KOMENTAR: Traži se bankar koji pristaje da studentu odobri stambeni kredit

Vučićeva najava nove državne mere, subvencionisanih stambenih kredita za mlade, mnogima je zaličila na nekadašnji projekat Mlađana Dinkića. Država je, novcem svih građana, još pre više od decenije nudila povoljnije bankarske kredite. Najpre samo mladim bračnim parovima, a onda i onima koji su solo.

I sama sam se okoristila o tu meru.

Postoje značajne razlike. Onomad je to izgledalo ovako. Od ukupne cene nekretnine, 80 odsto iznosa pozajmljivala je banka, 10 odsto je bilo učešće korisnika kredita, a preostalih 10 odsto subvencija države. Banke su i u to vreme imale propisanu gornju granicu kada je reč o kamati. Korisnik kredita je bio dužan da učešće zajedno sa svim drugim troškovima, poput naknade za obradu kredita i drugih, ne malih troškova, plati sam. Ostalo će vraćati banci u narednim decenijama, u zavisnosti od toga na koliki vremenski period je kredit uzet.

Poslednjih pet godina otplate, kada se oduži bankarski dug, vraća se pozajmica koju je dala država. I to beskamatna. Drugim rečima, 10 odsto učešća koji je država umesto klijenta dala banci, on će vraćati u 60 jednakih rata. I to samo glavnicu.

Vučićev kalkulator, pak, za sad je gotovo potpuno nejasan. A najbolja potvrda za to je činjenica da je visinu učešća promenio preko noći. Za kredit od 75.000 evra najpre je to bilo 2.250, da bi već sutra izjavio da će to biti 1.000.

Problem je, međutim, što banke nisu pijace i teško je poverovati da su sklone pijačnom pogađanju. Istina je da bankari nisu ni previše glasni protiv mera koje predstavnicima vlasti, uključujući i guvernerku Tabaković, sve češće padnu napamet. Ali i uprkos tome teško je poverovati da bi banke, sve u privatnim rukama, izuzev Poštanske štedionice, pristale da dele stambene kredite šakom i kapom. Onako kako je to u jeku narastajućih studentskih protesta iz rukava izbacio predsednik Srbije.

Prva nejasnoća Vučićevog kreditnog kalkulatora tiče se ciljne grupe. Teško je zamisliti banku koja će dugoročni stambeni kredit od više desetina hiljada evra odobriti studentu. Na osnovu čega? Kakva je njegova kreditna sposobnost? Čiji stan će dati u zalog? Kojim novcem će otplaćivati kredit u narednim godinama i decenijama?

Drugo, ako je trenutno na bankarskom tržištu učešće za stambeni kredit indeksiran najčešće u evrima 20 odsto, kako će za ove kredite to biti jedva nešto više od jedan odsto.

Logika nalaže da je kredit skuplji ukoliko je učešće manje. Primera radi, ako nekretnina koju kupujete vredi 75.000 evra, a učešće je 20 odsto, to znači da zapravo uzimate 60.000 od banke, jer ste 15.000 evra već dali za učešće.

Za isti ovaj kredit, ako je učešće samo 1.000 evra, klijent od banke uzima 74.000 evra i toliko će morati da otplati.

Ovde bi trebalo da „uleti“ država i da umesto klijenta otplati deo ovog kredita. Ali nije sasvim jasno na koji način. Jer sa periodom otplate od 40 godina i sa subvencionisanom ratom prvih šest godina, u konačnici kredit ispadne skuplji.

To u praksi znači da je prema Vučićevom kalkulatoru ovakav kredit skuplji od onoga na bankarskom tržištu. I to je za banke važno. One neće biti oštećene. Naprotiv. A ko će platiti tu razliku, sami mladi ili svi poreski obveznici preko budžeta, za banke je daleko manje važno.

U prvim reakcijama na Vučićev najnoviji plan, bankari kažu da im još ništa nije jasno.

Kažu da je i to moguće i izvodljivo, ali samo ukoliko država plati razliku između onoga što je trenutna cena kredita na finansijskom tržištu i onoga što predsednik države tuđim novcem obećava mladima.

I dok bankari sležu ramenima, upućeni u tržište nekretnina veruju da bi ova mera mogla dodatno pogurati tražnju za nekretninama. Ali i ovde postoji mali problem.

Struktura kupaca stanova u Srbiji prilično se promenila od kovida na ovamo, a promenila se i struktura stanova koji se grade.

U Srbiji se, a naročito u velikim gradovima, sve više grade kondominijumi i elitni stambeno-poslovni blokovi, a sve manje obične stambene zgrade kakve su dominirale u jeku Dinkićevih mera.

A kupci više nisu mladi bračni parovi koji kupuju stan od 50 kvadrata iz kredita, već bogati koji za keš pazare luksuzni stan u Beogradu na vodi ili nekoj drugoj popularnoj lokaciji.

Čijim će onda novcem studenti koji se ovih dana bune, kupiti jedan takav stan? I koga će poreski obveznici ovoga puta subvencionisati?