KOMENTAR: Izgubljeni među rafovima
Đaci su juče krenuli u školu, a mi u potragu za „Najboljom cenom“. I ubrzo smo se uverili da Bora Čorba nije slučajno pevao da neće da živi u bloku 65. U jednoj od prodavnica u ovom delu Novog Beograda zatekli smo razne vrste akcijskih cena, uključujući i prošlogodišnju „Bolju cenu“, samo ne postoji najvažnija i najnovija – „Najbolja cena“.
Da, dobro ste pročitali, nijedan artikal u ovom objektu juče nije imao oznaku koju neumorno promoviše ministar Momirović.
Možda je reč o logističkom propustu, ali dalja potraga po drugim prodavnicama „u kraju“ ipak je pojačala utisak da možda nisu baš svi trgovinski lanci celim srcem u ovoj priči.
Od samog starta i premijera koji stoji za „tezgom“ usred zgrade Vlade, preko resornog ministra koji nad tri dinara jeftinije kiselo mleko „nadvija“ porodično blago i spremno se prepire s novinarima, do situacije koju građani gledaju prva dva dana u maloprodajnim objektima, sve izgleda naopako i, nažalost, osuđeno na neuspeh.
Svašta je u prva dva dana moglo da se vidi. Od pomenute prodavnice koja nema nijedan artikal na novoj akciji, do objekta istog trgovinskog lanca koji na drugoj lokaciji ipak nudi ponešto. A to ponešto je gotovo isključivo robna marka.
Ono što nije „Najbolja cena robne marke“ jesu proizvodi koje ne prave pod svojim brendom – pasta za zube, pašteta, viršle…
I druga, veoma upadljiva, slika prva dva dana akcije jeste da trgovinski lanci kao da kriju ove proizvode.
U jednom objektu primetili smo široku ponudu artikala po „najboljoj ceni“, ali smo zaista morali da dobro otvorimo oči. Naime, oznaka za kojom smo tragali, prepoznatljivi logo koji garantuje da je to najmanji iznos po kom se proizvod prodaje u poslednja tri meseca, bukvalno je jedva vidljiv. Malo je falilo da ga i ne ugledamo. Tih 11 slova stalo je u najviše dva centimetra!
Nije jasno je li dizajn pločica sa cenama slučajno ispao takav ili željeni znak kupci možda i ne treba da primete.
U drugom lancu, oznake nisu čak ni jednake veličine – dok ispred nekih proizvoda stoji „tabla“ od cirka 15×15 cm kod drugih roba je oznaka bar upola manja.
U trgovinama koje su zdušnije rešile da pomognu standard građana, na popust su stavili pre svega artikle iz kategorije mlečnih proizvoda, uključujući sirne namaze, jogurt, margarin, dugotrajno i sveže mleko, pa čak i čokoladno.
Sveže mleko sa 2,8 odsto mlečne masti, u pakovanju od 1,5 litara, košta 120 dinara, što je popust od 31 odsto u odnosu na regularnu cenu. U tom slučaju litar košta 80 dinara. Kod konkurencije litar je 90 dinara, ali je litarsko, tetrapak pakovanje. Kod njih je popust 18 odsto.
Pola kilograma margarina je, na primer, 100 dinara i to je sniženje od 37 odsto. Čokoladno mleko po „najboljoj ceni“ može da se kupi za 189 dinara i to litar i po.
Ne treba ispustiti iz vida ni druge proizvode: ulje, jaja, meko brašno, ponegde i šareni pasulj, mentol bombone, riblje štapiće, ledeni čaj i porodični sladoled, mlevena paprika, slatko i med.
Naše upoređivanje artikala koji, kako je najavljeno, imaju niže cene u više od 2.500 radnji širom zemlje, dovelo nas je i do apsurdnih primera.
Kada je, recimo, reč o ulju, naišli smo na zanimljivu situaciju. Po „najboljoj ceni“ litar u jednom lancu košta 150 dinara i, kako stoji na etiketi, snižen je sa 164 dinara. Na susednom rafu prodaje se ulje drugog proizvođača, na običnom sniženju i košta manje – 135 dinara. Bez sniženja, košta 144 dinara.
U jednoj od radnji koju smo posetili, kilogram ribljih štapića, čija je cena snižena u okviru akcije, košta 799 dinara, dok cena kilograma istog proizvoda koji nije obuhvaćen akcijom iznosi 797 dinara.
Takođe, u jednom od trgovinskih lanaca, jedan od brendova mleka prvog dana imao je istaknutu oznaku „Najbolja cena“. Već sledećeg dana oznake nije bilo. Trgovac se pokajao ili se ideja nije svidela proizvođaču?
Iz svega navedenog, možemo da naslutimo samo jedno – ovu akciju kao da niko nije želeo. Ali rodilo se, valja ga ljuljati. Ministar mora da promoviše, pojedini trgovci kao da bi da se što elegantnije izvuku, a građani nemaju vremena da kroz prodavnicu idu s lupom ili vode još jednog jer četiri oka bolje vide nego dva.
I tako, kampanja za kampanjom, i jednog dana ćemo prolaziti kroz rafove i natpise „bolja cena“, „najbolja cena“, „stvarno najbolja“, „nećete verovati koliko ovo košta“…
I još 12 godina će proći, a da se niko ne potrudi da kadrovski i materijalno ojača inspekcije i resorne komisije i pomogne tim ljudima da dostojanstveno i efikasno rade svoj posao. Da proveri kako rade ekskluzivni distributeri proizvoda ili da cilja inflaciju, a ne kurs kako bi se hvalio jakim dinarom koji nam pumpa cene iz uvoza. Sve su to sistemski problemi ispred kojih ovakve akcije stoje kao kulise.
Jer, u društvu, i dalje gladnom svega, lako je ubirati dvocifrene marže kada nema institucija. Ali, zato smo dobili nonsens koji izgleda prerasta u praksu – državu koja pokreće akcijska sniženja po prodavnicima.
Odlično. Idu novogodišnji praznici. Ako vlast hoće da ostane dosledna, neka nam sa „Naj naj cenom“ uštedi ponešto u novčaniku za paketiće. Za našu decu.