KOMENTAR Zašto banke ćute uoči ograničavanja kamatnih stopa
Jorgovanka bacila bombu ne rekavši ništa, jedan je od komentara od ljudi iz bankarskog sektora koji se mogao čuti nakon što je, po treći put, reizabrana guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković najavila izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Ovaj propis, donet u jeku globalne ekonomske krize, kako bi se regulisalo ponašanje komercijalnih banaka na našem tržištu i time zaštitili klijenti od bankarske alavosti i samovolje, na jesen bi trebalo da pretrpi izmene. I to ne bilo kakve.
Bankama koje posluju na domaćem tržištu ograničiće se kamatne stope, samo ovoga puta to neće biti privremena mera oročenog trajanja, niti će se odnositi samo na stambene kredite kao što je to slučaj sa važećim ograničenjem koje ističe sa istekom godine.
NBS kani da ograničenje sada bude ozakonjeno, da bude trajno i da se osim na stambene odnosi i na potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni minus.
Takva mera, sasvim sigurno je, politički popularna i unapred izaziva oduševljenje svih sadašnjih i budućih dužnika, iako nikakvi detalji još uvek nisu poznati. Ni na kom nivou će se kamate ograničiti, niti kakav će to imati efekat na dužnike. Ako ga uopšte i bude, jer ako se desi da se kamatne stope ograniče na sadašnjem nivou, to dužnicima neće doneti nikakve specijalne povoljnosti, pošto su kamate trenutno na gornjoj granici, s obzirom na to da se očekuje dalje labavljenje monetarnih stega i pad kamatnih stopa.
Ipak, čudno je da nema nikakve reakcije banaka i bankara.
Forbes Srbija poslao je na adrese vodećih banaka na srpskom tržištu pitanja kako komentarišu najavu ponovo izabrane guvernerke, te znaju li na kom nivou se planira najavljeno ograničenje i kako će to uticati na njihovo poslovanje ali ni od jedne nismo dobili odgovor. Ignorišući naš upit ili izgovarajući se nedostatkom informacija ili aktuelnim odmorima, banke su tako izbegle da javno saopšte reakciju na guvernerkin najnoviji potez.
Ne ulazeći u to da li će ova odluka biti pravedno „razrezana“, tačnije da li će izmene pomenutog propisa tu granicu postaviti na razuman nivo, svima prihvatljiv, izostanak bilo kakve reakcije na suspenziju tržišta, nije sasvim uobičajena praksa.
Jer, ograničavanje kamata, čak i da iza ovakve odluke stoje čvrsti i ubedljivi argumenti, jeste baš to – suspenzija slobodnog tržišta na kojem bi banke trebalo da formiranju kamatnu stopu, preciznije kamatnu maržu na osnovu ponude i potražnje na tržištu.
Razlozi za izostanak bilo kakve reakcije, barem i one da banke izražavaju zabrinutost zbog najave ograničenja, a koja moraju ostaviti nekakve posledice na njihovo poslovanje, mogu biti različiti.
Prvi, strahuju od centralne banke i guvernerke i ne bi da joj se zameraju ukoliko baš-baš ne moraju.
Drugi, već su dogovorili sa NBS da to ograničenje bude na nivou koji je njima prihvatljiv i zbog kojeg neće trpeti ozbiljne, negativne posledice u svojim bilansima.
Treće, poslovne banke u Srbiji toliko „dobro zarađuju“ da su svesne i spremne da se odreknu dela profita, mada iskustvo i naše i globalno nas uči da je u ovakav argument teško poverovati.
Ili se iza ove ćutnje zapravo krije kombinacija svih ovih razloga uz činjenicu da su banke svesne da im ovakva mera ne može posebno naškoditi, a može im svima doneti poene kod građana. I vlasti i guvernerki, ali i bankama koje ćutnjom šalju poruku da brinu o standardu zaduženih i dele sudbinu građana pa i po cenu odricanja od dela profita.
Taj profit je, istini za volju, poslednjih godina obarao rekorde. Onaj zabeležen u 2022. godini proglašen je rekordnim, pošto je ceo bankarski sektor zaradio više od 800 miliona evra. Već za prvih devet meseci prošle godine on je oboren, a bankarski sektor je za celu 2023. ostvario profit veći od milijardu evra.
A kako se očekuje dalji pad kamatnih stopa, banke su svesne da će time i njihovi profiti pasti.