj proces na najoptimalniji način.

Dobro poznavanje pravila oko poreza na nasleđe pomoći će vam da mirnije prolazite kroz ionako emotivno težak period nakon gubitka bliske osobe i da donosite informisane odluke o nasleđenoj imovini.