Koliko nas svakog dana košta vlast SNS-a, a koliko su nas koštali „oni bivši“

Brojke su neumoljive i jasne. Kad svane svaki novi dan, znajte da ste kao poreski obveznici već izgubili barem 3,5 miliona evra. Toliko trenutno košta aktuelna vlast i njen odnos prema novcu. Istini za volju, i „oni bivši“ pružali su se više nego što su bili dugi.

I jedni i drugi našli bi i naći će sijaset izgovora za rezultate budžeta od 2001. naovamo, ali i statistika i realni život otkrivaju da ni jedni ni drugi nisu za sve te godine otklonili sistemske probleme ekonomije, što bi im omogućilo održiviju osnovu da se ponašaju kao „pijani mornari“.

Iako ima nekoliko dostupnih izvora podataka za potrošnju, bilo koji da se posmatra, vlast SNS-a nadmašila je one koje redovno okrivljuje za loše stvari.

Da bi slika bila što jasnija, obračunali smo minus u potrošnji države na dnevnom nivou, a iako stranke koje su činile vlast pre 2012. sigurno ne bi volele da se nađu bilo gde zajedno, posmatrali smo ih kao jednu grupaciju radi lakšeg poređenja sa sadašnjim režimom. S obzirom na to da su „podelili“ 2012. zbog izbora i formiranja nove vlasti, ovu godinu izostavili smo iz poređenja.

I jedni i drugi imali su svoje adute i izazove. Vlast DS-a i DSS-a imala je zadatak da podigne državu na noge nakon devedesetih i uđe u ozbiljnu tranziciju. Sa finansijske strane imali su dobru podršku međunarodnih donacija i kreditora, ali i snažne privatizacione prihode. S druge strane, mine su bile oličene u velikoj ekonomskoj krizi 2007-2008. koja se pretočila u evropsku dužničku krizu od 2009. nadalje. Ipak, period od 2001. do 2008. bio je period najsnažnijeg rasta privrede u tranziciji.

S druge strane, režim SNS-a morao je na početku mandata da preuzme saniranje produženih posledica ovih kriza i pojačanog zaduživanja, koje je zahtevalo i mere fiskalne konsolidacije. Potom se 2020. desila i pandemija. Na pozitivnoj strani, veliki skok naplate poreza odnosno prihodi koji su duplirani u odnosu na trenutak dolaska na vlast, kao i izvoza, dolazak novih investicija (ma kako se gledalo na način „podsticanja“ tog dolaska) bili su prilika da se uradi nešto više. Smanjeno je učešće javnog duga u BDP-u, smanjena je nezaposlenost (oko ove dve stvari bi se mnogi sporili koliko je to smanjenje bilo sprovedeno na ispravan način), realizovan je niz velikih infrastrukturnih projekata, ali stope rasta su izuzetno retko podsećale na one kod „bivših“.

Ni jedni ni drugi nisu završili tranziciju. Ni jedni ni drugi nisu rešili pitanje javnih preduzeća. Ni jedni ni drugi (a posebno ne drugi) nisu podigli efikasnost i nezavisnost institucija na željeni nivo. Ni jedni ni drugi (ovo dvaput podebljano) nisu rešili pitanje vladavine prava. Ni jednu ni drugi nikada nisu doneli pravi kapitalizam i tržišnu ekonomiju u Srbiju. Država je uvek bila sveprisutna.

Kako je tekla potrošnja

Najsadržajniji izvor podataka za poređenje potrošnje dve vlasti jesu zakoni o završnom računu budžeta koji sežu do 2002.

Od tada pa zaključno sa 2011. vlast u ovom periodu imala je samo tri godine kada je u budžetu svakog dana u proseku ostajalo više nego što se trošilo, a to je period 2005-2007.

U prve dve godine za koje imamo zakone o završnom računu budžeta (2002. i 2003.) budžetski deficit bio je 1,8 miliona evra dnevno. Već sledeće godine je više nego prepolovljen (831.000 evra dnevno) da bi u 2005. i 2006. u kasi ostajalo oko milion evra viška svakog dana.

Od izbijanja svetske ekonomske krize, situacije se pogošava. Već 2008. budžet je „krvario“ 1,35 miliona evra dnevno, a naredne čak 2,5 miliona. Situacija se nešto popravila 2010. kada je svakog dana minus bio 2,1 milion da bi svoj mandat „bivši“ završili sa najvećim dnevnim minusom od 2,99 miliona evra.

U proseku za ovaj period, budžet je svakog dana gubio 1,1 milion evra.

Međutim, vlast SNS-a je od 2013. do 2023. beležila skoro dvostruko više – 2,05 miliona evra dnevnog minusa.

Na početku najlošija je bila „granična“ 2012. kada je dnevni manjak skočio na 4,38 miliona evra. Vlast SNS-a uspevala je u narednih sedam godina da taj iznos obara, najpre na 3,9 miliona, potom 3,7 miliona i treće godine na „samo“ 862.000 evra dnevno.

Potom slede četiri godine suficita. U 2016. sačuvali su milion evra dnevno, a najviše 2017. kada je plus svakog dana bio 1,8 miliona.

Veliki obrt dolazi pandemijske 2020. kada dnevni budžetski minus skače na vrtoglavih 9,46 miliona evra. Sledeće godine pada na „samo“ 5,29 miliona evra dnevno, potom na značajno manji nivo u 2022. da bi se „oporavio“ u prošloj godini na 3,95 miliona.

Kako smo naveli – u proseku 2,05 miliona evra dnevno (ako bismo izuzeli 2023. kako bi broj godina u poređenju bio jedna, taj prosek pao bi na više od 1,8 miliona, ali i dalje značajno iznad prethodnika).

Vlasti SNS statistički ne pomaže ni kada se posmatra ukupni budžetski suficit odnosno deficit iskazan u zakonima o završnom računu. Prosečni dnevni minus u toj statistici onda skače na 3,14 miliona evra.

Drugi pokazatelji

Prema podacima primanja i izdataka budžeta koje objavljuje Ministarstvo finansija na svom sajtu može se posmatrati samo period od 2008. naovamo, ali situacija se ne menja bitnije.

Ukoliko bi se gledao samo period 2008-2011. dnevni minus bivše vlasti bio je 2,67 miliona evra. Međutim, trebalo bi imati u vidu da bi ovaj prosek bio niži da su mogle da se uračunaju i prethodne godine.

S druge strane, ova tabela podiže „lestvicu“ za SNS. Posmatrajući razliku između prihoda i rashoda u ovoj tabeli, sadašnja vlast se preko mere pružala u proseku 3,5 miliona evra dnevno. I ovde je najlošija prva pandemijska godina gde je dnevno budžet gubio 10,6 miliona što je narednih godina smanjivano da bi stalo na 4,18 miliona u 2023.

Na kraju, tu je i tabela Ministarstva finansija koja posmatra konsolidovani bilans države, ali za nešto duži period – od 2005. naovamo. Očekivano, u ovoj statistici iznosi mogu da budu samo veći, ali ne menjaju odnos snaga.

Prosek „bivših“ bio je 2,3 miliona evra dnevnog gubitka, ali nedostaju još tri godine.

Na drugoj strani, manjak sadašnje vlasti penje se na 3,62 miliona evra dnevno.