Koliko je pištaljki uvezeno u Srbiju zbog protesta
Studentske proteste kao i sve prethodne prati već uobičajena slika. Prodaja pištaljki, vuvuzela, zastava, bedževa i drugih rekvizita onima koji demonstriraju.
Na ulicama Beograda pištaljke su prethodnih meseci mogle da se kupe po ceni od 200 pa i više. Može se videti da je uglavnom reč o plastičnim predmetima. Troškovi njihove izrade, po svemu sudeći, daleko su ispod ove cene.
Od Uprave carina Srbije pokušali smo da saznamo da li su pištaljke stigle iz inostranstva, u kojim količinama i vrednosti.
Iz ove institucije su nam se nakon više dana javili i usmeno saopštili da su dali sve od sebe da nam dostave tu informaciju, ali da je to ipak teško uraditi iz objektivnih razloga.
Kako su nam objasnili, pištaljke su u zemlju mogle da uđu po više osnova deklarisanja. Kao igračke, kao plastični predmeti i dr.
Zbog toga, kako su naveli, nije moguće dati pouzdanu informaciju. Iz tog razloga nisu želeli da iznesu podatak koji bi potencijalno pogrešno informisao javnost.
Kako ulazi jeftina roba i završava na ulici
Može se pretpostaviti da postoji nekoliko načina kako ovakva roba može da uđe u Srbiju. Onaj legalan, ali i najskuplji, je uvoz preko kompanija koje uredno plate sve dažbine i prateće troškove i prođu potrebne procedure. To ih samim tim čini nekonkurentnim u odnosu na prodaju na ulici odnosno na samom protestu.
Drugi je onaj potpuno nelegalan odnosno šverc.
Na kraju, tu je i nekoliko opcija koje su između prve dve. Jedna od njih je, recimo, putem slanja paketa male vrednosti, a druga može da bude klasičan uvoz jeftine robe. Te probleme nisu uspele u potpunosti da reše nadležne institucije ni u razvijenijim zemljama. Takvoj robi često mogu da „doskoče“ tek kada se pojavi u prodaji na ulici.
Proizvodi ovog tipa mogu da dođu iz zemalja u kojima su troškovi rada i proizvodnje na veoma niskom nivou što omogućava da budu veoma jeftini pogotovo kada se proizvode i distribuiraju u velikim količinama. Nakon uvoza se takva roba može u maloprodaji, takođe po relativno niskoj ceni, prodati fizičkom licu. I potom može da završi na ulici po značajno većem cenovniku.
Nabavna i prodajna cena
Primera radi, ako bi cena izrade i uvoza jedne plastične pištaljke bila, recimo, 10 dinara, ona bi mogla nakon uvoza da se proda („provuče kroz fiskalnu kasu“) i za nekoliko puta veći iznos. Potom se na ulici prodaje za 200 dinara pa i više.
Čak i da je proizvodna i nabavna cena pištaljki višestruko veća od ove pretpostavke, opet je zarada onih koji se pojavljuju sa kartonskim štandovima na protestima dobra, ali i nedozvoljena.
S druge strane, može se pretpostaviti i da je deo proizvoda u ponudi iz „domaće radinosti“, ali i ovde može da se doskoči troškovima nabavkom materijala za izradu po nekom od pomenutih načina.
Imajući u vidu učestalost protesta i njihovu masovnost, može se naslutiti da ni ovoga puta propratni biznis za neke verovatno nije bio neisplativ.