Koliki su rizik državna preduzeća – njih najmanje sedam baš veliki

Rok do kog su državna preduzeća bila dužna da u budžet uplate najmanje polovinu prošlogodišnje dobiti istekao je pre desetak dana. Za razliku od lane, ove godine bi ovi vanredni neporeski prihodi mogli biti značajniji.

Rezultat 36 firmi u rukama države je bio profit od 114 milijardi dinara. Godinu pre završili su u gubitku od oko 68 milijardi dinara. Od onih ređih, koji su imali profit, u budžet se slilo oko 4,3 milijardi dinara.

Sledeće godine, međutim, mogla bi se videti sva varljivost ovog prihoda. Kako stvari sada stoje, dobit javnih preduzeća mogla bi na kraju 2024. da bude manja nego u prethodnoj. Na kraju trećeg kvartala zaradili su 31,5 milijardi dinara. Sve ovo vidi se iz Nacrta programa ekonomskih reformi za period 2025-2027. Kao i to da je i poslednji rezultat trenutno malo „naduvan“.

„Ukupan neto rezultat utvrđen u trećem kvartalu 2024. je dobitak u iznosu od 31,5 milijardi dinara“, stoji u dokumentu. „Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP Putevi Srbije, jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu“.

Lane prihod posustao

Poslovni prihodi i ukupni prihodi kod državnih preduzeća beleže rastući trend, navodi Ministarstvo finansija, i u poslednje tri godine najbolji rezultat ostvaren je na kraju 2023. godine. Istovremeno je kod poslovnih rashoda i ukupnih rashoda došlo do smanjenja.

„Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2022. godinu“, napominju nadležni. „ Od strane 36 državnih preduzeća, u toku 2023. godine po ovom osnovu uplaćeno je 4,3 milijardi dinara u budžet Republike“.

Od aukcije novac u 2025

Možda će od državnih firmi budžetu stići manje, ali finansije ne dižu ruke od većih neporeskih prihoda i naredne godine. Na nivo od 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da stignu uz pomoć – 5G mreže.

„Skok neporeskih prihoda u 2025. rezultat je očekivanih prihoda po osnovu aukcije licenci za 5G tehnologiju“, deo je Nacrta programa ekonomskih reformi. „Aukcija bi trebalo da se održi tokom 2025. godine. Nakon toga se očekuje smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP na 3,8% koliko će iznositi i u 2027. godini. Razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP je i isključivanje iz bazne godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim, trajnim, prvenstveno vanrednih neporeskih prihoda. Sopstveni prihodi indirektnih korisnika koji se prvi put uključuju u obuhvat sektora države u 2025. nadomestiće isključivanja jednog dela vanrednih neporeskih prihoda“.

Iako Ministarstvo finansija primećuje pozitivne pomake u poslovanju javnih preduzeća, istina je da je broj onih koji posluju sa dobitkom manji. Srazmerno tome, broj gubitaša je veći. Ove godine, do kraja trećeg kvartala je sa dobitkom 22, a gubitkom 14 državnih firmi. Godinu pre je u „plusu“ bilo 28, a u „minusu“ – osam.

Na subvencije 68 milijardi dinara

Ove godine su državna preduzeća dobila 67,9 milijardi dinara subvencija. To je 3,3 odsto ukupnih rashoda budžeta. Taj novac je raspoređen na 27 korisnika, državnih firmi. Godinu pre iznos je bio skoro 12 milijardi dinara manji. To je bilo 2,9 odsto ukupnih rashoda budžeta, a i korisnika je bilo malo manje – 25.

„Najveći deo subvencija preduzeća uglavnom koriste za kapitalne projekte, dok određeni broj preduzeća koristi i za održavanje tekuće likvidnosti. Učešće isplaćenih subvencija u ukupnim rashodima budžeta iz godine u godinu kreće se u rasponu 3-4%“, navodi se u programu.

Nadležni se u programu bave i procenom rizika. A među državnim firmama ga ima. Procena fiskalnih rizika državnih preduzeća izrađuje se uz pomoć Altman Z-skor modela.

„Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja dostavljenih na dan 31. decembra 2023. godine, od 36 državnih preduzeća, primenom ovog modela identifikovano je učešće 19,4% državnih preduzeća koja su visokorizična. Umeren rizik ima 16,7% državnih preduzeća. Preostala državna preduzeća (63,9%) imaju nizak rizik u poslovanju“, vidi se iz dokumenta.

Državna preduzeća kod kojih je identifikovan visok rizik poslovanja su iz energetskog sektora, železničkog saobraćaja i građevinsko-tehničke grane.

„Posmatrano kroz godišnje periode, primetan je opadajući trend kod visokorizičnih preduzeća. U 2021. godini bilo je 10 visokorizičnih preduzeća, dok se na kraju 2023. godine taj broj smanjio na sedam“, poručuju nadležni.

Rizik izračunat – 5,1 milijarda dinara

Analiza rizika zapravo služi za procenu potencijalnih izdataka koji mogu nastati za pojedinačna preduzeća, odnosno predstavljaju potencijalnu pretnju za budžet Republike Srbije.,

„Prema rezultatima modela, ukupan fiskalni rizik odnosno očekivani izdatak za 36 državnih preduzeća za 2024. godinu procenjuje se na oko 5,1 milijardu dinara. Ovi rezultati ukazuju na neophodnost kontinuiranog praćenja i upravljanja rizikom kako bi se ublažile potencijalne finansijske posledice po javne finansije. Uz istovremeno razvijanje mera koje bi ojačale stabilnost ovih preduzeća“, zaključuje se u Nacrtu programa.

Očekivani izdaci u naredne tri godine projektovani su na neznatno nižem nivou. Procene ukazuju da će u 2025. godini iznositi 4,8 milijardi dinara, u 2026. takođe 4,8 milijardi dinara, dok se za 2027. godinu predviđa smanjenje na 4,6 milijardi dinara.

„Imajući u vidu da na veličinu očekivanog izdatka direktno utiču godišnje obaveze po kreditima, svako novo zaduživanje preduzeća dovelo bi do povećanja očekivanog izdatka, što ukazuje na značaj kontrole duga i održivog upravljanja finansijskim obavezama“, naglašeno je u dokumentu.

Vidi se i koliko javni sektor učestvuje u docnji prema partnerima. Putevi Srbije i budžetski korisnici više od 60 dana kasne sa plaćanjem ukupno 4,5 milijardi dinara. Docnja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja je 1,2 milijarde dinara. Ukupno 5,7 milijardi. Na kraju prošle godine stanje je bilo nešto bolje. Kasnili su ukupno sa plaćanjem 3,5 milijardi dinara.

Rastu troškovi kazni i naknada štete

Postoje značajni fiskalni rizici i po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni i naknada štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa u periodu 2009–2020 iz republičkog budžeta ukupno platila 121 milijardu dinara. U 2021. godini iz budžeta Republike Srbije po tom osnovu je plaćeno 16,6, milijardi, u 2022. godini 26,8, a u 2023. godini 25,4 milijarde dinara. Ove godine se planira izdatak od 32,8 milijardi dinara.

„Može se očekivati da će se u naredne tri godine rashodi republičkog budžeta po osnovu sudskih postupaka kretati na nivou od 28 do 33,9 milijardi dinara. Odnosno okvirno 30 milijardi dinara prosečno godišnje, sa mogućom tendencijom blagog rasta“, predviđa program.