Koliko je dosad potrošeno na EXPO i Nacionalni stadion: Strategija Vlade otkriva stvarni uticaj ovog projekta na ekonomiju
U projekat EXPO 2027, Nacionalni fudbalski stadion i izgradnju prateće linijske infrastrukture do kraja prošle godine zbirno je uloženo 96 milijardi dinara odnosno oko 820 miliona evra.
Ove godine biće investirano još 77 milijardi dinara (gotovo 660 miliona evra). Sledeće dodatnih 75 milijardi (oko 640 miliona evra). Sveukupno za tri godine – 2,1 milijardi u evropskoj valuti.
To se navodi u mišljenju Fiskalnog saveta na vladinu Fiskalnu strategiju za 2026. sa projekcijama za još dve godine.
Iako vlast o EXPO manifestaciji govori u superlativima, komentar Fiskalnog saveta otkriva kakvi će biti stvarni efekti ovog događaja na ekonomiju Srbije.
Skok pa pad
Prosečan godišnji ekonomski rast u periodu 2026-2028 prognoziran je na nivou od 4,2%, prenosi Fiskalni savet podatke iz vladine Fiskalne strategije.
„Konkretnije, u 2026. očekuje se rast BDP-a od 4,2%, zatim u 2027. od 5% pa onda u 2028. od 3,5%. Ova, na prvi pogled neuobičajena fluktuacija rasta BDP-a, objašnjena je održavanjem specijalizovane izložbe EXPO 2027“, ističe Fiskalni savet.
„Održavanje te izložbe će, po sadašnjim projekcijama Vlade, prvo vanredno da poveća stopu privrednog rasta u 2027. godini – ali će za posledicu da ima i usporavanje privrednog rasta u 2028. Naime, većina očekivanih efekata ove izložbe ocenjena je kao privremena i skoncentrisana je u godinu održavanja – pa će privredni rast u 2028. posledično biti niži zbog poređenja s vanredno velikom bazom iz 2027“, navodi Fiskalni savet.
U nastavku Fiskalni savet daje dodatno objašnjenje.
„Srednjoročne prognoze privrednog rasta ocenjujemo kao moguće, ali ipak umereno optimistične. Glavno pitanje koje otvaraju ovakve projekcije kretanja BDP-a u srednjem roku nije toliko vezano za efekte specijalizovane izložbe EXPO 2027 (tim pre što i sama Vlada ove efekte praktično neutrališe u 2028. godini). Ključno pitanje je da li će Srbija uspeti da u narednim godinama ostvaruje osnovnu stopu privrednog rasta od oko 4%. Takvu prognozu mogu da ugroze brojni spoljni i unutrašnji izazovi“, navodi Fiskalni savet.
EXPO je centar svega
Iz mišljenja Saveta na Fiskalnu strategiju može se videti koliko je EXPO zauzeo centralno mesto u funkcionisanju države.
Ukazuje se da je strategijom najavljeno sistemsko unapređenje u upravljanju javnim investicijama, ali tek od 2028.
„Javne investicije u 2025. i narednim godinama planirane su na veoma visokom nivou od oko 7% BDP-a. Iza ovih ambicioznih planova države stoji pre svega projekat EXPO 2027 uz širi program Skok u budućnost. A jedan deo se odnosi i na kupovinu borbenih aviona Rafal“, navodi savet.
Slične oscilacije predviđaju se i kada je reč o kretanju tekućeg deficita platnog bilansa. Biće povećan u 2026. pa će pasti u 2027. i potom ponovo porasti godinu kasnije.
„Ovakva volatilna dinamika objašnjena je (slično kao i za BDP) izložbom EXPO i investicionim ciklusom koji joj prethodi. Pre održavanja izložbe prognozira se privremeno uvećanje uvoza usled pojačanih investicionih aktivnosti. Onda se tokom trajanja izložbe očekuje nagli rast izvoza usluga usled velikog broja turista (i smanjenje tekućeg deficita), i na kraju u 2028. stabilizacija tekućeg deficita na nivou od 4,3% BDP-a“, stoji u dokumentu Fiskalnog saveta.
Savet ukazuje i da ima naznaka da bi država, privremeno ili trajno, mogla da odustane od nekih prioritetnih kapitalnih investicija. Kao i da bi određeni projekti koji jesu prioritet mogli dodatno da se prolongiraju, budući da je Vlada veliki deo operativnih kapaciteta usmerila na EXPO 2027 i prateće objekte.
Ovo telo ukazuje i da su u strategiji države povećane javne investicije jedan od pet glavnih srednjoročnih ciljeva fiskalne politike, EXPO i Skok u budućnost su navedeni kao pretpostavljeni stubovi srednjoročne politike javnih investicija. Na drugom mestu u Fiskalnoj strategiji, ove dve grupe projekata navedene su kao „nosioci ulaganja u javnu infrastrukturu“.
Nabavke mimo zakona ušestostručene
Fiskalni savet ocenjuje i da upravljanje javnim investicijama nije adekvatno uređeno, ali da se „za kraj 2027. godine“ najavljuju „neke važne promene“. Savet ocenjuje da se pri upravljanju javnim investicijama odredbe niza zakona, među kojima i o javnim nabavkama na različite načine delimično ili u celosti zaobilaze.
Savet ukazuje da ključni problemi sa javnim nabavkama još nisu prepoznati.
Podseća da se u veliki deo nabavki još realizuje mimo propisa odnosno uz izuzeće od primene zakona. Navodi se primer 2023. kada je vrednost ugovora na koje se ne primenjuje zakon premašila sedam milijardi evra. Četiri godine ranije, taj iznos bio je „tek“ 1,2 milijarde evra. Izuzete nabavke pre dve godine popele su se na 50% ukupne vrednosti zaključenih ugovora. Najčešći osnov za izuzeće bili su bilateralni ugovori s drugim zemljama.
Fiskalni savet konstatuje i da je udeo tendera sa samo jednom ponudom još relativno visok (takođe oko 50%). Prosečan broj ponuda po tenderu pao je sa tri u 2017. na 2,4 u 2023.
Savet ocenjuje da je za otklanjanje ovih slabosti potrebna dubinska reforma i – politička volja.