Koliko je bio bogat Džefri Epstin i kako je došao do toliko novca

U trenutku smrti 2019. godine, Džefri Epstin bio je izuzetno bogat čovek. Prema podacima iz njegovog testamenta, imao je kolekciju luksuznih nekretnina, dva privatna karipska ostrva i skoro 380 miliona dolara u gotovini i investicijama. Ukupno – 578 miliona dolara.

Način na koji je stekao to bogatstvo i dalje je u središtu skandala. Manje zanimljiva verzija priče kaže da su Epstinovi seksualni zločini bili odvojeni od njegovog redovnog posla. To je bilo savetovanje milijardera o investiranju, upravljanju imovinom i poreskom planiranju. U jednoj korporativnoj prijavi iz 2013. godine, Epstin je sebe opisao kao „iskusnog i uspešnog finansijera i biznismena“. Kao „preduzetnika koji je izgradio više vrlo profitabilnih firmi“ i „jednog od pionira investiranja u derivate i opcije“. Skandaloznija verzija, koju zagovaraju pristalice predsednika Donalda Trampa i teoretičari zavere, tvrdi da je Epstin u tajnosti snimao svoje bogate prijatelje kako čine seksualne zločine nad maloletnicama na njegovim posedima, a zatim ih ucenjivao, dok mu je posao sa finansijama služio kao paravan.

Puno poreklo Epstinovog bogatstva ostaje obavijeno misterijom, ali je jasno – prema uvidu Forbes u sudske spise, istražne beleške i finansijsku dokumentaciju – da se najviše oslanjao na dvojicu milijardera klijenata i poresku šemu kako bi izgradio svoje carstvo.

Ko su bila dvojica klijenata

Dugogodišnji šef kompanije Victoria’s Secret Les Veksner i investicioni magnat Leon Blek bili su dva najveća Epstinova klijenta. Od više od 800 miliona dolara prihoda koje su Epstinove dve ključne kompanije ostvarile od 1999. do 2018, prema finansijskim izveštajima do kojih se došlo tužbom za pristup javnim dokumentima koju je podneo Njujork Tajms, Epstin je inkasirao najmanje 490 miliona dolara kroz naknade. Ostatak je dolazio iz investicionih dobitaka. Prema procenama Forbes, Veksner i Blek činili su više od 75% Epstinovih prihoda od naknada u tom periodu.

Te kompanije, registrovane na Američkim Devičanskim Ostrvima, bile su jedine Epstinove firme koje su ostvarivale prihode od 1999. pa do njegove smrti, prema izveštaju stručnjaka koji je 2022. podnet u slučaju koji je vlada Devičanskih Ostrva vodila protiv Džej Pi Morgan Čejs banke. Iako su Tramp i Epstin godinama bili prijatelji, nema dokaza da su ikada poslovno sarađivali. Navodno su se posvađali 2004. zbog kupovine iste vile u Palm Biču. Tramp je tada pobedio.

Veksner (87), osnivač modnog giganta Limited, bio je Epstinov glavni klijent od 1991. do 2007, pre nego što su se razišli. Tokom tih godina isplatio mu je procenjenih 200 miliona dolara. Blek (73), osnivač firme Apollo Global Management, isplatio je Epstinu 170 miliona dolara između 2012. i 2017. To je pokazala nezavisna istraga advokatske firme Dechert LLP i dodatni podaci iz istrage Odbora za finansije Senata SAD.

Devičanska ostrva

Epstin je uspeo da stekne skoro potpuno neoporezivo bogatstvo zahvaljujući velikim poreskim olakšicama na Američkim Devičanskim Ostrvima. Tu je postao rezident 1996. godine i dve godine kasnije osnovao konsultantsku firmu Financial Trust Company. Iste godine je za skoro osam miliona dolara kupio ostrvo Mali Sent Džejms. Kasnije poznato kao „ostrvo pedofila“ zbog njegove uloge u trgovini ljudima. Sudska dokumenta pokazuju da je između te firme i firme Southern Trust Company, osnovane 2011. a koja je postala njegova glavna firma 2012, Epstin ostvario pogodnosti kroz teritorijalni program ekonomskog razvoja. To mu je uštedelo 300 miliona dolara na porezima između 1999. i 2018. Tokom tog perioda, zaradio je najmanje 360 miliona dolara kroz dividende svojih firmi.

Veksner i Blek su se obojica javno izvinili zbog veza s Epstinom. Tvrdili su da nisu znali za njegove seksualne zločine. Veksner se 2020. povukao s mesta generalnog direktora kompanije L Brands. U otvorenom pismu je izjavio da „nikada ne bi nastavio saradnju s osobom sposobnom za tako odvratno i bolesno ponašanje“ da je znao.

Blek je u razgovoru s investitorima 2020. izjavio da „duboko žali“ zbog odnosa s Epstinom. Izveštaj firme Dechert nije pronašao dokaze da je Blek „bio na bilo koji način uključen u Epstinove kriminalne aktivnosti“. On je 2021. dao ostavku na funkcije generalnog direktora Apollo i predsednika Upravnog odbora Muzeja moderne umetnosti. Portparoli obojice odbili su da komentarišu za ovaj članak.

Drugi klijenti

Epstin nije imao samo njih kao klijente. Naslednica kompanije Johnson & Johnson, Elizabet Džonson (preminula 2017), bila je jedna od klijentkinja. Hedž fond milijardera Glena Dabina, Highbridge Capital Management, platio je Epstinu 15 miliona dolara za povezivanje s Džej Pi Morgan Čejs bankom, koja je 2004. kupila većinski udeo u fondu za 1,3 milijarde dolara. (Epstin je te godine ostvario rekordne prihode od 127 miliona dolara, dok je njegova firma imala neto imovinu od 476 miliona dolara.) Prema Bleku, Epstin je sarađivao i sa bivšim sekretarom Trezora SAD. Kao i sa šefovima država, dobitnicima Nobelove nagrade i istaknutim filantropima. Ali, nije naveo imena.

U nekom trenutku, Epstin je tvrdio da radi samo s ljudima čije bogatstvo prelazi milijardu dolara. Jedine javno poznate transakcije između Epstinovih firmi i njegovih klijenata su 170 miliona dolara od Bleka i 15 miliona od Highbridge-a. To su podaci izveštaja firme Dechert i tužbe vlade Devičanskih Ostrva protiv banke Džej Pi Morgan.

Šta je omogućio Veksner

Najveće zasluge za početak Epstinovog bogaćenja ima upravo Veksner. Rođen je 1937. u Dejtonu, Ohajo. Veksner je 1963. osnovao modnu kompaniju The Limited i pretvorio je u milijarderski biznis. S brendovima poput Victoria’s Secret i Bath and Body Works. Epstin, bivši trgovac u firmi Bear Stearns, upoznao je Veksnera osamdesetih godina preko zajedničkog poznanika. Očaran šarmantnim čovekom 15 godina mlađim od sebe, Veksner je angažovao Epstina da upravlja njegovim bogatstvom. Do 1991. Epstin je imao punomoć za upravljanje celokupnim Veksnerovim finansijama.

Nije poznato tačno koliko je Veksner ukupno platio Epstinu tokom njihovog odnosa. Forbes procenjuje da je reč o preko 200 miliona dolara do 2007. Izvori bliski Veksneru rekli su Volstrit žurnalu da veruju da je suma „barem 200 miliona“.

To nije bila samo gotovina. Epstin je godinama živeo u Veksnerovoj luksuznoj kući u Njujorku, od 2.600 kvadratnih metara. Veksner mu je zvanično prepisao vlasništvo 2011. godine. (Jedna osoba je tvrdila da je Epstin platio Veksneru 20 miliona dolara za tu kuću još 1998. Ali, ne postoje javni zapisi o toj transakciji. Vredela je 56 miliona dolara u trenutku njegove smrti.) Epstin je 1993. kupio kuću u Veksnerovoj planiranoj zajednici u Nju Albaniju, Ohajo, za 3,5 miliona dolara. A 1998. je prodao za osam miliona firmi povezanoj s Veksnerom. (Adresa te firme ista je kao i kompanije New Albany Company, gde je Epstin 1998. bio naveden kao direktor.) Jedan od Epstinovih privatnih aviona, Boing 727 poznat kao Lolita Express, bio je vlasništvo kompanije Limited do 2001. Tada je prebačen na Epstina za nepoznatu sumu.

Razlaz

Njih dvojica su se razišli 2007. nakon što je Epstin proneverio najmanje 46 miliona dolara od Veksnera. To je navedeno u Veksnerovom pismu 2020. Završetak te veze bio je ogroman udarac za Epstina. Od 2000. do 2006, Epstinova firma Financial Trust Company ostvarila je 300 miliona dolara prihoda od naknada, prema finansijskim izveštajima u sudskim spisima. Tokom narednih šest godina, ta firma ostvarila je manje od pet miliona dolara.

Nakon što je izgubio Veksnera, Epstin je pretrpeo još jedan udarac: finansijsku krizu 2008. Od 2008. do 2012, firma Financial Trust imala je neto gubitke od 166 miliona dolara. Epstin se tada borio s gubitkom najvećeg klijenta i propalim investicijama vrednim desetine miliona. Njegov ugled dodatno je narušen kada je 2008. u Floridi priznao krivicu za dva krivična dela povezana s prostitucijom.

Ko je Leon Blek

Jedan čovek bio je ključan za Epstinovu „drugu fazu“: Leon Blek. Generalni direktor i suosnivač investicionog giganta Apollo Global Management poznavao je Epstina od sredine 1990-ih. Epstin je bio direktor njegove Black Family Foundation od 1997. do 2007. godine. Njih dvojica su 2012. počeli da razgovaraju o tome da Epstin savetuje Bleka u vezi sa planiranjem nasleđa i trastova, poreskim i filantropskim pitanjima, kao i vođenjem porodične kancelarije. U februaru 2013, Blek je potpisao ugovor s Epstinovom firmom Southern Trust Company, prema istrazi advokatske kancelarije Dechert. Epstin je trebalo da pruži usluge „u vezi sa pitanjima planiranja imovine gospodina Bleka i njegovog nasledstva“.

Epstin je Bleku tvrdio da svojim klijentima obično naplaćuje 40 miliona dolara godišnje. To je suma koja deluje neverovatno, s obzirom na to da je Southern Trust osnovan tek 2011. godine. Dok je njegova prethodna firma, Financial Trust, beležila značajne gubitke prethodnih pet godina. Prema istrazi Odbora za finansije Senata SAD, Blek je 2012. prebacio 5,5 miliona dolara na račune Southern Trust-a u Dojče banci. Ta uplata se ne pojavljuje u godišnjem izveštaju firme za tu godinu. U februaru 2013, Blek i Epstin su se dogovorili o plaćanju od 23,5 miliona dolara. Tri meseca kasnije ispregovarali su dodatnih 56,5 miliona dolara, isplaćenih u ratama, pri čemu je Blek Epstinu 2013. ukupno platio 50 miliona dolara.

Prema finansijskim podacima, te uplate od Bleka činile su skoro sav prihod Southern Trust-a od 51 milion dolara te godine. Sledeće godine, Blek je pristao da Epstinu plaća po „ad hok osnovi“, bez pisanog ugovora. Tako je Epstin 2014. dobio 70 miliona dolara, a 2015. dodatnih 30 miliona za savete o poreskom planiranju, revizijama, upravljanju kolekcijom umetnina, porodičnom kancelarijom, jahtom i avionom. Te uplate činile su celokupan prihod Southern Trust-a od naknada u 2014. I više od polovine u 2015. godini. Iste godine, Blek je donirao najmanje 10 miliona dolara jednoj humanitarnoj organizaciji povezanoj s Epstinom.

Pozajmice i raskid saradnje

Nema podataka da je Blek plaćao Epstinu bilo šta tokom 2016, a Southern Trust nije prijavio nikakav prihod te godine. U 2017, Blek je izvršio poslednju uplatu Epstinu od osam miliona dolara – jedini prihod koji je Southern Trust prijavio te godine.

Sve u svemu, transakcije pokazuju da je Epstin u tom periodu gotovo u potpunosti zavisio od Bleka. Iznos od 170 miliona dolara je, kako je napisao američki senator Ron Vajden u pismu državnoj tužiteljki Pem Bondi, „nenormalno visok za poreske savete. A još nije dat zadovoljavajući odgovor zašto je Blek platio Epstinu tako ogromne sume bez pisanog ugovora ili sporazuma“. (Dechert je naveo da je Blek verovao da su mu Epstinove usluge „donele više od milijardu, pa čak i do dve milijarde dolara vrednosti“.)

Blek je 2017. pozajmio 30,5 miliona dolara Epstinovoj firmi Plan D. Ta firma je posedovala avion tipa Gulfstream, za koji se tvrdi da ga je Epstin koristio za prevoz mladih žena i dece na ostrvo Mali Sent Džejms. Prema izveštaju Dechert-a, ti zajmovi trebalo je da budu kratkoročni i „vezani za umetničku transakciju s Epstinom“. Blek je početkom 2018. tražio punu otplatu, ali mu je Epstin do smrti 2019. vratio samo 10 miliona dolara. Blek tvrdi da je u oktobru 2018. prekinuo sve odnose s Epstinom.

Poreski program na ostrvu

Pored iscrpljivanja svojih glavnih klijenata, Epstin se oslanjao i na značajne poreske olakšice na Američkim Devičanskim Ostrvima kako bi izgradio svoje bogatstvo. Program Ekonomske komisije za razvoj ove teritorije, uspostavljen još 1960-ih, nudi 90% oslobađanja od poreza na dobit i 100% oslobađanja od poreza na promet i akcize. Pod uslovom da kompanija zaposli najmanje 10 lokalnih radnika s punim radnim vremenom. I uloži 100.000 dolara u lokalnu privredu.

Epstin je prvi put aplicirao za te beneficije za firmu Financial Trust u decembru 1998. Njegova prijava je odobrena i on je dobio poreske olakšice na 10 godina. Kasnije su produžene do 2014. (Sudska dokumenta pokazuju da je tada u firmi bilo zaposleno oko 11 ljudi i da je Epstin investirao 300.000 dolara kako bi ispunio uslove programa.) Kada je 2012. prebacio poslovanje na Southern Trust, ponovo se prijavio za program i dobio odobrenje u martu 2013. Tako su mu iste olakšice produžene do kraja 2023. Olakšice su, čini se, prestale s njegovom smrću 2019.

Koliko je uštedeo

Epstinove poreske uštede bile su ogromne. Zahvaljujući poreskim oslobađanjima, njegove firme su platile samo oko 41 milion dolara poreza između 1999. i 2018, prema sudskim dokumentima. Forbes procenjuje da je Epstin tokom tog perioda plaćao prosečnu poresku stopu od svega 4%. Za poređenje, zvanična stopa poreza na dobit u Američkim Devičanskim Ostrvima u tom periodu bila je 38,5%.

Vlada Devičanskih Ostrva je kasnije pokušala da deo toga povrati. U nagodbi iz 2022, Epstinovo imanje je pristalo da vrati više od 80 miliona dolara u poreskim olakšicama. Vlada tvrdi da su „prevarno dobijene kako bi se finansirala njegova kriminalna mreža“. Leon Blek se takođe nagodio s vladom Devičanskih Ostrva zbog svog odnosa s Epstinom, plativši 62,5 miliona dolara 2023.

Puno novca ostalo

Šest godina nakon njegove smrti, Epstinovo imanje i dalje ima značajna sredstva. U najnovijem kvartalnom izveštaju od 31. marta, imanje je imalo 131 milion dolara u imovini, uključujući 49 miliona u gotovini i 79 miliona u nedefinisanim „entitetima“. Tokom proteklih šest godina, imanje je prodalo sve Epstinove nekretnine i ostrva. I potrošilo je veliki deo gotovine isplativši više od 160 miliona dolara žrtvama. Otplatili su zajam od 30 miliona dolara i pristali na nagodbu od 105 miliona dolara s vladom Devičanskih Ostrva. Ipak, imanje je prošle godine dobilo veliki podsticaj kada mu je Poreska uprava SAD isplatila povraćaj poreza od 112 miliona dolara.

Puna veličina Epstinovog bogatstva i lista njegovih klijenata još su nepoznati. Ali, dodatni detalji uskoro bi mogli postati javni. Senator Ron Vajden otkrio je 17. jula da su istražitelji Odbora za finansije Senata prošle godine pregledali deo dokumenata Ministarstva finansija SAD u vezi s Epstinom. Otkrili su da postoji više od 4.700 transakcija s Epstinovim računima u četiri banke. To su Džej Pi Morgan Čejs, Dojče Banka, Banka Njujork Melon i Banka Amerike. Njihova ukupna vrednost veća je od 1,9 milijardi dolara.

„Uveren sam da je Ministarstvo pravde ignorisalo dokaze iz dosijea Ministarstva finansija o Epstinu. To su fascikle pune detalja o ogromnim količinama gotovine koje je Epstin dobijao od uglednih biznismena. Koristio je za finansiranje svoje kriminalne mreže“, napisao je Vajden u pismu tužiteljki Bondi. „Epstin je očigledno imao pristup ogromnim finansijskim sredstvima za vođenje svoje mreže za trgovinu ljudima. Detalji o tome kako je dolazio do tog novca nalaze se u nekoj fioci Ministarstva finansija“.

Đakomo Tonjini, novinar Forbes
Džon Hajat, novinar Forbes